ПОЕЗИЈА И „СТРАНКИЊЕ“ РАТОМИРА ДАМЈАНОВИЋА У СМЕДЕРЕВУ

Центар за самостални живот особа са инвалидитетом, поводом Међународног дана жена, за своје колегинице је приредио свечаност, на којој је најлепше љубавне стихове, превасходно домаћих песника, казивао новинар, драмски уметник и књижевник, Ратомир Рале Дамјановић.

-Повод јесте 8. март, као и мој сусрет са овим истим људима, од пре 10, 15 година, када сам стварно уживао говорећи стихове, јер се у публици створила једна посебна атмосфера која је мене инспирасала. Кад добијете то узбуђење, то никада не заборављате. Ја сам имао хиљаде сусрета, али сам можда само десетак пута осећао једну узвишеност, распростирање, контакт са прошлим, данашњим, будућим, са метафизичким – рекао је Дамјановић, подсећајући се сусрета са Смедеревом још из младалачких дана, када је долазио на „Смедеревску песничку јесен“.

Овом приликом окупљенима је представљена и најновија Дамјановићева књига „Странкиње о српском војнику и Србији у Великом рату“, у издању „Прометеја“ и РТС-а, а чији је по један примерак, уједно поклоњен присутним дамама.

-У њој је педесетак жена, странкиња, докторки и медицинских сестара, које су биле у Србији за време Првог светског рата, са Србима овде, али и у избеглиштву у Грчкој, које су чак прешле и Албанију, доживеле ту голготу, многе су оставиле своје кости у Србији.  То је једна невероватна прича, једна љубав на први поглед, велика љубав између неких Енглескиња, Аустралијанки, Американки, грађанки, Францускиња, и нашега обичног човека, нашег војника, сељака, да тако кажем. Жене су говориле да су српски војници по природи џентлмени, да имају неко господство у себи, да су другачији, и оне нису на ратиштима, оне су у самом штабу смрти и живота, онда када је најтеже – када српском војнику секу ногу, када је рањен, кад умире, или у Грчкој, када, као некакав Одисеј у опанцима и шајкачи чезне за својом кућом. Оне виде његову патњу, његову храброст, љубав према жени, мајци, породици, кући, носталгију, патриотизам. Он се не кријуе пред тим женама и зато кажем да је то била љубав на први поглед. Оне су волеле и заволеле српског војника, а он је заволео њих и питао се зашто су те госпође и госпођице, које су живеле добро у својим земљама, напустиле своје топле домове и дошле у Србију да помогну њему – објашњава аутор.

Први пут, како је рекао, Дамјановић је на овом скупу, осим стихова познатих аутора, окупљенима говорио и једну своју љубавну песму из још необјављене збрике „Памћење мора“.

Гост је обећао наредни сусрет и представљање ове свооје најновије књиге ускоро и у нашој Народној библиотеци.

Ј.В.

Comments are closed.