SMEDEREVSKA PALANKA: VODOSNABDEVANJE – OD PROBLEMA DO REŠENJA

Godinama je, u ovom, 21-om veku, Smederevska Palanka bila sinonim za mesto u Srbiji u kome – nema vode. U ovoj opštini, naročito tokom letnjih meseci beležene su restrikcije, dnevne i noćne, usled kojih je bilo gotovo nemoguće voditi normalan život. Osim zbog zapuštenosti sistema, nedostatka tehničkih kapaciteta, zastarele opreme, manjka finansijskih sredstava, problem su u jednom periodu dodatno opteretili i radnici JKP “Vodovod”, nizom štrajkova zbog, kako su tvrdili, neisplaćenih zarada. Račun ovog komunalnog preduzeća bio je godinama u blokadi, a osim plata nije bilo sredstava ni za kupovinu delova potrebnih za funkcionisanje mreže, popravku manjih ili većih kvarova. Žitelji ovog mesta bili su tako žrtve nakrivo postavljenog sistema u kome su, očigledno, svi bili gubitnici. Jer vodu, nisu imali iz objektivnih razloga, pošto u ovu značajnu infrastrukturu ništa nije uloženo godinama, onda su restrikcije pojačane pošto su radnici u štrajku odbijali da obavljaju svoje radne obaveze, a čak je i zgrada direkcije ovog preduzeća u jednom trenutku zbog duga ostala bez struje.
Ni lokalna samouprava nije mogla da pomogne, jer su i njeni računi bili u blokadi, a ispostavilo se da je opština prezadužena, te da su na ime dugovanja po različitim osnovama “zarobljena” gotovo tri godišnja budžeta Smederevske Palanke. Među 19 komunalnih preduzeća, od kojih je “Vodovod” bio, čini se, u najnezavidnijoj situaciji. Jer, suočavao se sa dugom od pola milijarde dinara, za struju koja nije plaćana od 2008-me godine.
Nezadovoljstvo je raslo, ali, srećom ozbiljnijih posledica nije bilo. Palančani su se navikli na činjenicu da vodu dobijaju na “kašičicu” i nekako saživeli sa tim da u drugoj deceniji 21. veka moraju da, umesto da je dobiju sa česme, vodu skupljaju po flašama i kantama, za osnovne životne potrebe. Poseban problem bio je kako da se u takvom stanju održi koliko-toliko normalno funkcionisanje javnih ustanova poput opšte bolnice, škola, vrtića… Neko prelazno rešenje pokušala je da nađe lokalna samouprava, pa je na popravci kvarova u to vreme angažovana privatna firma, ali su radnici “Vodovoda” sprečavali takve intervencije.
Agonija je trajala do polovine jula 2017-te godine, kada su stvari počele da se pomeraju. Za samo šest meseci novo rukovodstvo i radnici uspeli su u mijsiji potpunog ukidanja restrikcija na teritoriji Smederevske Palanke, što je postignuto ulaganjem, ali i značajnim zalaganjem svih uključenih u ovaj urgentni problem koji je godinama tavorio. I premijerka Ana Brnabić je, tokom svoje posete u martu 2018-te godine, najavila bolje dane za ovo mesto. Istakla je tada da razvoj neće biti moguć dok se ne saniraju posledice višegodišnje devastacije ove opštine, i najavila i pomoć države u rešavanju jednog od najvećih problema – problema vodosnabdevanja.
Taj zadatak sačekao je novog vršioca dužnosti direktora JKP “Vodovod” Srđana Borića, koji je postavljen u julu 2017-te godine. Tvrdi da je zatekao izuzetno tešku situaciju u preduzeću.
-Sitaucija je bila izuzetno teška, prvo što se tiče vodosnabdevanja, jer Smederevska Palanka decenijama unazad ima problema sa vodosnabdevanjem. U letnjem periodu dešavale su se restrikcije, jedna dnevna i jedna noćna, od 11 do 15 časova, pa kasnije, od 19 ili 21 sat do šest sati ujutru – objašnjava Borić za naš portal.
Ukupni kapaciteti Vodovoda do 2017-te godine bio je 51 litar vode u sekundi sa izvorišta Buline vode, Singer i Rudine.
-Malo je bilo vode, a problem je bio i u tome što sa tehničke strane, pumpe, one koje smo zatekli, bile su stare preko 40 godina, potisne pumpe u fabrici, na Hidropresu u Zlatiborskoj ulici, na postrojenjima R1. Osim toga situcaija što se tiče finansijske strane u preduzeću bila je katastrofalna. Bivša vlast nije htela da sa EDB iz Beograda potpiše reprogram 2014-te godine, i oni su uveli JKP “Vodovod” u blokadu. Možete da zamislite kako jedno krovno komunalno preduzeće u bilo kojoj opštini može da posluje kada ima blokadu. Nit je bilo tehničkih kapaciteta, nit je bilo vode – svedoči direktor JKP “Vodovod”.
Uz to, kaže, došao je među zaposlene koji nisu primali platu, odnosno, primali su samo određeni deo zarade, koji nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu, nisu imali opremu za rad.
-Veliki problem bio je i sa radnicima koji su se izgleda, u jednom trenutku, više bavili politikom. Stalno je Smederevska Palnaka bila sinonim za nemanje vode, a pokazalo se da su takve tvrdnje netačne. I od radnika i od rukovodstva. Bilo je potrebno ponovo pokrenuti taj radni elan, da se postignu određeni rezultati – objašnjava Borić.
Najteže je bilo promeniti uvreženo shvatanje da opština neće moći da sa sopstvenih izvorišta snabdeva svoju teritoriju pijaćom vodom, jer se stalno tvrdilo da za to nema kapaciteta. Jedan deo vode Smederevska Palanka dobijala je i iz zajedničke fabrike vode JP “Morava” sa Velikom Planom.
Sve je to, navodi trebalo promeniti, pre svega, probuditi kod ljudi elan da stvari mogu da se pomere i prve rezultate truda i napora, i građani su mogli da osete u decembru 2017-te godine, kada su konačno ukinute restrikcije vode, kojih nije bilo ni prošle, ni ove godine, čak ni tokom letnjih meseci.
Da bi se to postiglo realizovane su brojne aktivnosti, uložena sredstva u nove pumpe, bunare, opremu, u samoj fabirici, ali i na terenu, a osim novih kapaciteta, dosta je urađeno i na smanjenju gubitaka u sistemu.
Sada, kada je situacija u mreži stabilizovana, može se, kažu nadležni, razmišljati u pravcu proširenja sistema vodosnabdevanja u Smederevskoj Palanci i važnom poslu izgradnje kanalizacione mreže na teritoriji opštine. Nadaju se da će im u tome, kao i u dosadašnjim poslovima na sanaciji postojećih sistema, pomoći država. To je, kažu ozbiljan posao, ali veruju da bi mogao da bude završen, pošto predstavlja deo plana “Srbija 2020-2025” koji podrazumeva da svaka lokalna samouprava dobije vodovod i kanalizaciju.

J.V.

foto: SD novine

*Projekat “Vodosnabdevanje – problemi i rešenja” sufinasiran je iz budžeta opštine Smederevska Palanka, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva*

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *