ИЗЛОЖБА „ОСТАВШТИНА МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА СТОЈМИРОВИЋА“ У МУЗЕЈУ У СМЕДЕРЕВУ

Новом изложбом „Оставштина Милана Јовановића Стојмировића у Етнолошкој збирци Музеја у Смедереву“, ауторке Гордане Милетић, Музеј у Смедереву обележава 70 година рада.

-У оквиру програма обележавања седам деценија постојања и рада Музеја у Смедереву са поносом представљамо нову комплексну изложбу, која је резултат вишегодишњег преданог истраживања наше колегинице Гордане Милетић. Овом изложбом и каталогом желели смо да представимо најдрагоценије експонате који се чувају у етнолошкој збирци Музеја, али и да се са великим пијететом сетимо Милана Јовановића Стојимировић, смедеревског добротвора  и једног од утемељивача Музеја у Смедереву – наводе у смедеревском музеју.

Предмети од којих је формирана етнолошка збирка Музеја у Смедереву потичу из приватне историјско-уметничке колекције Смедеревца Милана Јовановића Стојимировића. Из ове приватне колекције, настале између два светска рата, такође потичу и уметничка дела, археолошки и историјски материјали, који су, заједно са предметима из Гимназијске збирке старина, били почетни фонд за формирање Музеја у Смедереву 12. априла 1950. године. Највећи број предмета из колекције Милана Јовановића Стојимировића ушао је у музејски фундус као конфискована покретна имовина, а први смедеревски Музеј отворен је у његовој конфискованој кући. Изложбом и пратећим каталогом Музеј у Смедереву по први пут стручној и широј јавности представља целокупан фонд предмета из колекције Милана Јовановића Стојимировића са којима је формирана етнолошка збирка и који и данас чине њен саставни део.

-Предмети који чине ову колекцију разноврсни су како по својој функцији тако и према материјалима и техникама израде. Предмети потичу из различитих епоха и са разних простора. Најбројнију групу предмета чини бакарно посуђе, а у стилски најлепше и највредније спада сребрна гарнитура за послуживање, као и неколико примерака накита. Највећи број ових музеалија је ушао у етнолошку збирку као део конфисковане имовине 1945. године и чини основ формиране збирке. Откупљени, поклоњени и тестаментом завештани предмети чине мању групу предмета – кажу у овој установи.

Евидентирање етнолошких предмета из Стојимировићеве колекције започело је оснивањем музеја 1950. године, а почетак стручне обраде и вођење документације од стране етнолога датира од 1962. године. Према подацима које наводи др Леонтије Павловић, Милан Ј. Стојимировић је са сакупљањем старина почео 1925. године и то углавном са материјалом из Смедерева и околине. Одласком на службу у Македонију он је отпочео са сакупљањем старина на простору Македоније као и Косова и Метохије. Путујући у иностранство, Стојимировић је, према наводима из дневника, обилазио и антикварнице и тамо, у складу са својим могућностима, куповао старине. Највећи део сабраног материјала из етнолошке збирке овом изложбом се први пут приказује јавности.

Реализацију изложбе финансијски подржао је Град Смедерево. Ауторка поставке изложбе је архитекта Бојана Ђуровић, графичко обликовање изложбе и каталога обавила је Марија Лазић, док су се о техничкој реализацији поставке изложбе старали Марко Лазић и Ненад Спасић. Рецензент изложбе је др Марко Стојановић. Лектуру текстова обавио је Ивица Бојичић, а превод резимеа на енглески језик Сандра Станковић.

Изложба ће бити постављена у првој сали Музеја у Смедереву до краја године. Улаз је слободан.

СДН

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *