ДЕМОГРАФСКА ОБНОВА ЈЕ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС ОКО КОГА НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ПОДЕЛА

У “Стратегији подстицања рађања”, као последњи у низу посебних циљева за побољшање демографске слике Србије, наведено је активирање локалне самоуправе. Иако по редоследу на зачељу, произилази да би по многим параметрима, овај циљ требало да буде у самом врху, јер ко боље може да одговори потребама грађана, ако не локлане заједнице и средине у којима живе и раде.
-Ниједна државна пронаталитетна политика, ма колико била развијена не може одговорити на све потребе и очекивања становништва, нити узети у обзир све специфичности живљења у једној средини. Зато, програме планирања породице треба допунити мерама органа јединица локалне самоуправе, које се финансирају локалним изворима јавних прихода. На тај начин се мере које утврђује и обезбеђује држава, проширене и обогаћене мерама локалне самоуправе, спроводе кроз организацију власти у локалној самоуправи. Тиме се обезбеђује доступност свих мера заинтересованим грађанима, који лакше долазе до информација о њима и условима за њихово коришћење – наведено је у усвојеном документу.
Истиче се да је “Скупштина општине, односно града, као највиши орган власти у локалној самоуправи најпозванија да се бави проблемом развитка становништва и да, на основу сагледавања стања у свим битним аспектима, утврђује мере пронаталитетне политике”.

проф Небојша Јовановић, „Метла 2020“

-Наш град чини одређене напоре и резултати које имамо дају одређено дејство, али у целини гледано, негативни трендови се одражавају у нашој средини. Мислим да је неопходно пре свега да постигнемо неки унутрашњи друштвени договор, око тога да ли нам је демографска обнова потребна или не. То подразумева да се породица постави као приоритет, да се људи образују у духу породичног васпитања и свести да није довољно само да се врши репордукција у обиму који је сада, него да се повећа, не би ли се на тај начин обезбедила стабилност. До тог консензуса требало би доћи, он подразумева и неке жртве и одрицања, неки друштвени слојеви би морали да се одрекну неких својих привилегија да би се извршила прерасподела буџета у корист младих брачних парова. То, наравно, није лако, али ако бисмо створили такву друштвену атмосферу, онда би такве мере могле да се спроведу, јер је то у интересу свих – каже професор Небојша Јовановић, шеф одброничке групе “Метла 2020” у Скупштини града.
Сматра да свест о значају питања популационе политике није довољно развијена у нашем друштву, због чега демографска обнова треба да буде приоритетно питање, јер ћемо за 200 година, што историјски није тако велико раздобље, бити мањина на својој територији.
-Најновији показатељи говоре да се Србија налази пред демографским сломом. Ти индикатори су довољно упечатљиви, тако да се чини да неко посебно објашњење није неопходно. Чак се и онда када је Србија водила ослободилачке ратове рађало више беба. Популација старијих од 65 година је бројнија од млађих од 15 година, што говори о потенцијалу који становништво има. Све мање се склапају бракови, а све више је развода, то су индикатори који говоре у каквом се стању Србија налази. Отуда по нашем мишљењу питање демографске обнове мора да буде приоритетно и да се стави у фокус социјалне и политичке пажње читавог нашег друштва. Нама се чини да још увек не постији свест о значају тог питања, што може да буде веома негативно, јер ако се овакви трендови наставе све прогнозе демографа говоре да ћемо средином овог века да паднемо испод 5 милиона, а у наредних 200 година српски народ ће бити занемарљива мањина на овој територији – додаје професор Јовановић.
Као позитван пример вођења добре популационе политике наводи државу из окружења, Мађарску, чије мере бисмо, уз неке мање или веће корекције, каже, могли да применимо и код нас.
-Мађарска даје добар подстицај за оне који имају двоје и више деце, породице добијају субвенционисане кредите, породиље добијају исту плату као за време радног односа, онда, баке и деке, што је код нас такође карактеристична институција, као за свако традиционално душтво, њима је ангажовање на чувању унука плаћено као да раде, куповина возила, то су неке мере које бисмо и ми могли да следимо. Плус, ту су сеоска домаћинства, у Србији постоји 50.000 сеоских домаћинстава, па и у нашем граду, које би локална самоуправа могла да откупи и онда их поклони младим брачним паровима, уз која би добијали одређене обрадиве површине земљишта, како би могли да се баве пољопривредом. То би било корисно и за њих, али и за читаво друштво – наводи наш саговорник.Неба
Професор Јовановић слаже се смерницама стратегије да би популациона едукација требало да буде заступљена кроз различите облике, од предшколског узраста, преко основних до средњих школа.
-У нашим школама се негује тај дух толеранције за различите оријентације, што је наравно добро. Али, ми немамо образовање за породицу, немамо образовање за породичан живот, за родитељство. Немамо образовање које би говорило о значају брака, брачне институције. А то су темељне друштвене вредности. Ако друштво занемари такве вредности, онда оно једноставно иде у суноврат. О породици се говори само у социологији, то је недовољно. Требало би увести ваннаставни програм образовања за породицу, где би наша деца од малих ногу стицала свест о значају породице, која је примарна и незамењива друштвена група. Оно што се деси са породицом, то ће се на крају десити са читавим друштвом. Ако је породица раслојена, ако су унутарпородични односи формализовани, отуђени, то се, неминовно рефлектује на читаво друштво. У крајњој линији, породица и јесте одраз онога што се дешава на глобалном друштвеном плану – наводи Јовановић.
Нада се да ће се усвојена стратегија спроводити и да неће доживети судбину многих из претходног периода које су остајале само “мртво слово” на папиру, а онда се добијају резултати који, каже, често бивају неодговарајући у односу на постављене циљеве.
-Треба тежити томе да се породице ослободе разних дажбина, разних пореза, да им се омогући лакши приступ услужним делатностима, у крајњој линији све је то у функцији повећаног наталитета. Тежиште те активности је заправо на локалним самоуправама. Оне би требало да помогну и младим брачним паровима, да подстичу склапање бракова. Не треба заборавити ни старију популацију, јер кад се говори о демографској обнови, са једне стране имамо наталитет, а са друге стране треба утицати и на пад морталитета. Код нас је просечан животни век за мушкарце 68-70 година, а за жене негде 72 године, а у свету је то негде од 78 до 80 година. Требало би донети подстицајне мере које би омогућиле да се и то старачко становништво заштити. Све то изискује нека материјалан средства, али дало би се све то на неки начин довести у ред, ако бисмо ми као друштво имали темељни консензус о томе да желимо демографску обнову Србије – објашњава Јовановић.

др Иван Стевановић, „За наше Смедерево“

Од економске снаге једне државе, када говоримо о популационој политици, важнији је суштински став политичке елите и народа према том питању, јер се тај став рефлектује на све остале активности које спроводимо кроз привредне и административно-законске мере, сматра др Иван Стевановић, шеф одборничке групе “За наше Смедерево” у локалном парламенту.
-Ми имамо Закон о финансијкој подршци породицама са децом, али ми у локалном покрету „За наше Смедерево, сматрамо да су ти износи недопустиво ниски. Сви знамо какве су цене живота у Србији, знамо колико је то једна кап у мору и сматрамо да је то недовољан подстицај. Неко ће рећи да је економска снага наше државе и нашег града мала и да не можемо више да издвојимо, ми сматрамо да можемо. Ако погледамо да се за медије годишње издаваја 24 милиона динара, а да већина оде правним лицима која се уопште и не баве производњом медијског садржаја, најмање остане у граду, да се на пример спротистима даје 250 милиона, а да спортистима заиста иде један мањи проценат, у ситуацији када имате јавни сектор и неефикасна јавна предузећа, где 50% људи ради као да су робови, а 50% се крије иза политичког кишобрана, сматрамо да би ту требало да се направи рационализација и да се то преусмери на повећавање давања родитељима, и женама које су на породиљском одсуству – наводи др Стевановић.
Држава би, сматра, и у политичком смислу много добила драконским кажњавањем послодаваца који отпуштају труднице и породиље, о чему свакодневно сазнајемо путем друштвених мрежа. Тиме би показала да је опредељена ка будућности. Другачије би тада деловала и локална заједница, јер би се видела суштинска посвећеност повећању наталитета. Као важну истиче и миграциону политику.
-Велики број миграната долази из ратом захваћених продучја. Србија треба да покаже хуманост да те људе дочека, али не видим смисао свега тога, кад читава Европа показује велики отпор према тим њима. Ко су ти људи, какве су образовне структуре, морално-психолошког профила, шта они раде, какве погодности имају овде, да ли ће остати… Истоврмено, имате емиграцију. Педесетих и шездесетих година прошлог века одавде су одлазили полуквалификовани и неквалификовани људи у западноевропске и друге богатије земље, сад одлази онај највреднији део популације – млади, образовани, који треба да заснују своју породицу, који јачају те богате економије, а овде остају углавном стари и болесни наши суграђани, углавном сиромашни, што све доприноси бројкама о којима ви причате – наводи др Иван.

Истиче да су активности и циљеви предвиђени “Стратегијом подстицања рађања” добри и у том смислу, додаје, они подржавају сваку идеју која доприноси квалитетнијој популационој политици.
-Сигурно је да је могуће да се направи неки приоритет, на пример, за упис деце у предшколску установу, за све те административно-техниче ствари које могу да помогну младим мајкама и младим породицама, да они осете да град и држава суштински брину за њихове интересе и да их на неки начин мотивише и стимулише да наставе да повећавају број чланова породице. Увек има простора за побољшање, ако постоји добра воља. Мислим да Центар за социјални рад добро идентификује угрожене гурпе, да ли су то самохране мајке, да ли су то вишечлане породице, у буџету увек може да се нађе простора да се смање оне позиције које нису неопходне овом граду, да се много ефикасније ради и на инфратстуктури кад се ради, и да се онда обезбеде додатна средства да се та социјална давања увећају. Држава подржава и програм вантелесне оплодње у већој мери, већи је обухват старосних група, поједностављена процедура, читао сам да је у неким земљама то омогућено и самохраним мајкама, можда је то иновативно и о томе треба размислити. Све што доприноси биологију нашег народа, повећању броја становника у том билошком квалитету, такве предлоге ћемо увек подржати – наводи др Иван и додаје:
Оно што је наша намера јесте да се мало промени актуелни тренд – да не буде важна само страначка припадност приликом запошљавања, могућности да заснујете породицу, да живите овде. Имамо законска овлашћења и моралну обавезу према нашим грађанима, али бојим се да се у неком политиканству то изгуби из фокуса. Сматра се да су довољне ове, по нама симболичне економске мере стимулације и ништа друго, ни о чему другом се не прича. Нису довољне само оне, мора да постоји промена у начину промишљања и уређења ствари. То све може власт да спроведе, поготову власт која има своје представнике од првог човека до последњег председника месне заједнице. Постоји много дугих идеја које би могле да се подрже. Ја не критикујем ни ову власт, није од њих све почело, све политичке елите су биле незреле од 90-тих на овамо, да схвате размере овог проблема. Али ако се договримо да нам је то национални интерес, ствари могу са се промене – поручује др Стевановић.
Слично свом колеги професору Јовановићу, наш саговорник сматра да је за тему о којој говоримо важно какав је етички кодекс и политичке елите и народа.
-Мсилим да је то можада и најважнија ствар, поред економских и законских мера. Веома је важно како васпитавате младе генерације. Шта је оно што су овде пожељне, препоручене, промовисане вредности, шта мислимо да је важно. Ту је кључна улога државе, али и медија. Не промовишете ви породичне и традиционалне вредности тиме што по цео дан емитујете риалити шоу програме где постоје људи различитих девијантних појава, који урушавају све могуће моралне вредности. Нисам против тога, то треба да буде у уређеном термину, после поноћи, ко плати да гледа. Немамо емисије које промовишу породицу. Предлажем да се промени начин креирања таквог програма, да се глорификују људи који су одлучили да у овако тешким временима имају трочлану, четворочлану, петочлану породицу, да бисмо показали младима који се тек формирају, иако многи од њих због тешке економске ситуације не виде перспективу у свом граду, да смо као друштво, град и заједница уз њих и да је потребно да променимо тај тренд негативног природног прираштаја започет 90-тих година прошлог века – закључује Стевановић.
У локалној самоуправи истичу да им је популациона политика један од приоритетних задатака. Осим помоћи трудницама и породиљама, средства из буџета издвајају се и за персоналне асистенате који су ангажовани као лични пратиоци деце којима је такав вид помоћи неопходан, а више од деценије град издваја финансијска средства за подршку паровима који се боре са стерилитетом.

градоначелник Јован Беч

-Град Смедерево посебно води рачуна о популационој политици и наталитету. У овогодишњем буџету су за ове намене издвојена средства у износу од 27 милиона динара, од тог је утрошено 21.675.000 по три основа – за труднице и породиље са територије наше локалне самоуправе, као и за парове који имају пробелма са стерилитетом. Од планираних 8,5 милиона динара за финансијску помоћ социјално угроженим трудницама ове године је реализовано 5 милиона, а једнократна помоћ износи 25.000 динара. За финансијску помоћ породиљама у буџету је ове године планирано 16,5 милиона, до сада је реализовано нешто преко 15 милиона динара. Једнократна помоћ породиљама износи 15.000 динара за свако рођено дете, а за близанце и тројке износи 100.000 динара – каже за наш портал градоначелник Јован Беч.
За учешће у трошковима вантелесне оплодње за парове који немају деце или имају једно дете, опредељено је 2 милиона динара. Парови добијају по 200.000 динара, од тога реализовано је 1,6 милиона динара, односно средства је добило 8 парова. Према расположивим подацима, кроз програм вантелесно оплодње локалне самоуправе од 2008. године до сада прошло је 99 парова, а рођено је 26 беба.
– Такође, за свако новорођено дете, град обезбеђује аутоседишта за бебе и према нашим подацима, до сада је на територији Смедерева у овој години рођено 1.156 деце, од тога 11 близанаца – наводи Беч.
Стратегијом је предвиђено и да на нивоу локалних самоуправа буду формирани Одбори за становништво, породицу и децу, који ће бити стручна саветодавна тела са задатком праћења развитка становништва и евалуације спровођење мера пронаталитетне политике, као и активирања ванбуџетских извора средстава за спровођење локалних мера. Такав одбор још немамо, али у локалној самоуправи наводе да ни сада нема никаквих препрека за реализацију активности на побољшању у овој области.
-Нама је наталитет јако битан, град Смедерево ће наставити са праксом помоћи и трудницама и породиљама. Истовремено, наставићемо да улажемо и у школе и у вртиће, у сваком случају понашаћемо се одговорно на добробит наше деце, која треба да имају оптималне услове да живе и да се рађају у Смедереву – каже градоначелник.
Да је оптимизам оправдан показује демографска слика која је у нашем граду прошле године имала позитиван тренд, крећући се око или изнад републичког просека, а знатно је боља него у преостале две општине Подунавског округа – Смедеревске Паланке и Велике Плане. Наиме, по стопи живорођених на 1.000 становника која је  9,7 Смедерево је најбоље, у Србији је она 9,3, у Великој Плани 7,7, а у Смедеревској Паланци 6,2. И стопа морталитета у нашем граду нижа је од републичке, а када говоримо о природном прираштају заостатак бележимо када је реч о републици, али она је на много вишем нивоу од Подунавског округа. И по просечној старости становништва, показују званични подаци, имамо бољу позицију. На нивоу Србије просечне године мушкарца су 41,9, а жена 44,7. У Смедереву је просек година особа мушког пола 41,3, а женског 43,9. И најважније, наш потенцијал лежи у 15.000 становника Смедерева млађих од 15 година, само је питање да ли ћемо успети у томе да то на најбољи начин искористимо, на заједничку добробит појединаца и друштва.

Ј.В.

фото: СД новине

*Пројекат „Пронаталитетна политика – између појединца и друштва“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

Comments are closed.