МИШКОВИЋЕВИ ТАЈКУНИ КУПИЛИ „ЖЕЛВОЗ“

Предузеће „Victory solutions“, које је за само 163 милиона динара, одлуком Одбора поверилаца, купило смедеревски „Желвоз“ у стечају, само је једна од фирми-паравана иза које се крије мрежа, наизглед неповезаних компанија, које су под директним или индиректним утицајем Дејана Бабића, у јавности мало познатог „владара из сенке“ српске привреде. Реч је о рођеном Сарајлији који је каријеру „бизнисмена“ започео као власник фотокопир апарата на факултетима, да би скромни капитал небројено умножио, захваљујући познанствима и „пословним“ везама које је по Србији изградио. Његово име везује се за једног од најпознатијих српских тајкуна, Милорада Мишковића.
Подугачак је списак предузећа која су са њим повезана, од којих је само мали број познат широј јавности. Као једна од матичних фирми помиње се „ITH“ ДОО која је заступник немачког „Stihl-а“. Ту су и „Nautica“, „ISD“, „Житопродукт“, а приватизовао је „Ветпром хемикалије“, „Унифарм“ Београд, „Електрометал“ Београд, са Драганом Ђурићем („Зекстра) купио је „Оптику“ Београд, био је власник „Исхране“ Смедерево, коју је на крају продао Милану Грујићу („Lilly“, „Хлеб и кифле“). Кроз све ове фирме, као сарадници, циркулишу исти људи, повезани и са „Делтом“, „ИТМ“-ом, „Инвеј“-ом, „Ветеринарским заводом“, „Lilly“-jem. Списак повезаних предузећа овде се не завршава, па су ту и „Тихветол“, „Полибор Пром“, „Хит провет“, „Фидем“, „Хемитхали“, „Унифарм медицом“, „Бета ITH PBB“, „ITH traging co“, „HTI  BG company“… Неке од фирми постојале су, неке постоје још, неке су у међувремену продате другим бизнисменима, али осим имена Дејана Бабића, повезује их адреса, јер је добар део њих регистрован у Влајковићевој 12 у Београду.
Ипак, два предузећа која су свакако позната широј јавности, а захваљујући којима је и сам Бабић дошао у жижу интересовања медија, јесу „ФАД“ из Горњег Милановца и „Тоза Марковић“ из Кикинде. Оба предузећа била су приватизована и оба су, по сличној матрици завршила у стечају, док су из њих извлачене паре, које су, судећи и према неким процесима који су покренути, завршиле у „џепу“ Бабића и компаније. А успешно „пословање“ овог бизнисмена своди се на преузимање фирме, потом узимање високих кредита од банака за које у залог ставља имовину предузећа, које не користи за наставак производње и унапређење рада, док фирме остају оптерећене дуговањима.
Тако је Бабић купио „ФАД“ средином прошле деценије за 1,5 милиона евра, у време кад је ово предузеће било један од највећих снабдевача спона и зглобова европске ауто-индустрије. Неколико година касније, 2013-те, иста фирма је завршила у стечају, а у септембру 2015-те године купио ју је комшијски „Металац“ и то за 2 милиона евра. У том процесу, на име кредита које је Бабић узео „Привредна банка“ остала је „кратка“ за 220, а „Чачанска банка“ за 191 милион динара. Било је дуговања и према другим повериоцима, која, такође, нису могла да буду намирена.
-У време кад је Бабић купио фирму „ФАД“ је имао на рачуну 800.000 евра, робе у магацину је било у вредности око 2-3 милиона евра, било је залиха челика, цеви и робе из кооперација да не купује наредне две године. Фабрика је један од највећих извозника у Моравичком округу, а плата радника је испод минималца – сведочио је тада један од запослених у овом горњемилановачком предузећу.
Иста судбина, под истом палицом, задесила је и „Тозу Марковић“ из Кикинде. И ова фабрика приватизована је готово у исто време кад и „ФАД“, а за седам година дуговања су достигла цифру од скоро 2 милијарде динара. „Проблем“ је и у овом случају исти – велика задужења у кредитима код банака („Универзал банка“), али и обавезе према добављачим и кооперантима које нису измириване.
Оба ова случаја била су и под лупом истражних органа. Тако је у мају 2015-те године Дејан Бабић и ухапшен у акцији сузбијања злоупотреба у приватизацијама. Како су тада медији пренели, Бабић и још шест особа, осумњичени су да су оштетили предузеће „Тоза Марковић“ из Кикинде.
-Они се сумњиче да су у периоду од 2006-те до 2013-те године задуживали ово предузеће код банака, а након што би новац од кредита легао на рачун „Тозе Марковић“ пребацивали су га на рачуне других Бабићевих фирми, по основу наводних позајмица које никада нису враћане – наведено је тада у саопштењу полиције.
Кикиндско предузеће је тако сносило трошкове кредита и камата по кредитима, које реално није искористило за сопствено пословање и финансијску ликвидност. Овим поступцима, компанији „Тоза Марковић“ је нанета штета од 2.852.010.777 динара. Са друге стране, Бабићевој фирми „ITH“, и повезаним правним лицима „Наутика“, „Светски цреп“ и „Житопродукт“ прибављена је противправна имовинска корист у износу од 1.375.000.000 динара. Такође, намерним и нетачним евидентирањем пословања, осумњичени су избегли плаћање пореза на добит правних лица у АД „Тоза Марковић“ и тиме оштетили буџет Србије за тачно 117.606.874 динара, пренеле су тада наводе МУП-а Вечерње новости.
Крајем јуна исте, 2015-те године, Бабић је поново ухапшен, овога пута због малверзација у предузећу „ФАД“ из Горњег Милановца, када је, са још пест особа, осумњичен за злоупотребу овлашћења у привреди и пореску утају. Међу ухапшенима су била и одговорна лица фирми „Житопродукт“, „Наутика“ и „Тоза Марковић“, односно предузећа која су уско повезана са Бабићем.
-Они се терете да су од 2006. до 2012.године, у договору са једним од власника „ФАД-а“ Дејаном Бабићем задуживали ово привредно друштво код пословних банака, уговарајући комерцијалне кредите под тржишним условима. Сумња се да су новац обезбеђен из кредита банака, одмах по приспећу на текуће рачуне „ФАД-а“, трансферисали фирмама у којима Бабић има већинско власништво и непосредну, или посредну контролу над управљањем и доношењем одлука, по основу позајмица које никада нису враћене. Након тога, Привредно друштво „ФАД“ је сносило трошкове кредита и камата по кредитима, које реално није искористило за сопствено пословање и финансијску ликвидност. На тај начин осумњичени су „ФАД“-у нанели штету од 1,8 милијарди динара, а повезаним правним лицима под директном, или индиректном контролом осумњиченог Бабића, прибављена је противправна имовинска корист у том износу. Осумњичени су, такође, избегли плаћање пореза на добит и тиме оштетили буџет у укупном износу од 54,4 милиона динара – саопштено је тада из полиције.
До које мере су краци Бабићевих фирми раширени у овим предузећима сведочи и недавно хапшење, из јуна ове године, током акције „Сигнал“, када су ухапшена одговорна лица „Тозе Марковић“ Кикинда и фирме „Pre Agro System“ ДОО из Београда. Полиција је навела да „постоји сумња да су осимњичени од маја до децембра 2013-те године закључили уговор између „ове две фирме и сачинили фиктивни рачун издат од стране поменуте београдске фирме, на име фиктивне израде и надгледања пројекта отпрашивања и рекуперације на производном погону фине керамике у вредности од 27.369.240 динара. На основу тог уговора, фирми „PreAgroSyistem“ дата је роба у вредности наведеног износа, иако пројекти никада нису чак ни израђени, а камоли реализовани“. На овај начин за фирму „PreAgroSyistem“ прибављена је имовинска корист за овај износ, а за исту суму „Този Марковићу“ причињена је штета. Власник фирме у време ове малверзације била је београдска фирма „ITH“ Дејана Бабића.
Када се има у виду добро разрађен „бизнис план“ по којем функционишу предузећа овог тајкуна „из сенке“ јасније постаје и како је „Victory solutions“, са једним запосленим и приходима који су у 2015-ој били нижи од суме која је исплаћена за „Желвоз“, купила ову фабрику у стечају. И то за само 14 процената од процењене вредности имовине предузећа која се једним делом налази на најексклузивнијим локацијама у Смедереву. Занимљиво је и на који начин је баш она „остала у игри“ и успела да се из петог покушаја, када је, цена, разумљиво, знатно нижа од процењене вредности, избори за победу чак и над „Ћимолајом“ која је важила за најозбиљнијег заинтересованог купца. Односно, како и зашто је „Ћимолаја“ дозволила да буде друга и препусти имовину предузећа коју мерка још од 2014-те године, једној београдској фирми. Ускоро у „Смедеревским“ о овим везама, али и улози Бојана Рајића и предузећа „Цока“ у багателној продаји некадашњег смедеревског гиганта.

Ј. Шешлак

 

 

 

 

Comments are closed.