СВЕ НЕИСТИНЕ ЈАСНЕ АВРАМОВИЋ, део 2.

Да градоначелница манипулацијама и мешетарењем покушава да управља сарадницима и присталицама, то је, испоставило се, доказан манир који је до скоро давао резултате, на основу којег је некако опстајала све ово време. Годинама, међутим, она обмањује јавност, а пре свих грађане Смедерева, „вртећи у круг“ исту причу још од 2008. године, када је поново приграбила функцију, и постала заменик градоначелника. За навођење свих њених обећања и најава, било би потребно много времена и простора, због тога издвајамо само неке од поступака који подсећају на њено „успешно вођење града“.
Први у низу, а који често помиње, јесте критика на рачун „претходне власти“, у којој је и сама учествовала, и пројекта рафинерије, који је, гле чуда, и сама подржала. Не речима, већ дизањем руку тадашњих одборника „Покрета за Смедерево“ у Скупштини града за све одлуке које су биле везане за овај „вансеријски пројекат“ преваре Демократске странке, који, на срећу, није заживео.
Када се, напокон, после избора 2012-те године, докопала тако вољене градоначелничке фотеље (мада кабинет није мењала, због поземних вода, шта ли), почела су да се нижу обећања, најаве, пројекти. Тако је једна од првих „великих страних инвестиција“, јавности представљена у августу 2012. године „Мargot Fontaine“ била актуелна само неколико месеци након „освајања власти“. Најављено је тада да ће у том предузећу бити упослено неколико десетина текстилних радница, да ће се производња обављати по одређеним стандардима, а готови производи транспортовати до познатог купца у Француској. Ах, да, и да је реч о „ексклузивним моделима“ женске конфекције „високе моде“?! Око тридесетак радница (како је тада изнето у јавност) шило је у простору објекта у власништву предузетника Зорана Игњатовића у индустријској зони, који је град „препоручио“ новом инвеститору.
-Инвеститор се јавио седам дана пре локалних избора, а у року од месец и по је почео са радом, што сматрамо коректним временским периодом за прикупљање потребних дозвола и сагласности. Имамо десет озбиљних инвеститора са којима преговарамо ових дана и надам се да ћемо убрзо имати још оваквих нових погона који ће упошљавати 50, 125 и 325 радника, у производњи монтажних кућа, биогаса, скроба, или изради једнократног медицинског материјала – рекла је тада градоначелница Аврамовић.

Према незваничним сазнањима „Смедеревских“ раднице нису биле пријављене, а предузеће више не послује у том прстору. Према званичним подацима регистровано је у улици „16. Октобра“ и то као микро предузеће. Значи, о десетинама запослених нема ни говора!

Потом можемо мало да прошетамо до Спортског центра, чије је надзиђивање и реконструкција за првих 100 дана власти, сада већ давне 2012-те године, најављено као једна од круцијалних инвестиција (о чему је наш портал већ писао). Скеле око зграде Спортског центра још подсећају на то колико је било важно завршити један овако озбиљан пројекат и како градоначелница успешно ради на „приоритетним пословима“.

У сврху рекреације и уживања, додуше најмлађих суграђана, можемо и до Ртња. У незвршен објекат одмаралишта. Још 9. септембра 2012. године, тадашњи члан Градског већа задужен за културу и образовање Миша Ивковић, рекао je да ће „ученици који остваре добре резултате и учествују на такмичењима, од локалне самоуправе бити награђени боравком“ у овом објекту на Ртњу!? Већина тих ученика, верујем, до сада је већ завршило и факултете.

Ту је и фамозна „Ћимолаја“, италијанска фирма која доноси „посао века“ и која ће спасити „Желвоз“ и његових 350 радника, колико их је у децембру 2014-те још радило у смедеревском ремонтеру. Уговором о закупу није јасно колико ће новца за издату халу плаћати „инвеститор“, јер је однос дефинисан „међусобним пребијањем“. Градоначелница Смедерева др Јасна Аврамовић изразила је том приликом задовољство што је после вишемесечних преговора постигнут договор да у првом кораку италијанска фирма узме у закуп “наранџасту” халу, опреми је и запосли 450 радника. Рекла је тада да је реч „о здравој фирми, једној од пет највећих у Европи у области производње челичних конструкција“ и нагласила да је у питању „озбиљна фирма која ће ширити свој посао и запослити више од поменутог броја радника“.
-У наредном периоду улагаће се у реконструисање производног погона, а даља сарадња ће се базирати на процесу приватизације и моделима прописаним од стране Министарства привреде и Агенције за приватизацију. Уколико до аквизиције у процесу приватизације дође, у наредних 5 година, према прелиминарним плановима италијанске компаније очекује се да ће висина улагања достићи између 8 и 10 милиона евра – рекла је те 2014-те године Јасна Аврамовић приликом потписивања уговора о закупу. У међувремену, никакав посао није развијен, проглашен је стечај „Желвоза“, имовина фабруике након тога продата је знатно „испод цене“, а остатак приче у којој су актери и познати „смедеревски тајкуни“ јавности смо раније предочили у текстовима на нашем порталу.
Али, не лези враже, „градоначелница не одустаје од „Ћимолаје“. У децембру прошле године Аврамовићева је најавила да ће италијанска компанија доћи у јануару, јер имају у плану отварање „фабрике на 9.000 метара квадратних“. Јануар прође, година никада…

НАСТАВАК СЛЕДИ…

Ј.Шешлак