РАЉА ЈОШ БЕЗ ПИЈАЋЕ ВОДЕ, ГРАД НИЈЕ ЗАВРШИО ПОСАО

У уторак је, у присуству потпредседнице Владе Републике Србије, уједно министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зоране Михајловић и немачког амбасадора у Србији Аксела Дитмана, свечано у рад пуштено новоизграђено постројење за пречишћавање воде. Реч је о инвестицији вредној 3,2 милиона евра, која је део већег пројекта “тешког” 6,2 милиона евра, финансираног средствима из кредита немачке KfW банке и донацијом Владе Савезне Републике Немачке. Како је раније објављено, зајам KfW-a износи 3.720.000 евра, док бесповратна средства немачке државе износе 2.480.000 евра.
Према плану, инвестиција је требало да обухвати проширење капацитета изворишта у Шалинцу изградњом четири нова бунара, изградњу новог постројења за прераду воде капацитета 200 литара у секунди, изградњу магистралног цевовода за ново постројење за прераду воде до резервоара “Сегда” дужине око 10,5 километара, као и замену цевовода дужине 7,3 километара у селима Липе, Радинац, Враново и Раља.
Приликом свечане церемоније отварања постројења, присутни су од представника ЈКП “Водовод” могли да чују да је за изградњу постројења утрошено 3,2 милиона евра, за изградњу бунара 750.000 евра, за магистрални цевовод 1,6 милиона евра, док је остатк новца, односно, када се прерачуна, око 700.000 евра, потрошено за реконструкцију водоводне мреже у Липама, Вранову и Радинцу. На овај начин, пијаћа вода, речено је, стигла је до 10.000 нових корисника. Раља је, иако је била у финансијском плану, из овог пројекта изостала. Дакле, једно село мање, иако је и оно требало да буде обухваћено овим пројектом.
Ко ће сада финансирати те радове и када ће они бити готови интересовало је и министарку Зорану Михајловић. На њено питање представник “Водовода” је одговорио да је за прикључење Раље у току израда пројектне документације, те да је локална самоуправа за изградњу 1,6 километара мреже ове године наменила 10,5 милиона динара капиталних субвенција, као и да ће цео посао бити готов до краја године.
Министарки Михајловић није било јасно ни где је “нестало” око 15.000, од укупно 25.000 нових корисника, које приликом полагања камена темељца новембра 2015-те и сама најавила и у ком року ће они бити прикључени на градску мрежу. Објашњено је да је преосталих пет моравских села – Мала Крсна, Скобаљ, Осипаоница, Лугавчина и Сараорци ушло у такозвани “средњорочни план”, што значи, како је и сама констатовала, за око пет година.
Након официјелног дела, у разговору са амбасадором, градначелницом, представнцима KfW банке и смедеревског “Водовода”, министарка Михајловић поновила је питање о 25.000 корисника до којих је захваљујући новоизграђеном постројењу требало да стигне пијаћа вода. Од представника KfW-a могла је да чује да је град Смедерево већ требало да заврши тај посао.
-То је требало Смедерево већ да уради, паралелно са овим програмом који је трајао четири године, али није, па ћемо видети како ћемо даље то радити – речено је министарки.
Огласила се и градоначелница Јасна Аврамовић која је одговорила да локална самоуправа за то нема пара, те да ће тражити решење или кредитним задужењем, или конкурисањем за средства код фондова, или новом сарадњом са KfW-om.
Цео овај посао означен је као друга фаза проширења водоснабдевања у Смедереву, у сарадњи локалне самоуправе, ЈКП “Водовода”, KfW банке и немачке владе. Пројекат, очигледно, није завршен до краја, а остаје да се види да ли ће и ко сносити консеквенце због уочених пропуста, као и на који начин ће се оне, евентуално одразити, на квалитет живота свих грађана.
Ј.В.