„УСПОМЕНЕ ЖИВОРАДА НАСТАСИЈЕВИЋА“ У МУЗЕЈУ СМЕДЕРЕВО

У оквиру актуелне изложбе „Деспот Ђурађ Бранковић у делу браће Настасијевић: сусрет Рудника и Смедерева“ Музеј и Народна библиотека приређују представљање књиге о животу и раду настаријег од четворице браће Настасијевић. О овој књизи и делима и специфичном уметничком изразу браће Настасијевић, у првој сали смедеревског музеја, говориће Мирјана Мокровчек Глишовић, библиотекар уредник Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и др Владимир Димитријевић, професор књижевности Гимназије у Чачку. Претходно, посетиоцима ће се обратити Татјана Гачпар, директор Музеја у Смедереву и Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Сликар Живорад Настасијевић, сликар  рођен је крајем 19. века у Горњем Милановцу, у талентованој талентованој грађанској породици Настасијевић, а преминуо у Београду 1966. године. Сликарство је учио у Уметничко-занатској школи у Београду, Минхену и Паризу. У Првом светском рату био је ратни сликар. Био је главни носилац и оснивачки дух групе „Зограф“, која је на модеран начин интерпретирала средњовековну уметност. Породица Настасијевић живи у Београду од 1920. године. Стварао је заједно са браћом: Момчилом, Светомиром и Славомиром. Њихово заједничко дело била је опера „Ђурађ Бранковић“, премијерно изведена 12. јуна 1940. године у Народном позоришту у Београду. Живорад је такође добро свирао виолину и флауту.

Оставио је изузетно значајан  ликовни корпус у националној историји уметности. Представљање његових Успомена у Смедереву има посебан значај, с обзиром да је једна од најлепших слика српског импресионизма насликана управо његовом кичицом са обала Дунава 1908. године, и да је сликајући сценографије Смедеревског града за драму „Ђурађ Бранковић“ 1938. године, заједно са својом браћом учествовао у настајању овог величанственог драмског дела.

Ј.В.