ДРЖАВНИ РЕВИЗОР: НЕПРАВИЛНО ПОТРОШЕНО 175 МИЛИОНА ДИНАРА, ВИШЕ ОД 12 МИЛИОНА БЕЗ ПРАВНОГ ОСНОВА

Од 3,3 милијарди утврђених одлуком о буџету града, прошле године је приходовано 2,9 милијарди динара. Готово четвртина тог новца, односно 693,3 милиона динара, планирана је и потрошена  мимо правила о буџетској класификацији, од чега је највећа сума, чак 635,5 милиона динара била на располагању градоначелници, установила је државна ревизорска институција током провере пословања локалне самоуправе у 2015-ој години. Из градске касе је, према извештају ревизора, супротно закону и правилима потрошено укупно 175,3 милиона динара, од чега 12,5 милиона без  икаквог правног основа, а нешто више од 9 милиона динара без спровођења јавних набавки или уз непоштовање законских процедура у том поступку. Чак 133 милиона динара више од плана по одређеним ставкама потрошили су органи локалне самоуправе и буџетски корисници. Према ревизорском извештају укупне обавезе локалне самоуправе износе 2,9 милијарди динара, од чега је трећина за кредите пословних банака.

У билансу стања „недостају“ три стана површине 350 квадрата, 30 објеката и делова објеката, 246 јединица осталих грађевинских објеката, гаража, један спортски објекат и 40 станова у јавној својини које користи Центар за социјални рад. У пословним књигама није евидентирано 1,8 хектара грађевинског земљишта, бројне улице и некатегорисани путеви. Објекти вредни 307 милиона динара, уместо у употреби, исказани су као објекти у припреми. За 1,33 милијарди динара мање је исказано учешће града у капиталу јавних предузећа, а потраживања од 477,7 милиона динара по основу накнаде за коришћење и уређивање градског грађевинског земљишта, уместо у активи, исказана су ванбилансно. Све ово, према мишљењу ревизора, захтева да руководство одмах реагује:

-То су грешке, неправилности и погрешна исказивања која указују да постоји непосредни ризик од вршења нетачних и неправилних плаћања или постоји ризик да јавна средства нису заштићена – наведено је у извештају објављеном на сајту ове институције.

 

 

Ревизијом је утврђено да је без правног основа из градске касе потрошено 12,5 милиона динара. Скупштина града платила је медијске и услуге информисања 923.000 динара више од законом дозвољене суме. Градоначелница је дала 443.000 динара за израду акта о рационализацији расхода и одлуке о максималном броју запослених у јавном сектору града, иако обављање наведеног посла представља делатност из надлежности локалне самоуправе. Без претходно спроведеног јавног конкурса и закључених уговора, из буџетских резерви исплаћено је 3,2 милиона динара спортским омладинским организацијама. Скоро 8 милиона динара без законског основа потрошиле су и  месне заједнице за радове на одржавању улица без претходно добијене грађевинске дозволе и на дотације спортским организацијама и удружењима грађана без утврђених критеријума.

“Државни посао”

На плате буџетских корисника прошле године је потрошено чак 17,4 милиона динара више од законом дозвољене суме, пошто је за обрачун и исплату зарада у Градској управи примењиван 20 одсто виши коефицијент од утврђеног законом о платама у државним органима и јавним службама. Комуналним полицајцима, уз прописано повећање од 10 одсто, неосновано је увећан коефицијент за још 20 одсто. За 10 одсто коефицијент је увећан и теренским радницима, контролорима, а шефови и руководиоци награђени су додатним коефицијентом. Да би још дубље завукли руке у џепове грађана Смедерева, у Градској управи су се ослањали на интерне правилнике из 2012-те и 2013-те године. То значи да је локална администрација годинама уназад уживала у благодетима “државног посла” кроз незаконито увећане плате. „Додатну зараду“ појединци су прошле године “остварили” и на основу прековременог рада, али и трошкова превоза:

-Обрачун и исплата додатка на плату по основу прековременог рада извршен је на основу решења начелнице Градске управе, који у прилогу нема извештај запосленог о извршеном прековременом раду. Градска управа извршила је расходе за накнаду трошкова превоза са посла и на посао у готовини у износу од 5.602.000 динара. Ти трошкови су обрачунати на основу цена појединачних, а не претплатних карата, а све на основу списка запослених који не садржи све потребне информације неопходне за обрачун (релације, број дана присуства на послу, цена претплатне карте) – наведено је, између осталог, у извештају ревизора.

Појединци су користили и неке друге погодности. Према извештају ревизора, службене мобилне телефоне, иако на то нису имали право, користила су два одборника и тадашњи начелник Подунавског управног округа Радослав Цокић. Утврђено је и да је шест лица запослених у Градској управи користило више од једног службеног телефона.

Дирекција отписала скоро 50 милиона дуга за коришћење грађевинског земљишта

По основу прихода од накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта физичким лицима, која је била на снази до 2014-те године, прошле године је наплаћено само 10 од планираних 30 милиона динара. Ревизијом је утврђено да јавна комунална предузећа која су вршила обрачун ове накнаде и исту наплатила од грађана Смедерева, у буџет града нису уплатила приход од 36,9 милиона динара остварен по том основу. Само ЈКП “Зеленило и гробља”, које је од 2011-те задужено за обрачун ове накнаде, “задржало” је 11,5 милиона динара у својој каси, а новац није враћен у буџет, иако је са тим била упозната и Градска управа. Исту накнаду, али за пословни простор, наплаћивала је Дирекција за изградњу, која је по том основу исказала дуг од 250 милиона динара. У претходне 3 године Дирекција је отписала укупно 47,5 милиона због застарелости.

-Дирекција за изградњу, урбанизам и грађевинско земљиште је извршила отпис потраживања накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта прошле године у укупном износу од 18,1 милиона динара због застарелости, а да није покренут поступак принудне наплате. Дирекција није вршила обрачун камате на та потраживања – наведено је у извештају ревизора.

Од закупа грађевинског земљишта, уместо планираних 20, приходовано је само 2,8 милиона динара. Прошле године на снази је било 73 уговора , а укупна потраживања износила су 4,7 милиона динара. Дирекција за изградњу није покретала поступке принудне наплате нити вршила обрачун камата због нередовног плаћања. Утврђено је и да је 34-оро закупаца за постављање привремених пословних објеката на јавној површини по истеку уговора наставило са коришћењем земљишта, без претходно спроведеног поступка за јавно надметање.

Од наканде за уређивање грађевинског земљишта приходован је само 21, од планираних 78 милиона динара. Укупан дуг износи 126,5 милиона динара и то за накнаду за уређивање скоро 76 милиона динара, по основу легализације 19, а по основу накнаде за непостојећа паркинг места 31 милион динара. Према извештају, дуговања су из 2007. године и раније, а Дирекција није вршила обрачун камате на потраживања и усклађивање рата дуга са растом цена на мало, нити је активирала средства обезбеђења наплате.

Буџет остао без добити од јавних предузећа и прихода од месних заједница

Четири јавна предузећа (Јавно стамбено, Градска стамебна агенција, Чистоћа и Зеленило и гробља)  су у 2014-ој години остварила добит у укупном износу од 9,4 милиона динара, али део остварене добити, како налаже закон, нису уплатила на рачун јавних прихода. Ни месне заједнице нису уплатиле наплаћених 22,7 милиона динара на рачуне јавних прихода, већ су та средства завршавала на њиховим подрачунима.

Занимљиво је да су на подрачун посебне намене за помоћ становништву угроженом поплавама уплаћене донације грађана и предузећа у укупном износу од 3 милиона динара. Овај новац је, међутим, остао неискоришћен, пошто надлежне службе града нису донеле потребан програм обнове и утрошка тих средстава.

Тужбе због вртића, паса луталица, пада у шахт

Током прошле године покренуто је 76 парничних поступака од стране 394 родитеља који су тужили локалну самоуправу због незаконито увећане цене боравка деце у врртићима, а према процени, вредност тих спорова је 32,9 милиона динара, без припадајућих камата. У току је и 11 судских спорова бивших одборника којима траже одштету од 6 милиона динара због активирања “бланко” оставки у Скупштини града 2008. године. У 15 предмета грађани траже накнаду материјалне штете због уједа паса луталица, а вредност тих спорова је 3 милиона динара без камате и трошкова поступка. Шест грађана на име главног дуга у парничним поступцима захтева исплату 2,2 милиона динара због повреда задобијених приликом пада због снега и леда на јавним површинама, али и због пада у шахт.

С друге стране, град је тужио 26 пољопривредника, корисника кредита Фонда за развој пољопривреде, за 6 милиона динара, пошто нису вратили уговорене износе у оквиру предвиђене динамике. У 11 судских спорова град потражује 5,7 милиона динара главног дуга  од корисника пословног простора који нису плаћали закуп ни утрошену струју. Један спор води се и против брачног пара који није оправдао утрошак новца наменски додељеног за спровођење поступка вантелесне оплодње.

Не(транспарентно)

У извештају ове институције констатовано је да су током поступка ревизије исправљене неке уочене грешке, а локална самоуправа донела низ недостајућих правилника и стратегија, како би их применила већ приликом креирања буџета за наредну годину. Назначено је такође, да је нацрт одлуке о буџет за 2015-ту годину упућен Градском већу на усвајање, а да грађани нису били упознати са тим документом, што није у складу са чланом 42. Закона о буџетском систему. Овај пропуст, међутим, није исправљен, јер грађанима није презентован план буџета за 2017-ту годину, који ће се у петак наћи пред одборницима Скупштине града.

Ј.В.