OD “TVRĐAVA TEATRA” DO “BITKE NACIJA”

„Što grad Smederevo
vas dan zatvoreno,
vas dan zatvoreno,
svu noć otvoreno?“

(Narodna pesma)

Mali grad

Iako sada nema tako buran život kakav je imala u vreme srpske despotovine, Tvrđava se povremeno probudi iz srednjovekovnog sna, nudeći posetiocima, u okviru brojnih manifestacija, nesvakidašnji doživljaj spoja prošlosti i sadašnjosti. I Mali i Veliki grad nebrojeno puta bili su autentična scenografija za brojne događaje poput najrazličitijih koncerata, filmskih i pozorišnih festivala, viteškog odmeravanja snaga… Za mnoge koji su u drevnom gradu prisustvovali bar jednom od njih, iskustvo je uvek bilo pozitivno i neponovljivo.

A tajna leži upravo u ambijentu koji je, reći će neki, ponekad dovoljan sam sebi, ali je svakako, odličan osnov za uspeh, pa makar i najmanje osmišljenog programa, jer samo zdanje privlači posetioce i publiku.

Smederevska jesen, foto: Centar za kulturu

Mnogim Smederevcima je prva asocijacija na Tvrđavu privredno-turistička mainfestacija sa najdužom tradicijom – “Smederevska jesen”, u okviru koje se organizuju brojni sadržaji. Od vašarskih, sa sve ringišpilima, tezgama na kojima se prodaju gaće i čarape, preko seoskih dvorišta u kojima ovdašnje seoske mesne zajednice posetiocima i gostima prezentuju svoju tradiciju i najbolje proizvode, do programa u Malom gradu gde se dočarava život na dvoru Đurđa Brankovića i despotice Jerine i oživljava duh srednjeg veka, a u večernjim terminima uživa u biranim notama uglednih izvođača klasične, starogradske i izvorne narodne muzike. Nabrajanje vrsnih i priznatih umetnika koji su ovde nastupali potrajalo bi neko vreme.

U Tvrđavi, i ne samo tokom ove manifestacije, bilo je tu i tamo muzičkih iskakanja, ali je osim estradnih “zvezda” bilo koncerata različitih muzičkih žanrova za svačiji ukus koji su uvek bili dobro posećeni. Smederevci pamte da su u Malom gradu svojevremeno prisustvovali i odličnim koncertima Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS-a, Nacionalnog ansambla narodnih igara i pesama Srbije “Kolo”…

Teatar u Tvrđavi

Mnogi sadržaji na koje smo tradicionalno navikli u Smederevskoj tvrđavi, tokom prethodne dve godine su, usled pandemije kovida 19, na žalost, bili redukovani, nekima su termini pomerani, neki od planiranih programa nisu ni održani. Kontinuitet je, na neki način, ipak održan, pre svega zahvaljući organizaciji dva festivala – pozorišnog “Teatra u tvrđavi” i filmskog “Dunav film festa”. Za to što je bilo kulturnih sadržaja u Smederevu u vreme kada na nekim drugim mestima nisu mogli da se održe, upravo treba da zahvalimo našem zdanju – Tvrđavi, koja nudi mogućnost održavanja programa na otvorenom u prostoru koji može da obezbedi prisustvo brojnih gledalaca, i upravo je to komparativna prednost koju smo iskoristili u prethodnom periodu.

Tvrđava teatar
Tvrđava teatar

“Teatar u tvrđavi” je pozorišni festival iznikao kao zamena za “Tvrđava teatar”, koji je svoj debi doživeo 2009. godine, tada širom otvorivši vrata nekadašnjeg Đurđevog dvora poslenicima i poštovaocima kulture. Bio je to ambijentalni pozorišni festival međunarodnih razmera i kvaliteta, nalik na Grad teatar u Budvi, i prvi u Srbiji na otvorenom prostoru, kraj Dunava. Inicijativa je potekla od književnice i rediteljke Vide Ognjenović, koja je bila predsednica festivala. Tokom pet godina, on je postao reprezentativan umetnički događaj u zemlji, na sceni su se smenjivali poznati autori, domaći glumci i umetnici iz inostranstva, a nesvakidašnja ostvarenja birana “po meri” zdanja u kome su se odigravala, za pet godina, privukli su više od stotinu hiljada ljudi i učinili da Mali grad bude poput svetskih teatara. Festival je ugašen 2014-te godine, odnosno, promenjen je tim koji ga je organizovao, dobio je novo ime, a staro je, sa sobom, u Čotranovce, odnela selektorka Vida Ognjenović i tamo napravila “Novi tvrđava teatar”. Ukidanjem spektakularnih otvaranja i brojnih performansa koji su se tokom trajanja festivala odvijali na gradskim ulicama, prilično se smanjio i broj posetilaca. Bila je ovo, verovatno jedna od najboljih prilika da naša Tvrđava i grad Smederevo postanu brend u pravom smislu te reči, prepoznatljiv svuda i na svakom mestu. Umesto svetskog, vraćen je u lokalne okvire, ali ga smederevska publika, ipak željna pozorišta, svake godine rado dočeka.

Prošle godine “Teatar u tvrđavi” otvorila je predstava “Smederevo 1941” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, koja govori o događaju koji neraskidivo spaja petojunsku eksploziju i ovu instituciju, pošto je taj tragičan događaj odneo 17 života glumaca, članova Narodnog pozorišta Dunavske banovine, kako se ono tada zvalo.

Teatar u tvrđavi, foto: CZK

-Tekst i predstava se bave ovim događajem u celini, s posebnom pažnjom usmerenom na sudbine tragično nastradalih glumaca, i njima u čast. No, tretman teme nije dokumentaristički. Uzimajući sve poznate okolnosti u obzir – a o događaju postoji dokumentacija, doduše ne dovoljno velika – konstruisala sam novu, originalnu priču, ne pominjući autentična imena pokojnih glumaca, i trudeći se da se celokupan događaj posmatra iz prelomljene perspektive, takve da se tumačenja pomenutih sudbina dovedu u vezu sa prirodom i uzrokom nacizma i zla uopšte – reči su rediteljke ovog komada Ane Đorđević.

Sedmi festival je zvanično otvorio Aleksandar Milosavljević, teatrolog i autor teksta „Stradanje glumaca SNP-a u Smederevu 1941.“, koji je prethodno, uz tekst izvedene drame Ane Đorđević, predstavljen publici na promociji u Centru za kulturu.

-Postoji još jedna trauma sa kojom je suočeno Smederevo – posle rata ovde je osnovano pozorište, ali odlukom države je pedesetih godina ugašeno. Uprkos tome, u ovom gradu postoji želja da se vide pozorišna dela. Nekoliko grdaova u Srbiji je te 1956-te ostalo bez pozorišta i osetite u njima neku pozorišnu tenziju, ali ni u jednom od njih ne osećam je tako intenzivno kao kada dođem ovde u Smederevo. Ta želja da imate pozorište i da gledate pozorište je mnogo više od puke potrebe da provedete sat-dva u dokolici. Večeras ćete gledati sjajnu prdstavu u kojoj ničeg lakog nema, to i jeste zadatak pozirišta, ne da pruža odgovore, nego da postavlja pitanja. Vi ste očigledno željni da čujete ta pitanja i da ona budu inicirana sa vaše strane u odnosu na ono što dolazi sa scene, zato je moje lično zadovoljstvo što sam ovde – rekao je Aleksandar Milosavljević.

Mali grad u vreme festivala

Možda u njegovim rečima treba tražiti razloge zašto festivali u našem gradu opstaju, a pojedini imaju i dugu tradiciju, jer, smederevska publika, zajedno sa zadinama drevnog grada, nudi neponovljivo iskustvo za protagoniste, učesnike i goste koji tih dana borave u našem gradu. U to su se uverili mnogi glumci koji su, ili kao članovi žirija, ili kao članovi ekipa brojnih ostavrenja, bili deo najmlađeg festivala koji se organizuje u Smederevskoj tvrđavi. Reč je o “Dunav film festu”, međunarodnom festivalu Podunavskih zemalja, koji okuplja autore i poštovaoce filmske umetnosti i u Smederevo dovodi internacionalna i rediteljska imena kojih se ne bi stideli mnogi evropski i svetski festivali.

Dunav film fest

-Meni je posebno drago što sam ovde posle 16 godina, vratile su mi se najlepše uspomene iz mog života posle toliko vremena, vezane za najlepše i najteže scene iz “Čarlstona za Ognjenku”. Sećam se kada je puno vas ovde statiralo, kada smo trčali za ružama uz ove stepenice, i zaista me je sve onako, pogodilo – rekla je između ostalog, otvorivši četvrto izdanje “Dunav film festa” u avgustu ove godine.

Katarina Radivojević članica je glumačke ekipe filma “Nečista krv – greh predaka”, izuzetno gledanog, koji je Smederevska publika bila u prilici da vidi pre beogradske premijere, a koji je u međuvremenu ostavrio izuzetnu gledanost i život nastavio kroz seriju koja se ovih dana emituje na našem javnom servisu. Na ovogodišnjem “Dunav film festu” premijerno je prikazan novi film Srđana Dragojevića “Nebesa”, ali i prve dve epizode serije “Crna svadba”, koja je kasnije, tokom svog televizijskog emitovanja neobičnom tematikom privukla široki auditorijum. Upravo ova poslednja, serija “Crna svadba” jednim delom snimana je u Smederevskoj tvrđavi. Kao i gore pomenuti “Čarlstnon za Ognjenku”, ali i mnogi filmovi, igrane i dokumentarne serije. Najpoznatiji je, svakako “Boj na Kosovu” reditelja Zdravka Šotre, ali i serija “Nemanjići – rađanje kraljevine” po scenariju Gordana Mihića, u režiji Marka Marinkovića.

Dunav film fest

-Kada se snimaju filmovi i serije mi ne možemo da postignemo neke visoke cene iznajmljivanja prostora, ali dali smo damping, zaradi Tvrđava, ali dosta novca se potroši u lokalnoj zajednici. Jer, zante li vi koliko ručkova treba obezbediti za filmske ekipu koja je na setu, koliko se kupuje u prodavncima, koliko pića, kafa popije, koliko se potroši na pijaci. Na primer, ako im trreba scena pijace, oni svu robu sa smederevske pijace kupe i prenesuTreba negde da se smeste i da spavaju. Smederevska tvrđava kao čeoni faktor je inicijator, jer kada ljudi dođu, pitaju šta ima ovde još da se vidi, pa čuju za naše vinarije, za Vilu Obrenović… Ne možemo mi sada da očekujemo da reklamiramo Smederevo na sedam dana, ali jedan kvalitetan vikend može ovde da se provede i da grad profitira od toga. I to snimanje je dobar vid promocije – objašnjava Goran Jovšić iz JP “Smederevska tvrđava”.

Najzanimljivije publici je, ipak, kada se među zidine drevnog grada vrati duh srednjovekovnog života, pa su tako tokom prošle, i, naročito ove godine, posebno posećeni programi najprimereniji zdanju u kome se odvijaju, organizovani pod imenom “Vitezovi i legende”. Tokom proleća i leta privukli su brojne posetioce u Smederevsku tvrđavu.

Sve je počelo “Viteškim prolećem”, serijalom edukativno-zabavnog programa koji je svakog vikenda organizovan u Malom gradu. Tu su se prisutni upoznali sa životom vitezova, Tvrđave, despotske porodice, Srbije u srednjem veku, kroz javnosti poznate i nepoznate priče. Bilo je to svojevrsno putovanje kroz vreme. To putovanje nastavljeno je jednom mesečno sve do oktobra, kroz festival “Vitezovi i legende”. Tada su posetioci mogli da se upoznaju sa starim zanatima, veštinama viteškog nadmetanja, oprobaju u streličarstvu, jahanju, a najmlađi u ringu osete deo atmosfere iz doba Đurđa i Jerine.

-Ovu tvrđavu smo već počeli da smatramo kućom, a kući se uvek vraća. Ona je po sebi veličanstvena, neverovatna i daje odlično iskustvo, kao najveća ravničarska tvrđava u Evropi. Mi smo pokušali da oživimo srednji vek kroz svaki njegov apsekt, kroz svakodnevni život, kroz ples na dvorovima, treninge, kroz borbe vitezova, nastupe konjicom, prezentaciju starih zanata i veština, kao što su drvodeljački, kožarski, okloparski, kovački zanat. Imamo izradu mozaika i mnoge druge aktivnosti, ovde u Smederevskoj tvrđavi – naveo je Bojan Tasić, predsednik Udruženja “Beli orlovi”.

Za grad ali i Srbiju, od velike su važnosti događaji poput festivala “Vitezovi o legende”, koji se odigravaju na ovom prostoru, smatra Mlade Savić, v.d. direktora JP “Smederevska tvrđava”.

-Pored brojnih manifestacija koje imamo u Tvrđavi, kao što su “Smederevska jesen”, “Teatar u tvrđavi”, “Dunav film fest”, posle spektakularne “Bitke nacije” došlo je do neverovatnog interesovanja za događaje vezane za srednji vek. Prošle godine zbog epidemije nismo mogli da organizujemo više sadržaja, ali bio je “Viteški oktobar” koji je bio prihvaćen izuzetno, ovog proleća svakog vikenda predavanja o Srbiji srednjega veka, vitezovima, viteškom kodu i dolazimo do festivala “Vitezovi i legende”. Naša namera je da Smederevo bude ubeleženo i zadebljano na mapi viteških dešavanja u svetu, videli smo da je to moguće 2019. godine i imamo plan da to i ostvarimo – kaže Savić.

A ta 2019-ta godina bila je veoma bitna za život Tvrđave u savremenom dobu i, da nije bilo pandemije, možda bi bila i prekretnica u njenoj budućnosti. Tada su, u maju, Smederevo pohodili i osvojili oklopnici iz više od 40 zemalja sveta. Bio je to svojevrsni, neponovljiv događaj za Smederevce, goste i učesnike sada već čuvene “Bitke nacija”, desetog, jubilarnog Svetskog prvenstva u srednjovekovnim borbama, takmičenju koje je prvi put održano u našoj zemlji, okupivši više od 2.000 učesnika sa svih pet kontinenata. Smederevo je tada, u konkurenciji za domaćinstvo, ostavilo iza sebe gradove poput Sankt Peterburga, Praga, Rima, Barselone. Nema sumnje da je prevagu da budemo domaćini donelo to što je Đurđev grad dobro očuvan i što je ponudio autentičan prostor, dovoljno veliki, kakav nema nijedna druga lokacija. Kuriozitet je i taj što je osim borbi koje su se odvijale u pet kategorija: dvoboji, odnosno, 1 na 1, zatim u timovima – 5 na 5, 12 na 12 i 30 na 30, po prvi put organizovana finalna borba sa 300 učesnika, po 150 na jednoj i drugoj suprotstavljenoj strani.

U borbama se koristi pravo oružje, ono iz XIII,XIV I XV veka – dvoručna sekira, dvoručni mačevi, buzdovani, jednoručni mačevi, štitovi. Pobeđuje onaj ko ostane na nogama. „Bitka nacija“ neguje sportsko nadmetanje u duhu srednjevekovnog viteškog boja, što podrazumeva vitešku opremu i oružje, veštinu potrebnu za korišćenje tog oružja i poznavanje tehnika viteške borbe. I nije rezervisana samo za muškarce.

-Prvo sam bila ispomoć za snimanje nekih muških borbi, svidelo mi se, počela sam po malo da treniram, nabavljam opremu…Ovaj sport zahteva mnogo odricanja, i finansijskog i vremena, za nabavku opreme, za odlazak na putovanja. Skup je sport. Ova kaciga je od čelika i samo ona je teška oko 6 kilograma, a ceo moj oklop ima 32 kilograma. Zahteva dosta snage, i fizičke i mentalne, borba je sama po sebi izazov, a snaga je potrebna da ova oprema uopšte može da se nosi – rekla je tada Neda Budas, članica tima Srbije.

-Ovde je veoma lepo, ovo je divno mesto. Ovde je 40 zemalja, mnogo timova, mnogo boraca. Ovde smo da se borimo. Očekujem da se vratim zdrav na posao sledeće nedelje i da se zabavim – sa smeškom je rekao član tima Španije.

-Dolazim iz Sijetla iz SAD-a, trebalo nam je 14 sati da stignemo ovde. Smederevo je divan grad, ovde se prelepo provodimo, odseli smo u privatnom smeštaju i naša domaćica je jedna od najboljih ljudi koje sam upoznao. Tvrđavu smo obišli, šetali pored zidina, slikali se, ovo je prvi zamak u kome sam bio, i zadivljujuće je – bio je oduševljen član tima SAD-a, koji je rekao da će, čim mu se ukaže sledeća prilika, ponovo posetiti našu zemlju.

Zaista sam oduševljena, pričala sam sa članicama našeg tima, damama, i ovo je najbolja bitka u mom životu. Kada sam došla u ovu tvrđavu, pitala sam se: gde je kraj? Sve je predivno, tako je velika, ima mnogo potencijala, svašta ovde možete da uradite. Ljudi su, takođe, super, veoma su ljubazni, kada god nam je trebala pomoć na bilo kom mestu izlazili su nam u susret. Sve je super – navela članica tima Poljske.

Osim srednjovekovnih borbi, tada prvi put u pravom smislu te reči, pojedini timovi su u Smederevskoj tvrđavi nekoliko dana, tog proleća pre dve godine, bukvalno i živeli – “ulogorovani” pod šatrama, sa ženama i decom, tu su spavali, obavljali ličnu higijenu, kuvali, i provodili se. I to je bio dodatni sadržaj koji je oplemenio prostor Velikog grada.

“Bitku nacija” na tribinama je pratilo oko 20.000 gledalaca, a putem striminga, kažu organizatori, oko 200 miliona ljudi. Bolju promociju, uz sva lepa iskustva koja je 2.000 članova ekipa i oko 1.000 njihovih pratilaca ponelo iz našeg grada, Smederevo nije moglo zamisli. Dobar zamajac uhvatila je tada Tvrđava, kojoj je ovo verovatno bila druga nabolja prilika da izraste u prepoznatljiv brend. Na žalost, epidemija korona virusa poremetila je namere organizatora, Međunarodnog udruženja za istorijsku srednjovekovnu borbu, “Džast aut” festivala viteštva u Manasiji, JP “Smederevske tvrđave” i lokalne samouprave, da vitezovi iz celog sveta ubuduće svake godine odmeravaju snagu u drevnom gradu. Da li ćemo uspeti da ih, kada se cela priča oko kovida stiša, vratimo u Smederevo? Verujemo da se svi nadamo da će odgovor na ovo pitanje doći brzo i da će biti pozitivan.

J.V.

foto: Smederevske novine, TV Smederevo

*Projekat „Tvrđava – od prestonog grada do nesikorišćenog potencijala“ sufinansiran je iz budžeta grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva*

 

Comments are closed.