КЊИЖЕВНИК У ПОЛА ЦЕНЕ ПРОДАЈЕ ДОБИЈЕНУ, А НЕУРУЧЕНУ НАГРАДУ

22. marta 2018. smederevske

Редакцији „Смедеревских новина“ прослеђен је оглас несвакидашње садржине у којем се наводи да књижевник продаје добијену награду, и то у пола цене! Реч је о новинару и песнику Милосаву Славку Пешићу, који се на овај корак одлучио пошто му ни после готово пола године није уручена награда „Смедеревски Орфеј“ коју је добио на прошлогодишњем фестивалу Смедеревска песничка јесен. Продаје, наводи у огласу, ову бронзану плакету, али и оне које је раније на истом фестивалу добио, а новчани део последње награде уступа у пола цене. Оглас/понуду књижевника у наставку текста преносимо у целости:

„Оказион: продајем бронзане плакете Орфеј, новчани део награде с попустом од 50 одсто и поклањам статуету Златне струне бившем директору Фестивала СПЈ

Продајем четири плакете Орфеј изливене у бронзи, која се уручује завичајном песнику, добитнику истоимене награде на међународном поетском фестивалу Смедеревска песника јесен. Укупна тежина, без кутије у којој су плакете, 3.200 грама, дело академског вајара Селимира Селета Јовановића.

Плакете су добијене 1979, 1984, 2003. и 2017. године. Јединствена прилика, како за песнике који нису добили ту награду и колекционаре тако и идеална прилика за трговце секундарним сировинама. Ашкалијама, калдеронима, Египћанима и Индусима дајем попуст на бронзаним плакетама.

Невиђена прилика: продајем 50 посто јефтиније новчани део награде Орфеј, за коју је објављено у медијима да сам је добио половином октобра прошле године, али није објављено да ми још није уручена. Купац треба да надје директора фестивала и са њиме договори за преузимање половине награде, али тако да директор преузме обавезу да мени уплати моју половину.

Најзад поклањам статуету Златна струна, дело академског вајара Селимира Јовановића.

Статуета је изливена у бронзи, тешка 1.350 грама и додељивала се најпре југословенским песницима на међународном фестивалу поезије у Смедереву, потом Подунавским песницима, а на концу се поново том статуетом награђују песници српског језичког подручја, а за стране песнике установљена је награда Златни кључ.

Награду Златна струна добио сам на 10 фестивалу (три награде), а поклонићу је тадашњем директору СПЈ, који је, дознавши да жири није удовољио захтеву да Златном струном овенча његову тадашњу иночу, потоњу супругу, дакле тражио је да жири промени одлуку. Ни то није прошло. Он се годинама надао да ће сачинити жири који ће му испунити жељу и наградити га Златном струном, као што је себи доделио Орфеја на првом фестивалу, и сам написао хвалоспев (тобож одлуку жирија) своме неприметном дару. Пошто му се са Златном струном није посрећило узео је из канцеларије фестивала бронзани одливак статуете и однео је кући да намири сујету.