СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН – ФЕСТИВАЛ У ДОБА КОРОНЕ

Пандемија корона вируса одложила је или померила одржавање бројних културних манифестација у Србији, али посленици поезије у Смедереву потрудили су се да и ове године, организују Међународни фестивал поезије „Смедеревска песничка јесен“. Одржавање овог фестивала, истичу организатори, није изостало ни у време ратова, економских криза, па ни бомбардовања, па континуитет, кажу, нису желели да прекидају ни ове, по свему специфичне године. Таква ће бити и Смедервска песничка јесен – једнодневна, када је реч о припремљеним програмима, и, на жалост, без публике, како би се испоштовале мере за сузбијање заразне болести.

-За заинтересовану публику цео програм ћемо преносити путем друштвених мрежа, а намера нам је да, у наредном периоду, услед околности, променимо концепцију фестивала, тако да ћемо током наредне године, уколико и кад то дозволи епидемиолошка ситуација, организовати низ књижевних вечери и сусрета уживо и путем друштвених мрежа са овогодишњим добитницима, па ће „Смедеревска песничка јесен“ живети и између два фестивала – наводи Јовица Тишма, уредник програма „Златни кључић“.

Најтеже је, сведоче, било задржати префикс „међународни“, пошто, с обзиром на околности, гости из иностранства, иако су то желели, неће моћи да дођу у град на Дунаву и учествују у програмима фестивала. Због тога ће ове године, у оквиру едиције „Песнички меридијани Смедерева“ бити објављен „Зборник фестивала“ који ће обухватити избор поезије  досадашњих учесника који су прихватили да буду део овогодишње Смедеревске песничке јесени, а биће организована и изложба свих књига из ове едиције.

-Кроз библиотеку „Меридијани“, фестивал у Смедереву је модерна Вавилонска кула, мноштво језика и песничких поступака. И заиста када се то види на једном месту, онда је то од Аљаске до Аустралије, и од Африке до Јужне Америке, и широм Европе, били су сви они који су желели, могли и хтели да дођу у Србију. Код нас је дошао и Нобеловац Петер Хандке, октобра 1998. године, када је увелико најављивано бомбардовање Србије – каже директор фестивала Горан Ђорђевић.

Једнодневни програм најављен за уторак, 10. новембар, окупиће у Великој дворани Центра за културу све добитнике овогодишњих награда. Пре свих, биће ту песник, лексикограф и есејиста Милосав Тешић, добитник „Златног кључа“, и дечија песникиња Зорица Бајин Ђукановић, добитница „Златног кључића“. „Смедеревски орфеј“ иде у руке ауторке Александре Љубисављевић, а „Златна струна“ биће додељена Мирославу Костићу Колету. Повељу „Нашег гласа“ добиће Зосим Попац, а Повељу „Златко Красни“ Злата Коцић.

Претходно, у Народној библиотеци Смедерево, на Дечијем одељењу, биће додељена награда „Златно словце“ најуспешнијим младим песницима, који ће бити у прилици да се друже са добитницом „Златног кључића“ Зорицом Бајин Ђукановић, и виде изложбу њених објављених књига.

-Од прошле године смо увели новину, да добитник награде „Златни кључић“ одабере своју песму, да тај наслов буде тема млађим основцима смедеревских школа, прошле године смо објавили тај први Зборник „Златно словце“, ове године је други, имамо 12 најбољих песама, по три за сваки узраст, од првог до четвртог разреда. Програм у библиотеци је искључиво за награђене ауторе, јер не можемо у већем броју да се окупљамо у овом простору. Прошле године смо били у школи у Луњевцу, ове године то не можемо, као што ни деца из школа не могу да дође на програм „Златни кључић“ – објашњава Јовица Тишма, уредник програма „Златни кључић“.

Осим на Дечијем одељењу, Нардона библиотека организује и низ програма на Позјамном одељењу. У 19 часова, у сарадњи са Народном библиотеком Србије која је уступила грађу, биће отворен „Сајам поезије“ – изложба свих песничких књига објављених у Србији између два фестивала, као и изложба књига посвећена овогодишњим добитницима и лауреату награде „Златни кључ“. Такође, на Одељењу стране књиге биће организована изложба књига Сергеја Јесењина, и на тај начин обележена 125-та годишњица рођења овог руског песника.

Ј.В.

фото: СД новине

 

 

 

 

 

 

 

Comments are closed.