ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН „ЂУРЂЕВИМ СТОПАМА“ АУТОРКЕ ЉИЉАНЕ ШАРАЦ

У оквиру програма “Смедеревске јесени”, у Народној библиотеци је организовано књижевно вече посвећено седмом по реду роману ауторке Љиљане Шарац, иначе рођене Смедеревке – “Ђурђевим стопама”.

-У Смедереву ме сви знају као Љиљану Лазић, Шарац је моје удато презиме и, просто, ја своје име градим захваљујући свом родном граду. Мој први роман „Опет сам те сањао“ говорио је о Проклетој Јерини, њеном животу, а после шест романа, дошао је некако на ред, као друга половина јабуке, њен супруг Ђурађ Бранковић и прича о њему. Инспирација о Смедереву је неисцрпна, а онај ко је потекао са овог поднебља, црпи је кад год је потребно. Ја сам прошле године променила издавачку кућу и почела да пишем за „Лагуну“, тако да ми је требала једна добра улазница, један сигуран лик који ће свима да се допадне, или ће бар све да интригира. Показало се да је Ђурађ управо то, зато што је он деспот који је утемељио српски народ када се нашао између Угара и Турака на једној ветрометини, сазидао смедеревску тврђаву, смедеревска тврђава је још ту, и тај камен и стожер и нас мотивише и држи овде где јесмо – каже ауторка Љиљана Шарац.

Неправедно скрајнут на маргине српске историје и уметности, Ђурађ Бранковић, последњи владар српске средњовековне државе који је столовао у Смедереву, личност је по много чему специфична, а када бисмо ишли његовим стопама, прешли бисмо пут од Будимпеште, преко Дубровника, Београда, Смедерева, до Истанбула, али и пут од неколико векова, колико је и ауторка прешла, повезујући га са својом јунакињом Ксенијом из паралелне, савремене приче. Роман је зато, сматра списатељица, пријемчив и онима који не познају овај значајан део српске историје.

-Читаоци могу да очекују неку духовну авантуру, он је брз, узбудљив, пун смена догађаја, са два наративна тока, има сваремени временски простор, има прошлост која је доминантна, има две тамнице, једна Ксенијина, једна Ђурђева, има љубавне заплете, потрагу за изгубљеним ковчегом, као у филму Стивена Спилберга, дакле, има све што један савремени читалац тражи од доброг романа – наводи списатељица.

Иако је проткан и додацима љубавне приче, роман је, каже ауторка, у темељу историјски, а корени су, оцењује, нешто што нас обликује као личности.

-Ја у својој учионици, ја у свом писању, ја у својој кући, желим и волим да знам ко сам. Тако је и са романима. Ширим ту потребу, ту жељу и могућност да и други пођу тим путем, да уживају заједно са мном. Морам да будем искрена и поносно да кажем да је, када је 2015-те, изашао мој први роман „Опет сам те сањао“, о нашем граду, о Смедереву, о Проклетој Јерини, то стварно био почетак буђења тог историјског семена и приче о нашој српској историји. Када сам издала други роман „Где сам то погрешила“ о Ђорђу Карађорђевићу, то је било годину дана или две пре него што су се појавиле „Сенке над Балканом“. Ја не желим да се поредим са  Драганом Бјелогрлићем, али желим да истакнем ту чињеницу да је Ђорђе Карађорђевић и та прича о том периоду прво била моја, па његова, иако је он то широко распространио, моја је била клица која је била у зачетку – истиче ауторка.

Како су многа књижевна дела екранизована, ова плодна ауторка не крије жељу да и неки од њених, до сада објављених пет романа са историјском тематиком, буде преточен у филмску или серијску причу. До тада, љубитељи доброг женског пера, могу да уживају пратећи испреплетане судбине њених ликова смештене у корицама књига.

Ј.В.

фото: СД новине

Comments are closed.