СВЕ НЕИСТИНЕ ЈАСНЕ АВРАМОВИЋ, део 3.

Никад краја низу обећаног, а неиспуњеног из портфолиа „успешног вођења града“ Јасне Аврамовић. Након „Маргот фонтаине“-а, Спортског центра, одмаралишта на Ртњу, „Ћимолаје“ и осталих „капиталних инвестиција“, дошла је на ред и риба. За ту намену град се задужио, направио халу, потом је дограђивао, издао инвеститору, али посао у Смедереву још није заживео. Реч је о предузећу „ServFood“ регистрованом у Смедереву, чија је инвестиција представљена као улагање немачких предузетника, али ни риба ни морски плодови, љускари и мекушци још нису пронашли пут ни до једне трпезе у Србији, а ни шире. Изгледа је одређених проблема било у старту, пошто је неколико месеци након потписивања уговора о закупу потписан и његов анекс. Њиме је предвиђено да се, уместо од јануара 2016. закупнина плаћа од августа исте године. Такође, мало је умањен и број квадрата простора, са 4.172 на 4.158 (!?), али јавност није упозната са тим да ли се за све ово време колико фабрика не ради, закупнина од 12.500 месечно редовно уплаћује у градску касу. По свему судећи није испоштована ставка из уговора према којој је закупац дужан да у својим погонима упосли најмање 100 радника до краја 2016-те године. И сама градоначелница то потврђује својом изјавом од 17. маја 2017-те године за један локални недељник: „Почели су да пристижу контингенти смрзнуте рибе и ових дана, поред 30 радника који раде, упослиће се још 70. Мислим да су добили сталну дозволу, чекају извозни број из Брисела“.
Ту је и прича о фабрици у Коларима, која траје, безмало, колико и мандат градоначелнице Аврамовић. Годинама најављује почетак производње „стерилних сетова за медицинску употребу“, али инвестиције ни од корова. Такође у мају 2017-те године градоначелница на ту тему каже:
-Фабрика у Коларима иде својим током, страни инвеститор преговара са извођачем радова, ја очекујем врло брзо, за коју недељу (да ће почети изградња, прим. аутора). Мислим да је грађевинска дозвола већ издата, очекујем да инвеститор изабере извођача радова и да ми ударимо камен темељац. У првој фази биће упослено 200 радника, јер је у плану најпре објекат на 4500 метара квадратних производног погона, а иначе, инвеститор планира објекат од 13 000 у следећим фазама.
Не смемо заобићи ни турски „Кајзен“ који тренутно послује у изнајмљеном простору „Вимекса“ у индустријској зони. У марту 2017-те године градоначелница Јасна Аврамовић најавила је „да ће овај инвеститор почети изградњу хале од 13.000 квадрата где би требало да ради 3.000 Смедереваца, с обзиром на то да сада могу да запосле 800 људи“, а у наставку додаје: „На помолу су и други инвеститори, потребна су нам нова радна места и обећали смо да ћемо до краја ове године обезбедити амбијент за 4.000 нових радних места“. Ни ово обећање није оставрено, јер је, судећи према званичним подацима, од 2015-те до 2017-те у граду број незапослених смањен за 1.593 лица.
Па онда меморандум који је „потресао“ Смедерево о изградњи атлетске стазе у Тврђави, за коју је „ударен“ асфалт, али још чекамо да буде завршен тај спортски објекат „европског ранга“.
Градоначелница је у марту прошле године најавила да ће у сваком селу бити отворена и канцеларија ЈКП „Зеленило и гробља“ тако да ће „поред месних заједница радити и канцеларије овог предузећа чији ће се радници бринути о зеленим површинама, одржавању гробљу, изношењу смећа“. Јасно је – ни село ни град, рекли би злуради коментатори.
Ах, има ту још много чега да се наброји, попут награда, почевши од интернационалне „Еба“, преко признања „Мише Анастасијевића“ до „Даме године“… Па онда у септембру 2016-те потписан меморандум о међусобној сарадњи између Туристичких организација градова Смедерево и Марибор, а само неколико месеци касније једна од њих престала је да постоји. Погађате, смедеревска. Па онда замена живиних сијалица у селима и постављане нове ЛЕД расвете, па изградња затвореног базена, иако је за крај 2019-те предвиђен тек завршетак само пројектне документације. Најновије је да ће Смедерево, након измештања колосека из центра града, добити и плажу…

Све помало личи на рефрен поп нумере „После дуге везе“ који каже: „У октобру биће у новембру, у новембру биће у децембру, биће боље што ме више ложе, мени горе бити не може.“ А Смедеревци се већ навикли на мелодију и такт познате песмице, па им не смета што само треба да „замисле живот у ритму музике за плес“.

Ј. Шешлак