OBNOVA VAROŠKOG BEDEMA UPOREDO SA UKLANJANJEM ŠINA

I kada konačno, ako sve bude išlo po planu, za dve godine budu započete aktivnosti na uklanjanju železničkog industrijskog koloseka iz centra grada, pred sugrađanima će se, sudeći prema već započetim radovima, ukazati i potpuno obnovljen varoški bedem sa glavnim ulazom u tvrđavu, pošto će, zahvaljujući nemačkoj razvojnoj agenciji GIZ, velika sredstva u naredne tri godine biće obezbeđena upravo za ovaj posao. To kako sada izgleda, čini utemeljenim uveravanja sa različitih strana, da će projekat izmeštanja pruge zaista postati realnost. Zato će se uporedo raditi na nekoliko forntova, pa se može očekivati da u jednom trenutku, slika obale u centru grada bude potpuno promenjena.
Radovi na projektu „Obnova smederevske tvrđave 2020-2022“ već su počeli.
-Mi imamo subvencije i sopstvene prihode, ali baš zato što znamo šta ćemo sa tvrđavom i što znamo kako da je koristimo, kvalifikovali smo se na nekim projektima za finansijsku pomoć. Nemačka razvojna agencija GIZ, osnovana od nemačke vlade upućuje ogromna sredstva za obnovu smederevske tvrđave, zidina… Ta sredstva idu ministarstvu kulture. Ono najpre rešava problem temelja, da se vidi koliko su oni zdravi, kakvi su temelji na kojima mogu da se uzdignu te kule, koje treba da budu obnovljene – objašnjava direktor JP “Tvrđava” Goran Jovšić.
Ponosno ističe i da će tvrđava dobiti ono što joj sleduje, a to je vizitorski centar.
-Vizitorski centar će biti na samom ulazu u tvrđavu, građani znaju da postoje biletarnica i suvenirnica ispred Malog grada, ali svaka porpusna stanica svuda se uvek nalazi na ulazu, pa će i ova biti na ulazu u veliki grad – otkriva Jovšić.
Napominje da se ulaz u tvrđavi ni posle izgradnje vizitorskog centra neće naplaćivati.
-Neće se naplaćivati ulaz u smederevsku tvrđavu, u Mali grad da, plaća se od 1994. godine. To će biti naš central park, za rekreaciju, za razonodu, šetnju kućnih ljubimaca, čije vlasnike ovom prilikom molim da pokupe ostatke za svojim kućnim ljubimcima, jer nam i deca ovde dolaze. Veliki grad će biti za sve, a mesto na ulazu, gde može da se dobije svaka informacija. Da strani turista kad dođe odmah dobije informaciju šta treba da vidi, šta da poseti, zato se zove vizitorski centar – objašnjava direktor JP “Tvrđava”.
Iako navodi da je, kada je reč o radovima, u to upućeniji Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika culture, Jovšić objašnjava da će se u narednom period raditi varoški bedem.
-Radovi su u toku, nakon provere temelja, radiće se kule i ceo varoški bedem. Lepo izgelda kad se uđe u Mali grad, tako će biti i u Velikom gradu. Ovo mesto je ulazak u jednu sredinu, mi stalno ističemo da je ovo poslednja srpska prestonica, glavni grad, Mali grad je bio dvor, ali grad Smederevo je počinjao odavde, zatotreba da to uredimo. Tako je bilo do 5. juna 1941. Kada je bila strahovita eksplozija i gubitak ljudskih života, ali na drugom mestu je bilo oštećenje tvrđave, ne samo zidina, nego i temelja. Sada su u toku arheološki radovi koji će ispitati koliko su zdravi ti temleji i koliko može da se zida na njima, paralelno sa tim, gradiće se, ja mislim četrnaestica, prva kula sa desen strane, da posle može da se ide dalje ka Turskoj kuli ka Dunavu, a da ovaj centralni deo i ulaz budu oslobođeni – objašnjava Jovšić.

Uz to moli ggrađane za strpljenje i poziva ih da zapamte izgled ulaza u tvrđavu kakav je sada, a onda dođu 2022-ge godine i vide efekte sadašnjih radova.
-Projekat koji je GIZ odobrio je “Obnova smederevske tvrđave 2020-2022”. U prvoj godini radiće se prva kula, centralna staza, kasnije temelji, zatim ceo zid koji je srušen 1941 godine. Niko se do sada nije uhvatio u koštac sa ovim, sada imamo šansu, kao celokupno građanstvo da ispravimo tu grešku prema ovoj zaostavštini i da ostavimo nešto našoj deci – ističe Jovšić i dodaje:
-Ne obnavljamo mi to samo da bismo obnovili, nego da bi građani sve to koristili, u rekretaivne, turističke, manifestacione svrhe…da tvrđava bude otvorena za sve – navodi direktor JP “Tvrđava”.
Na naše pitanje, zbog čega je problem da se ulaz u Tvrđavu naplaćuje, kada je praksa da se svuda u svetu plaća obilazak istorijskih znamenizosti, kada i u našem bližem okruženju imamo primer Golubačkog grada, u kome je, nakon otvaranja posle obnove, utvrđen cenovnik za ulaz i obilazak po nivoima, Jovšić kaže da verovatno na to nismo naviknuti, jer Tvrđavu smatramo svojom.
-Smederevci kažu: “To je, bre, moja tvrđava”. Ali da bismo tako nešto izrekli, uradimo nešto za nju. Smederevci ne trba da plaćaju ulaz, ali ih molim da je ni grafitima ne ružimo. Metar skidanja grafita košta 1000 evra, jer to mora da se radi specijalnim emulzijama. Treba da vodimo računa, onda možemo da kažemo da je to naša tvrđava. Obnova će malo da traje, ali ćemo dobiti najzad tvrđavu kakva nam je ostavljena i kakvu zaslužujemo – napominje Jovšić.
Osim obnove zidina, poseban izazov, kaže, biće urbanističko rešenje prostora koji ćemo dobiti nakon uklanjanja koloseka ispred ovog istorijskog spomenika.
-Verujem da će se sa tim početi već sledeće godine. Biće izazov kako da rešimo to urbanistički, dobićemo izuzetan plato. Podsećam da svuda, na svim turističkim destinacijama u svetu, odmah uz turističke objekte cveta privreda – hotelijerstovo, ugostiteljstvo, zanatsvo, spektar različitih delatnosti oslonjenih na ovakve znamenitosti. Neki gradovi na zapadu žive samo od turizma. I ovo će biti otvoren grad i će sve da prodiše – zaključuje direktor JP “Tvrđava”.
I u postojećim planskim aktima koje je usvoji grad, Tvrđava i njena okolina zauzimaju posebno mesto i tretiraju se kao zaštićena područja. Dovoljno je, navode upućeni, da te planove, kao i onaj kojim se reguliše Dunavska obala, sa papira prenesmo u realnost, a narednih nekoliko godina, izvesno je, to će, najverovatnije biti jedan od glavnih zadataka kojima će se lokalna samouprava, uz pomoć države i nadležnih ministarstava, ozbiljno baviti.

J.V.

foto: SD novine

*Projekat „Izmeštanje pruge – od vizije do realnosti“ sufinasiran je iz budžeta grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva*

Comments are closed.