НЕМА СЛОБОДНИХ МЕДИЈА БЕЗ СЛОБОДНИХ НОВИНАРА

У организацији Синдиката новинара Србије, у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању, одржан је округли сто под називом „Улога медија у унапређењу правне и социјалне државе“. Осим председнице СИНОС-а Драгане Чабаркапе, скупу је присуствовао и Станко Црнобрња, члан радне групе за израду нове медијске стратегије. Од њега смо чули да је радна група до сада радила на анализи затеченог стања и лоцирању стварних проблема са којима се медији у Србији суочавају, што ће, како је најавио, бити основа за израду нове стратегије.
-Да би медији били слободни, потребно је да буду слободни новинари. А да би новинари били слободни, потребно је да, пре свих, буде испуњен основни услов, а то је да могу да раде и живе од свог рада. Медији и новинари чак и не траже од државе да им помаже, али она не треба ни да одмаже, а држава то чини управо неразумном регулативом, која више комликује, него што решава проблеме. Однос према информисању довео је до тога да поједини градови у Србији остану без иједног локалног информативног јавног гласила, а новом медијском стратегијом покушаћемо да тај проблем решимо, колико је то могуће – рекао је, између осталог, током разговора са смедеревским представницима медија Станко Црнобрња.
Председница СИНОС-а Драгана Чабаркапа истакла је важност социјалног дијалога, који је, како објашњава, предуслов решавања свих осталих проблема у медијској сфери.
-Подржавамо радну групу која ради на новој медијској стратегији и дали смо своје предлоге. Први од њих је успостављање социјалног дијалога. Новинари могу да раде слободно ако имају пристојне услове за рад и редовне плате. То је европски стандард који јавно промовишу сви медијски послодавци, али га у својој кући, под претњом отказом, онима који желе да се синдикално организују забрањују – рекла је Чабаркапа, инсистирајући да је потребно да се и медијски послодавци уједине, како би синдикати медијских радника имали са киме да преговарају.
Излазак представника појединих медијских удружења из радне групе за израду нове стратегије, Чабаркапа је оценила као опструкцију, и исте означила главним кривцима за актулено стање у медијској сфери Србије.
Када је реч о локалним медијима, наводи Црнобрња, они су, под изговором да „Брисел тражи“, изласком државе из власништва, препуштени сами себи. Тврди да ЕУ то није захтевала од Србије, те да је претходна медијска стратегија, која је донета на брзину, скројена под утицајем моћних страних компанија, које су имале интерес да се медији у великом броју приватизују, и онда, пропадну.
Ни Чабаркапа ни Црнобрња нису за потпуни излазак државе из медија, па самим тим ни из Тањуга, Вечерњих новости и Политике. Оба саговорника затражила су од присутних да својим предлозима и активностима утичу да нова медијска стратегија буде што квалитетнија, како би се у Србији створио бољи оквир за деловање и рад у овој, изузетно важној сфери друштва.

Ј.В.