У МУЗЕЈУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О ПЕТОЈУНСКОЈ ЕКСПЛОЗИЈИ АУТОРА МИРОСЛАВА ЛАЗИЋА

У оквиру програма обележавања годишњице Петојунске трагедија, Музеј у Смедереву представио је књигу „Експлозија у Смедереву 5. јуна 1941. године – 80 година после“ аутора Мирослава Лазића, вишег кустоса историчара. Овај рукопис је изузетан научни рад за који се са сигурношћу може рећи да ће децнијама остати најрелевантније штиво о експлозији у Смедереву, која заокупља пажњу истраживача, чуло се током промоције, којој су, осим аутора, присуствовали и Татјана Гачпар, директорка Музеја и Зоран Јањетовић, научни саветник Института за новију историју Србије.

-Научна тумачења о овом догађају, како смо то показали у овој књизи, веома су се споро формулисала у претходним деценијама. Дотадашња сазнања нису корепсондирала са жељом или стремљењима ширег грађанства, нарочито овде у Смедереву. У том смислу изненађује да ова трагедија раније није побуђивала и већу пажњу, не само историчара у Смедереву, већ и историчара у Београду, из неких угледних установа или факуултета. Тема заиста, због величине трагедије и последица које је догађај изазвао, превазилази уске локлане оквире. Током рада на овом итсраживању, и касније када сам покушавао да из различитих углова сагледам овај догађај и све што је следило иза тог 5. јуна, сусретао сам са увреженим мишљењима, са сензационализмом којег је превише у медијима, сусретао сам се, а и данас се сусрећемо са паушалностима, али и ревизионизмом у историографији, оптерећени смо идеолошким наративима, учитавањем проблема  садашњости у прошлост. Политизација у јавном дискурсу је данас изгледа неминовна, јер врата историографије су давно већ отворена, па за последицу имамо чињеницу да у претходне две деценије долази до веома различитих наратива и тумачења која су неретко и супротстављена – рекао је Мирослав Лазић, аутор књиге.

Рад је подељен у осам целина, изнето је мноштво извора, података, а једним делом, рад подсећа на криминалистичко истраживање. Коришћена је обимна грађа, између осталог и војна документа која се чувају у архиву у Фрајбургу, а представљају записе од најнижих до највиших нивоа команди окупаторске армије.

-Реч је о изванредном научном раду, о самом догађају и свему што је пре и после било везано за њега. У питању је изузетно добро истражен рад у коме је аутор прикупио сва до сада доступна знања о експлозији у смедеревској тврђави, него их и критички размотрио, по потреби међусобно сравнио, упоредио, очисти од наслага идеологија, митологија, политичких интереса и погрешних перцепција. Тиме је дао огроман допринос демистификацији локалне историје – рекао је Зоран Јањетовић, научни саветник Института за новију историју Србије.

Подсећамо, у смедеревском Музеју је у току и изложба приређена поводом обележавања осам деценија Петојунске трагедије.

Д.Р.А.

фото: ТВ Смедерево

Comments are closed.