СМЕДЕРЕВКА ИЗ ИТАЛИЈЕ ПОРУЧУЈЕ: ИЗДРЖИТЕ, ПРЕЖИВЕЛИ СМО И ГОРЕ

Смедеревка Татјана Ђорђевић Симић више од деценије живи у Милану, где ради као новинар, а недавно је изабрана и за председницу Удружења страних новинара у овом граду. Завршила је смедеревску Гимназију, а дипломирала на Факултету политичких наука Београдског Универзитета. Каријеру је почела на београдском Радио Индексу, а убрзо по завршетку студија, 2006. године, отишла је у Италију. Сарађивала је са РТС-ом, Илустрованом политиком, часописима за дизајн и моду Кућа Стил, затим са Harper’s Bazar-ом, хрватским порталом Новости и другим медијима у нашој земљи и региону. Тренутно пише за Ал Џазиру и недељник Време. У Италији је писала за часописе и портале који се баве геоплоитиком Балкана, као што су Babelmed.net, магазин EastWest, Osservatorio dei Balcani e Caucaso, a тренутно пише за портал Frontierenews.it.

С обзиром на то да се тренутно налази у једној од области која је најтеже погођена новим корона вирусом, ступили смо у контакт са њом, а она је за „Смедеревске новине“ говорила о актуелној ситуацији у Италији и Милану.

*Када је у Италији потврђен први случај новог вируса и колико је времена прошло од забележеног првог случаја до тренутка када је забележен вртоглави експоненцијални раст заражених и смртних случајева, по којима је, бар према информацијама које ми овде имамо, Италија тренутно на првом месту у свету?

-Први случуј заразе забележен је 21. фебруара у општини Кодоњо, која припада Милану, а од тада се бележи и константни раст броја заражених људи, те умрлих. Тада је и 11 општина на северу Италије стављено у карантин, то су места у којима се вирус највише ширио, док се у осталим општинама и градовима затварају школе, места за дешавања из културе, стадиони, кафићи и ресторани, а становништву се препоручује да држи дистанцу и да се што мање креће – наводи Татјана за наш портал и додаје:

-Међутим, како се вирус веома брзо ширио, а број заражених људи све више растао, 9. марта цела Италија постаје црвена зона, тада се у овој земљи све зауставило и донета је уредба о забрани кретања. Италија је имала највећи број заражених људи (према последњим подацима више од 124 000), међутим, сада се Сједињене Америчке Државе и Шпанија налазе испред Италије по броју случајева. Нагласила бих да тај број искључиво зависи од броја урађених анализа. У Италији је тестирано више од пола милиона људи, а сада се тестови раде и људима који имају само један симптом. Планира се, такође, да се врше и тестови особама без икаквих симптома, а који су потенцијални преносиоци вируса. Хоћу рећи, да када би у Србији почело да се ради масовније тестирање, бројке би биле много другачије.

*Према расположивим информацијама које имаш, шта је утицало на висок проценат заражених, а шта на велики број смртних исхода од овог вируса?

-Претпоставља се да се корона вирус у Италији није појавио у фебруару месецу, већ много раније. Још крајем 2019.године, тј. у децембру , а када је епидемија буктала у Кини, тада се у Италији тј. на северу земље, бележи већи број пацијената са неспецифичним упалама плућа. Иако су доктори већ тада сумњали на могућност присуства короне вируса, министарство здравља је тада дозвољавало само тестирања за људе који су се вратили из Кине или са неких других путовања, а имали су проблема са респиратним органима. Тако да се претпоставља, да када је потврђен први пацијент 21. фебруара, да је тада већ било много заражених људи. Затим, поједини догађаји, попут фудбалских утакмица или других манифестација, које су се у то време одржале, а које окупљају масовнији број људи, свакако су допринели да се вирус прошири.

Када је реч о броју умрлих особа, корона вирус је у Италији највише погодио старије људе, тј. углавном особе преко 80 година (скоро 90% случајева), а које су већ имале одређену патологију. Затим, велики број пацијената је стигао у болнице веома касно, када је болест већ узела маха. А оно што је најважније, иако регија Ломбардија, као и цео север Италије има доста добар здравствени систем, посебно то важи за град Милано, ипак нису успели да одговоре на ову епидемију. На жалост, чини се да ни политичари, ни здравствени систем нису озбиљно схватили опасности короне вируса. Ипак, Италија је прва европска земља која је имала искуства са овим вирусом, тако да нисам сигурна, како би друге земље одреаговале у таквој ситуацији. Такође, док се у Италији дешавао пакао, многе земље у околини, па, ето и Србија, су исто тако неозбиљно схватале ситуацију, а стручњаци из тих земалља говорили о томе да је у питању обичан грип. Чини се и да у оваквим ситуацијама преовладава теза, “Што ми није блиско, не тиче ме се” – каже Татјана.

*Какве мере су, када је реч о ограничавању кретања и смањења остваривања социјалног контакта, предузете у Италији и жаришту Ломбардији, када су уведене, да ли их и колико грађани поштују и какве су евентуалне казне за њихово непоштовање?

-Када су прве мере уведене, дакле у фебруару, оне су се односиле на затварање школа, музеја, биоскопа, и других места за јавно окупљање, затим кафића и ресторана, док се људима преопручивало да држе дистанцу. Карантин и потпуна забрана кретања, је уведена само у општинама где се вирус највише проширио. Међутим, како је број заражених пацијената и умрлих особа растао, и притисак на болнице био све већи, држава 9. марта уводи потпуни забрану кретања. У Италији забрана кретања подразумева да у сваком тренутку можеш отићи у продавницу, пекару или апотеку, као и да прошеташ пса. Дакле, можеш изаћи напоље, али за то мораш имати разлог. Пса можеш прошетати у близини куће, до 200 метара. Такође, на улицама се среће само по један човек, те није дозвољено никакво груписање – наводи Татјана и додаје:

-Казне су од 400 до 5000 евра, у зависности од прекршаја. Такође, људи који су обавезни да буду у карантину. тј. они који су позитивни, ако су ухваћени на улици, ризикују до 5 година затвора.

*Како се ти лично носиш са овом ситуацијом и да ли је и у којој мери те она ограничава у обављању професије (и остале колеге), баве ли се медији у Италији још неким темама осим овом?

-Са новонасталом ситуацијом се носим како морам тј. као и сви. Доста радим, па ми то одузима доста времена, а време у изолацији је бесконачно, понекад. Као новинар, имам могућност да се крећем више од других и да нормално обављам свој посао. Међутим, трудим се да то не злоупотребљавам. Медији се у Италији баве углавном актуелном ситуацијом, мада последњих дана се доста говори и о томе какав ће живот бити после короне, заправо, како ћемо живети са вирусом док за исти не буде пронађена вакцина. Илузорно је мислити да ће се тренутна ситуација завршити за месец, два или три и да ће се живот вратити на старо. На жалост неке ствари неће више бити исте, барем не, неко време.

*Према твојој процени да ли је потребно у први план борбе са епидемијом ставити ограничавање кретања и остваривања социјалног контакта и да ли су мере које су предузете у Србији у том смислу добре?

-Дистанцирање људи и органичавање кретања, се барем у Италијанском случају, показало ефикасним. После четири недеље карантина, бројке су се стабилизовале и сада се очекује њихов пад. Новозаражених случајева и даље има, али то је због масовнијег тестирања, који се сада обавља. Мислим да неке мере које су спроведене у Србији нису добре. Заправо, увођење полицијског часа на тај начин нема смисла и доводи до већег броја људи на улицама када је дозвољен излазак из куће. Нема много сврхе држати људе два дана у кући, а онда их пустити. Наравно да ће у тренутку пуштања, сви у исто време изаћи на улице. Исто, одређивање сатница када се шета пас, или када пензионери могу у продавнице, опет доводи до гужви, редова, итд. Такве мере немају много ефекта, тренутне су и нису решење. Код нас се показало да су се људи управо заразили првих дана када су трчали у продавнице или се окупљали по парковима док је то било могуће. Такође, важно је мислити и о томе, како ће се живот одвијати када се вирус једном заустави. Имам осећај, да власти, а и грађани у Србији мисле да ће све бити готово за месец или два. То није тако, а и када будемо зауставили епидемију, морамо мислити како ће живот бити организован после, а да нам се карантин опет не понови, тј. вирус не врати, што је врло могуће, за шта имамо примере попут Хонг Конга или Сингапура, који су поново у карантину.

*На крају, суграђанима и грађанима Србије Татјана поручује да буду храбри и јаки, да мисле на себе али и друге, и да издрже.

-Живот можда неће бити онакав на какав смо навикли, али преживели смо и горе, па ћемо тако и ову епидемију, која нас је некакао све изненадила, а мислили смо само да је у питању обичан грип – закључује наша саговорница.

Ј.В.

фото: Татјана Ђорђевић Симић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *