ЖЕЛЕЗНИЧКИ КОЛОСЕК – ОБЈЕКТИВНА БАРИЈЕРА ЗА ТВРЂАВУ

Изградња теретног колосека у индустријској зони и нове луке у њеном залеђу, предуслов су за уклањање железничког саобраћаја из цензтра града. Осим економске користи које ће град имати од овог подухвата, за многе је значајнија чињеница да ће нама и нашим гостима, али и свим посетиоцима који дођу у Смедерево, то омогућити да несметано дођемо до највећег и најзначајнијег споменика – тврђаве. Можда ова констатација делује смешно, јер у тврђаву одлазимо свакодневно, ипак, физичке баријере су ту, само се ми на то не обазиремо. Међутим, има оних који су због њих неповерљиви и често одустају од своје намере. Наиме, уколико бисмо поштовали саобраћајну сигнализацију постављену код железничке станице, код главног улаза у Тврђаву, никада не бисмо смели да пређемо пругу, пошто закон то забрањује. За нас није, али за људе који долазе са стране, ово је објективна препрека.
-Више дестина хиљада ђачких екскурзија долази годишње у Смедерево, ту су деца најмањих узраста, и онда су наставници, логично, уплашени, када виде такве знакове упозорења. По саобраћајним прописима пружни прелаз без браника не може да се прелази тек тако – каже за наш портал Горан Јовшић, директор ЈП “Тврђава” и додаје:
-Постоји и онај пружни прелаз аутом, и аутобуси дођу на паркинг, али онда је град одсечен од Тврђаве. Много више туриста који дођу у Тврђаву би отишло до града, и обрнуто, много више људи који су у граду би дошли до ње, да нема те баријере. Ми из туризма, наравно да разумемо приоритете тешке индустрије, деценијама је ова пруга снабдевала железару преко потребном рудом која се истоварала у старој луци, кеју Краља Милана, али изградњом нове луке и нове железничке трасе мислим да се стварају услови да ова ствар продише, да се тврђава споји са градом и да коначно победимо те проблеме – наводи Јовшић.
Каже да из перспективе развоја туризма, овај подухват може да има добар одјек у Смедереву.
-Тачно је да висе људи запошљава индустрија него туризам, али туризам је растућа грана у свету, Европи, па ево и код нас. Тврђава каква јесте, атракција је на светском нивоу и убеђени смо да може да привиче људи и надомести ту неки квоту запошљавања људи, не само у туризму, него и пратећим гранама – угоститељству, хотелијерству, трговини, занатству, производњи сувенира, има ту цео сет пратећих делатности које могу да се развију – истиче директор ЈП “Тврђава”.
Уклањањем пруге решило би се и формално правни проблем, јер цео део испред тврђаве није у њеном или власништву града, већ у власништву железница Србије.
-Цео појас одваде до улаза, све ово где су колсеци, припада железници, тако да не би могло ништа да се уради без њих. Захваљујући њима постављене су ове бетоинске плоче, које су раније биле дрвене и брзо пропадале – објашњава Јовшић.
Железничка пруга је озбиљна “баријера” и на међународном плану.
-Имамо пример Дрездена – објашњава Јовшић – који је скинут са листе заштићених споменика Унеска, јер је сагардио један надвожњак, саобраћајницу, недалеко од самог историјског језгра града. Тако да у међународном правном смислу, неће нам дозволити да будемо на тој листи док се не уклони пруга. Тврђава је на прелиминарној листи Унескаа, када се обнове куле и уврсте још неки садржаји, и када се, како они кажу, испуни одређени степен заштите, доспећемо на ту листу.
Бити на овој листи, пре свега значи приступ одређеним фондовима. То значи да ће тврђава бити део наслеђа целог света и да свет воид рачуна да с то наслеђе не оскрнави. Поправља га, улаже, али је најбитније од свега што када се организују туристичка путовања сви хрле ка таквом месту за које је потврђено да је важно за цео свет, људи са свих страна света желе то да виде. Донекле смо, каже Јовшић, то могли да осетимо у мају, када је у тврђави организовано Светско првенство у витешким борбама.
-Видели су је људи са свих меридијана, око 150 милиона гелдалаца гледало је први пут уживо пренос неког догађаја из тврђаве, уз помоћ националне телевизије Кине, видело је пола Европе, затим, преко ју тјуб канала, имали смо коментаторске позиције за више земаља – наводи Јовшић и најављује овај спектакл и за наредну годину.
-Никако не треба занемаривати нашу најзначајнију привредно-туристичку манифестацију Смедеревску јесен, која је међу првих пет по броју посетилаца у Србији.
Да имамо услова да се упишемо на мапу туристичких дестинација које вреди посетити, Јовшић поткрепљује и чињеницом да је смедеревска тврђава до скоро, пре отварања Голубачког града, била једина тврђава у Србији која је за посетиоце била отворена 24 сата и да је било могуће посетити и зими.
-Скоро је био састанак представника српских тврђава, Голубац се отворио за посете ове године, претходно је само наша тврђава имала 24-очасовно радон време, службу за физичко-техничко обезбеђење, била покривена камерама, И радили смо “на добар дан” – треба нам водич, карте. Све остале су имале радно време, на другом месту су се куповале улазнице, нису радиле у зимском период. То говори о степену коришћења смедеревске тврђаве и објашњавање тржишту да су туристи добродошли у свако доба. А много је туриста са стране, да не говорим о домаћим, који свакодневно посећују нашу тврђаву – наводи Јовшић.
Уверен је да ће након завршетка посла уклањања пруге степен коришћења тврђаве бити много већи. Томе доприносе и захвати на рестаурацији и конзервацији овог споменика, за шта су у последњих неколико година издвојена значајна средства, а започет је циклус обнове који би требало да буде готов, ако све буде по плану, истовремено када и активности на коначној обустави железничког саобраћаја поред њених зидина.

Ј.В.

*Пројекат „Измештање пруге – од визије до реалности“ суфинасиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *