ЖЕЛВОЗ: МИЛЕ, МИШКО, ЦОКА …VICTORY!

Иако у Агенцији за привредне регистре још нису уписани подаци о новом власнику, „Victory solutions“ већ је са својим фирмама-сарадницима, захваљујући којима је за само 163 милиона динара купио имовину вредну 1,15 милијарди динара, почео поделу „плена“. Како незванично сазнаје портал „Смедеревске новине“, свако ће бити намирен по својим жељама и, очигледно, унапред напарвљеном договору. Осим „Victory solutions“-а који је званични купац, а чији законски заступник је бивша мисица Подунавског округа, „у игри“ су и фаворизована „Ћимолаја“, али и смедеревске предузеће „Цока“ познато по томе што је добрим „пословним њухом“ постало власник великог броја обејката некадашњег ТП „Дунав“.
Изузетна локација поред Дунава, на делу познатог смедеревског излетишта „Југово“, где се налази објекат некадашњег желвозовог ресторана, познатијег као „Србино Југово“, као и базен, у овој подели карата, припашће, како сазнајемо „Цоки“. Тако ће, некадашњи закупци „Клуба привредника“ код хотела „Смедерево“, сада власници објеката у којима послује „Идеа“, наставити своје угоститељске делатности и „развој предузетничког духа“.
„Victory solutions“ је „шибицовао“ још примамљивију локацију некадашњег „ЖИШ“-а, објекат који с налази тик уз Језавски бедем најпознатијег споменика културе у нашем граду – смедеревске тврђаве. И овај део имовине биће преуређен и искоришћен за обављање угоститељске делатности, што ће, несумњиво привући бројне госте, не само Смедеревце, већ и остале посетиоце који долазе током целе године.
А „Ћимолаја“ коју представља Симоне Аполони ће остати у хали коју је закупио крајем 2014-те године, када је законски заступник „Желвоза“ био Милорад Стојковић. Исти господин је власник косултатнтске фирме „Aliquio group“ која послује у Србији, а има и „породични посао“ – посластичарницу на Врачару. И баш тај исти Симоне Аполони био је и члан Одбора поверилаца, оног који је донео одлуку да се имовина некадашњег гиганта практично за баснословну суму поклони „Victory solutions“-у, иако је и његова „Ћимолаја“ учествовала у надметању.
Не зна се како је управо представник „Ћимолаје“ доспео у Одбор поверилаца, јер подаци о стварним потраживањима утврђеним у Привредном суду у Пожаревцу нису обелодањени. У време потписивања уговора о закупу највеће хале у кругу „Желвоз“-а, детаљи овог посла били су тајна. Цео процес водио је тадашњи заступник капитала, Милорад Стојковић, који је преваром, односно злоупотребом службеног положаја, средином 2014-те године, истовремено постао и генерални директор, тада фабрике у реструктуирању, о чему су „Смедеревске“ већ писале. Тако је започела „припрема терена“ за оно што ће се касније дешавати, а епилог је требало да буде управо овакав. Да се 95.000 квадрата земљишта у непосредној близини центра града, са свим објектима и зависним предузећима, купи за што мање пара, односно за 14 процената од процењене вредности овог правног лица. Иако је уговор о закупу скриван од јавности, а приликом потписивања нико није желео да открије његове детаље, „Смедеревске“ су успеле да сазнају његову садржину, и то, готово годину дана касније, непосредно пре проглашења стечаја. Занимљиво је да је уговором предвиђено да се закуп „компензује“ са улагањима у халу, а да ниједним словом није дефинисана висина закупнине, али ни „инвестиција“ „Ћимолаје“ у реконструкцију имовине. Предвиђено је да се међусобна дуговања „пребијају“ на месечном нивоу, кроз фактуре, које ће бити покриће за обављени посао. Све, је, наравно, „нивелисао“ господин Стојковић, а до данас је непознато шта је са том халом урађено, колико је новца уложено, па самим тим и на који начин је неко ко је требало да плаћа закуп, заправо постао један од најважнијих поверилаца који треба да одлучује о судбини „Желвоз“-а у стечају. На неправилности у вези са издавањем хале у закуп тада су указивали и синдикати, који су се обратили јавности, али и надлежним институцијама.
-Овако на брзину организовање закључења посла без јавног позива и прикупљања више понуда уочи изгласавања новог закона о приватизацији, као и пре изрицања пресуде Привредног Апелационог суда по тужби малих акционара о прекорачењу овлашћења, злоупотреби службеног положаја и кршењу закона од стране заступника капитала, ствара сумњу да се ради о покушају увођења на мала врата и фаворизовању потенцијалног инвеститора без траспарентности поступка – наводи се, између осталог, у писму, упућеном још у августу 2014-те године и на адресу тадашњег премијера Александра Вучића.

Да је човек који би требало да штити интересе државе у целом процесу, заправо „спремао терен“ за багателну продају некада највећег ремонтера, показују и последња дешавања, за шта ће, сазнају „Смедеревске“, бити награђен тако што ће бити део менаџмента који ће убудуће водити неке послове за нове власнике.

И док је већ релативно познато како ће бити искоришћене најексклузивније локације које су део „Желвоз“-а, готово ништа се не зна о томе да ли ће и на који начин у халама бити организована производња. Додуше, познато је да је нови власник огласио да тражи раднике различитих профила, а шта ће се и како радити нико не зна. Забуну уноси и податак из АПР-а да је „Victory solutions“ регистрован за неспецијализовану трговину, а што се тиче било каквих података о пословању ове фирме у делатности ремонтовања шинских возила, они су потпуна непознаница.

Према сазнањима „Смедеревских“ „Victory solutions“ само је мали део већ добро разрађеног ланца фирми које су претходних година пословале по принципу извлачења пара из фабрика, које су завршавале на рачунима предузећа, од којих су нека регистрована и на Девичанским острвима.

Ј.Шешлак