ДУНАВСКИ КОРИДОР – ШАНСА ЗА СМЕДЕРЕВО

мапа Дунавског коридора

Дунав пролази кроз Србију у дужини од 588 километара, што је готово четвртина пловног пута ове реке која повезује 10 европских држава. Реч је отранспортном коридору 7, који са Рајном и Мајном представља најважнији водни пут Старог континента, који повезује Црно са Северним морем. Колико је водни саобраћај важан за привредну кативност, показују последњи званични подаци Агенције за управљање лукама, која је објавила да ће у српским лукама до краја ове године бити претоварено 13,5 милиона терета, што је за 10 одсто више него претходне године. Ни туристички апсект није занемарљив, те је, према истом извору, на међународна путничка пристаништа у Србији ове године приспело 1.539 крузера, што је за трећину више него у прошлој години. Ипак, водни транспорт у нашој земљи чини 10 одсто укупног, док у Европи он достиже 15 процената. Зато и не чуди што је држава одлучила да добар део средстава намењених инфратсруктурним пројектима издвоји за модернизацију лука.


-Водни саобраћај увек је био негде са стране у односу на друмски и железнички. Данас више није тако, јер Влада Србије улаже више од 200 милиона евра у речну инфраструктуру, пре свега у уређења речних корита Саве и Дунава и модернизацију лука. После Луке Нови Сад, следи изгардња Луке Смедерево, која би требало да почне у марту следеће године, радиће се пројектна документација за Луку Београд, а разговараће се и о проширењу Луке Сремска Митровица – изјавила је потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, у мају, након потписивања уговора о приватизацији Луке Нови Сад, напомињући да се у водни саобраћај у Србији готово ништа није улагало последњих 30 година, та да држава жели да и овај вид саобраћаја учини подједнако конкуретним, за шта је потребна модерна лучка инфраструктура.

Један од приоритета Владе Србије, је да улагањем у инфраструктуру, повеже све видове саобраћаја, чија се мрежа обнавља и гради. То је изузетно важно пошто је Србија најкраћа рута између истока и запада, и за 350 километара краћа него да се иде коридором 4.

Када знамо да Смедерево лежи на око 25 километара дугој обали Дунава, јасно је да су сасвим тачне процене да потенцијал који нам даје река у економском и туристичком  смислу нисмо довољно искористили. Поготову ако се има у виду и добра друмска и железничка веза коју град има са важним коридорима. Но, по свему судећи, и то се мења, што је средином године и најављено.

У претходном периоду, држава је доносећи бројне стратегије развоја најразличитијих области, Смедерево препознала као једну од значајних тачака на мапи важних пројеката који ће допринети не само напретку локалне заједнице, већ и Републике Србије.

Осим значајних производних инвестиција и очувања железаре, да стратегије нису остале мртво слово на папиру, већ сада се може видети на терену. Тако је ове године завршена важан инфратсруктурни пројекат изградње теретне пруге у индустријској зони, што је основни предуслов да се претовар из центра града, из старе луке, пребаци на локацију нове луке код Ковинског моста. Један део претовара већ функционише, а највећи корисник је тренутно смедеревска железара. На званичном сајту ХБИС Групе, овај простор наведен је као део компанијске целине.

Нова лука, фото: ХБИС Србија

-Нова лука Смедерево налази се у индустријској зони, на 1.111-ом километру Дунава, поред пута М24 и аутопута Београд-Ниш. Два портална крана инсталирана 2005-те године раде у двадесетчетворочасовном режиму и претоварују рудне сировине из баржи у камионе, који даље превозе терет до складишта рудних сировина у фабрици. Тренутни капацитет Нове луке је 2,4 милиона тона годишње, а у плану је проширење капацитета, који ће задовољити све веће потребе производње за рудним сировинама – наведено је на званичном сајту ХБИС групе.

Намера државе је да се капацитети нове луке у значајној мери прошире, и због железаре, али и других привредних субјеката који послују у нашој земљи.

Први корак ка реализацији тог посла начињен је усвајањем Уредбе о утврђивању лучког подручја луке у Смедереву, још 2016. године.

-Овом уредбом утврђује се лучко подручје луке у Смедереву у складу са Стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије од 2015. до 2025. године („Службени гласник РС”, број 3/15), документима просторног и урбанистичког планирања и планским документима који се односе на управљање водама – наведено је у поменутој уредби.

Њом су и дефинисане катастарске парцеле које ће обухватити лучко подручје, површине 17,2 хектара. Укупна површина проширена је почетком ове године, изменом поменуте Уредбе, када су лучком подручју додате нове парцеле, па она сада износи 43, 3 хектара. Уредбом је, такође предвиђено, да ће део парцеле у улици Деспота Ђурђа бити намењен терминалу за међународни путнички саобраћај. 

Озбиљни планови подупрти су и обезбеђењем финансијских средстава за реализацију плана, па су тако Влада Србије и Европска инвестициона банка у новембру потписале уговор о улагању у речну транспортну инфарструктуру, вредан 100 милиона евра, из кога ће се, како је тада саопштено, финансирати реконструкција бродских преводница „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“, проширење капацитета Луке Смедерево, уређење пловног пута реке Саве и критичних сектора на заједничком делу Дунава између Србије и Хрватске.

министарка Михајловић после потписивања уговора са европском инвестиционом банком, фото: МГСИ

Овог месеца, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфратсруктуре објавило је позив за реконструкцију и изградњу терминала за расути и појединачни терет у Луци Смедерево. Радови треба да обухвате реконструкцију и изградњу  у оквиру постојећег лучког подручја, као и изгардњу новог дела лучког терминала. Рок за подношење понуда извођача заинтересованих за овај посао је 27. фебруар 2020. године. Радови ће, како је раније најављено, а у позиву и наведено, бити финансирани из кредита Европске инвестиционе банке и буџета Републике Србије.

Пошто су средства за реализацију овог пројекта обезбеђена, чини се да, бар поучени искуством са изградњом теретног колосека у индустријској зони, нема места сумњи да ће он бити и реализован. А окончање изградње најављено је за 2022. годину. Повећање капацитета Луке Смедерево, несумњиво ће донети и повећање привредних активности, посебно у светлу још једне најављене велике инвестиције – изградње кинсеко-српског индустријског парка у нашем граду.

Ј.В. 

фото: СД новине

*Пројекат „Измештање пруге – од визије до реалности“ суфинасиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

Comments are closed.