ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ: ОД „ЋУШКЕ“ ДО УБИСТВА

Брутално вршњачко насиље претходних година било је макар једном месечно део низа извештаја црне хронике у медијима, а слике обрачуна малолетника у јавност су доспевале, најчешће посредством снимака или фотографија учесника или посматрача, или након што би неко од родитеља чија су деца била жртве, одлучио да проговори о ономе што је његово дете доживело. У првом случају снимци би испливали на друштвеним мрежама са циљем добијања “лајкова” и “шеровања”, и откривали различите начине физичког малтретирања. У другом би то, најчешће, био вапај родитеља који су у јавност излазили како би заштитили своје дете и позвали институције да реагују и да се позабаве овим проблемом. У неким случајевима, када би се обрачун малолетника трагично завршио, обраћали су се и да би јавно затражили правду, очекујући да кривци за страдање њиховог детета буду адекватно кажњени.

пред Вишим судом у Смедереву где је у току суђење оптуженима за убиство Стефана Филића

И док само мањи број случајева вршњачког насиља дође до јавности, упућени у тему наводе да велики број њих остаје испод лупе, неки јер су школа, родитељи и надлежне институције добро одрадиле свој посао, а неки јер се неретко дешава да се проблем “ставља” под тепих, нарочито у случају представника појединих школа које се грчевито боре да заташкају оно што би, по њиховом мишљењу, угрозило репутацију установа које воде и у којима раде, али и како не би били проглашени одговорним за евентуалне пропусте уколико их је било.

Ове године, стицајем околности које је донела епидемија корона вируса, а које су специфичне по томе што су већи део године ученици провели ван школских клупа, похађајући онлајн наставу, и услед бројних других ограничења, све су прилике, било је знатно мање случајева вршњчког насиља. Колико тачно, одгвор на то питање нисмо добили из Министарства просвете, које је најпозваније да нам такве податке проследи.

-Од почетка пандемије вируса Ковид 19 смањен је укупан број пријава вршњачког насиља трећег нивоа на месечном нивоу, а које су школе у обавези да пријаве надлежним школским управама. Међутим, међу постојећим пријавама доминантне су пријаве дигиталног насиља – наведено је у одгвору прослеђеном нашој редакцији.

 

убијени младић Стефан Филић

Ипак, пре почетка пандемије, јавност у нашем округу, али и целој Србији, потресла је вест о трагичној смрти осамнаестогодишњег Стефана Филића из Велике Плане, кога почетком фебруара двојица двадесетогодишњака на смрт претукла испред клуба “Бродолом” у овом месту. Несрећног малдића насилници су претукли пошто је хтео да одбрани мађег брата и друга на које су, оптужени Никола Б. и Митар П. прво насрнули. Ситауцију није успео да смири, сукоб је ескалирао, а док је непомичан лежао на плочнику Никола Б. га је шутнуо ногом у главу. Стефан је преминуо од последица повреда после 30 сати проведених у коми.

Готово одмах након овог трагичног догађаја, независно од реакција и поступака које су покренули надлежни органи, уследила је реакција суседне општине – општине Смедеревска Паланка, где је по хитном поступку заседао Савет за безбедност, који је разматрао унапређење безбедности грађана, деце, младих, а првенствено малолетних лица. На седници је усвојен низ мера са циљем да се превентивним деловањем овакав и слични инциденти спрече.

Никола Вучен, председник општине Смедеревска Паланка

-Јесте реч о суседној општини, али свакако, с обзиром на то да смо веома близу једни другима, и сматрам да нема више ни тих граница између наших општина у Подунавском округу, то је као да се десило и код нас. Мере смо донели превентивно, баш из разлога јер смо у Смедеревској Паланци увидели да деца која су школског узраста почињу да мењају своје навике и да се понашају онако како то не приличи њиховом узрасту. Као локална самоуправа донели смо одлуку да скратимо радно време кафића у граду, с обзиром на то да се овакав вид насиља дешавао баш у сатима, када је тај продужетак био на снази, а то је негде од поноћи па до 2 или 3 сата ујутру. То је била једна од првих мера које смо предузели, као и ону која мора да прати ову претходну, а то је забрана продаје алкохолног пића после 22 сата на територији читаве општине Смедеревска Паланка, у свим малопродајним објектима– продавницама, дисконтима, трафикама, бензинским станицама. Нигде после 22 сата немају могућност куповине алкохола ни лица млађа, али ни лица старија од 18 година. И то је све наступило пре мера које су спроведене из другог разлога, а то је епидемија корона вируса – објашњава Никола Вучен, председник општине Смедеревска Паланка.

Свестан је, каже, да само ове мере не могу да реше проблем вршњачког насиља који постоји свуда.

-Мере које смо спорвели као локална самоуправа сигурно су се позитвно одразиле на саму ситуацију у граду, а то су окарактерисали као пример добре праксе и у градовима који су у нашем окружењу. Поносимо се тиме, наравно да проблем нисмо решили, али сматрам да је ово један од начин на које можемо проблеме да решавамо. О овој теми треба да се прича, да о њој полако мењамо свест, и ми као функционери, и као грађани, а пре свега родитељи, да нам се овакве ствари у наредном периоду више никад не дешавају – наводи Вучен.

пред Вишим судом у Смедереву, где је у току суђење оптуженима за убиство Стефана Филића

Након трагичног догађаја, и у Великој Плани је одржана протестна шетња на којој се окупило више од 500 грађана, захтевајући реакције од локалне самоуправе и државе, а од надлежних да одреше руке судству и полицији, да се повећају казне за повратнике, и не узимају у обзир никаве олакшавајуће околности, јер олакшавајућих околности нема ни за децу страдалу на овај начин, истакли су тада грађани.

Управо су двојица насилника којима се суди пред Вишим судом у Смедереву, који су од убијеног Стефана старији, само две године, и пре овог злочина, били познати полицији. Још крајем децембра 2017-те године полиција је Основном тужилаштву у Великој Плани поднела кривичну пријаву против Николе Б. због кривичног дела тешка телесна повреда, али је поступак окончан решењем о одбацивању кривичне пријаве. Годину дана касније, против истог лица поднета је пријава због насилничког понашања, а поступак по овој пријави био је у току у фебруару ове године. И други оптужени, Митар П. оптужен је за неовлашћено држање наркотика, а раније је, као малолетник претукао младића, због чега је кажњен друштвено-корисним радом.

А када се говори о малолетничкој деликвенцији, према подацима Републичког завода за статистику, од 2009-те до 2018-те године, против малолетника је поднета укупно 35.641 кривична пријава због различитих врста кривичних дела. Од тог броја, за она најтежа, дела против живота и тела, било их је 6.899 што је скоро 20%. У истом периоду, од 35.641 кривичне пријаве, предлог за изрицање санкција поднет је у 19.263 случаја, док поступак није покренут у 13.233 случаја. У осталим случајевима обустављен је припремни поступак. Само у 2018-ој години поднето је 1.849 предлога за изрицање санкција малолетницима, и то 1.694 против дечака и 154 против девојчица. Осуђено је 1.548 малолетника, 619 млађих и 929 старијих, од којих је 8 добило казну малолетничког затвора.

-Укупан број кривичних пријава према малолетним учиниоцима кривичних дела у 2019. години је 2. 903 и већи је за 6% у односу на 2018. годину. Већу за изрицање кривичних санкција су поднета 2. 002 предлога, а тај број је, у односу на претходну годину, већи за 8%, док је број малолетника којима су изречене кривичне санкције 1.676, што је, такође, више за 8%. Васпитни налог према малолетним учиниоцима кривичних дела је у 244 случаја применио јавни тужилац за малолетнике, а у 33 случаја то је урадио судија за малолетнике. У 2019. години је казна малолетничког затвора изречена за четири малолетника (0,2%) – објавио је средином године Републички завод за статистику.

Према истом извору, већима Вишег суда у Смедереву је 2018-те године поднето укупно 47 предлога за изрицање кривичне санкције, од чега 7 против живота и тела, 28 против имовине, 1 против здравља људи, 6 због ремећења јавног реда и мира, и 5 за остала дела. Исте године према малолетним лицима изречене су укупно 43 кривичне санкције, од чега 2 протов девојчица. Од тога 19 мера упозорења и усмеравања, 23 мере појачаног надзора, 1 заводска мера и једна мера безбедности. Од укупног броја лица, 3 су била повратници.

Подаци показују да одређен проценат малолетничких кривичних дела почине повратници, али је њихово понашање лакше пратити с обзиорм на то да је реч о процесуираним особама. Питање је, пак, шта се дешава са малолетним лицима која су у школи били виновници вршњачког насиља, и колики број њих, нарочито ако се на њихово неприхватљиво понашање не реагује када се оно први пут испољи, касније настави са истим, или још горим поступцима. Да се вратимо на Стефана – по сведочењу његове породице и пријатеља био је узоран младић и ученик и никада није био учесник ниједног насилног догађаја. С друге стране тврде да су двојица нападача, била проблематична још у току школовања, али да се тада, на време, није адекватно реаговало, те да су пријаве које имају, и последњи у низу поступака који их је учинио убицама, дошле касније, а да су морали да буду заустављени још на том првом кораку.

-Оно што се у раном узрасту карактерише као проблем у понашању, у каснијем добу детета постаје антисоцијално понашање, то је оно које је друштвено неприхватљиво, које се тиче кршења друштвених, правних и моралних норми. Као такво је и санкционисано. Држава има своје методе које спроводи код малолетних чинилаца крив дела, и мислим да ти нивои регаовања треба да буду познати деци већ од средњошколског узраста, јер они подлежу кривичној одговорности и као такви треба да знају каве су мере предвиђене за поступања која су противправна – од васпитних налога, преко васпитних мера, до кривичних санкција према малолетним починиоцима. У сваком конкретном случају посматра се целокупна ситуација, личност појединца, породична ситуација, чак и одређени типови понашања од узраста када су били деца, кроз целокуони систем школовања и понашања у локалној средини – истиче Катарина Радојевић, чланица Општинског већа Смедеревске Паланке, задужена за васпитно-образовне установе.

Зато је сматра, а на то указују и сви стручњаци који се баве проблемом малолетничке деликвенције и вршњачког насиља, у решавање проблема потребно укључити цело друштво – почев од деце, родитеља, школског система, локалне и шире друштвене заједнице, јер сви сносимо део одговорности за оно што се дешава.

 

Ј.В.

фото: насловна – принскрин ју тјуб, СД новине

*Пројекат „Вршњачко насиље – одговорност и како га спречити“ суфинансиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

Comments are closed.