GRAD ŽRTVA PRUGE I TERETNE LUKE – PRAŠINA, BUKA I OPASAN TERET

Koliko je staro pristanište u centru grada, stara je i pruga, pošto je bila deo nove trase kada je 1884. godine završena izgradnja železničke veze između Beograda i Niša. Deo industrijskog koloseka koji prolazi Dunavskim kejom, napravljen je, doduše, nešto kasnije, u prvim decenijama 20. veka, a važan je bio za povezivanja dva objekta nekadašnjeg metalurškog  giganta – Stare i Nove železare.

Dugi niz godina posle toga, gotovo više od pola veka, Smederevcima nije smetala činjenica što se u centru njihovog grada odvija železnički saobraćaj. Čak ni nakon 1941. i tragične petojunske tragedije, kada je zbog eksplozije municije uskladištene u Tvrđavi nastradalo, procene su, od više stotina do nekoliko hiljada ljudi, od kojih su mnogi bili u kompoziciji koja je trebalo da krene sa železničke stanice. I čiji je polazak kasnio dva minuta. Prema raspoloživim podacima, u vozu sa 25 vagona bilo je oko 1.200 putnika, od kojih je samo njih dvadesetoro preživelo. Među stradalima, bilo je sedamnaestoro glumaca Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, kao i sin jedinac budućeg predsednika srpske vlade, Milana Nedića, sa trudnom suprugom. Grad je tokom ratnih godina obnovljen, a u posleratnom periodu ne beleže se ozbiljniji problemi vezani za funkcionsanje železničkog saobraćaja, u smislu da je prepoznat kao smetnja građanima i prilazu obali i Tvrđavi.

Trebalo je da ponovo prođe više od pola veka da bi pruga kao problem dospela u žižu javnosti, kao što je i svakodnevni pretovar na obali reke u centru počeo da stvara probleme. Zagađenje, buka, prevoz opasnog tereta pored stambenih zgrada, šetališta, kroz park u kojem se igraju deca, teme su zbog kojih Smederevci negoduju već godinama unazad. Na prvom mestu, zbog opravdanih sumnji da sve te aktivnosti koji se odvijaju u srcu grada predstavljaju ozbiljan bezbednosni rizik.

Da su i u lokalnoj samoupravi postali svesni problema govore odluke iz 2004-te godine, kada je zvanično pokrenuto reševanje ovog problema. Nešto kasnije usledili su pokušaji da se sa državom i tada, američkim Ju Es Stilom, pronađe zajednički jezik i da se sa najvećim srpskim izvoznikom dogovori kako da se zajedničkim snagama izgradi pet kilometara teretne železničke trase u industrijskoj zoni.  Procene su tada bile da je za taj posao neophodno 8 miliona evra. Problem je nastao, kako se tada moglo čuti, to što Železnice Srbije i Amerikanci godinama nisu mogli da se dogovore ko će i pod kojim uslovima da izgradi i koristi taj kolosek. A taj kolosek neophodan je uslov da se prestane sa korišćenjem stare luke i pretovar, koji je prelazio milion tona godišnje, prebaci na novu lokaciju, kod Kovinskog mosta. Bilo je naznaka da će američka kompanija pristati da realizuje ovu investiciju, ali je sve palo u vodu pošto su Železnice odbile da im nakon izgradnje omoguće da tu trasu neko vreme koriste po povlašćenim naknadama.

Dizalica u staroj luci, foto: TV Smederevo

Zbog danonoćnog svakodnevnog pretovara rude i sirovina godinama su se građani koji žive u blizini suočavali sa prašinom, ali i nesnosnom bukom. Pre pet godina, u proleće 2014-te godine, Republička inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je Železari Smederevo pretovar tokom noći. Odluka je usledila nakon peticije građana koji su se žalili na buku koju stvaraju mašine i ispuštanje tereta u barže i vagone. Inspekcija je izlaskom na teren utvrdila da su u noćom periodu prekoračene granične vrednosti buke u životnoj sredini. Osim buke, utvrđeno je da se prilikom pretovara oslobodi više hiljada tona čestica prašine koja zagađuje vazduh. Trenutno, pretovar rude za potrebe smederevske železare, odvija se na lokaciji nove luke, čiji jedan deo je u funkciji, tako da je nivo ovih čestica u starom lučkom području u centru grada sveden na minimum.

Još jedan u nizu koraka kojima je lokalna samouprava pokušala da reši problem odvijanja železničkog teretnog saobraćaja u centru garad i privrednih aktivnosti koje se tu odvijaju, načinjen je usvajanjem Genralnog urbanističkog plana, 2012-te godine, pre toga i plana detaljne regulacije dunavske obale. Njima je jasno precizirano da obala može da se koristi isključivo u rekreativne, sportske, kulturne i ugostiteljske svrhe, takođe da taj deo trba bude pod zelenilom, da tu bude biciklistička staza…Ukratko, tu bi trebao da budu samo zeleni pojas i šetalište.

Uprkos tome, uz buku i prašinu zbog pretovara, Smederevci se već pet godina na obali Dunava suočavaju sa još jednim rizikom po zdravlje i život – cisternama napunjenim tečnim naftnim gasom koje svakodnevno ovuda prevoze opasan teret do skladišta “Ptrol LPG”-ija kraj Stare železare, najvećeg ovog tipa na Balkanu.

Cisterne prolaze kroz park kod Dunavskog keja, foto: Fejsbuk

Da strah sugrađana ima utemeljenje govori niz situacija koje su u tom periodu zabeležene.  Tokom 2015-te desio se incident prilikom kojeg je cisterna, doduše, prema tvrdnjama odgovornih, iskliznula sa šina. Tada je nadležno ministarstvo navelo da se posebne dozvole za transport izdaju samo za eksploziv i radioaktivne materije, te da one nisu potrebne za tečni naftni gas.

Cisterne kod Tvrđave, foto: Fejsbuk

Godinu dana kasnije,  u novembru 2016-te godine, na železničkoj stanici kod Tvrđave došlo je do požara u kojem su izgorela tri napuštena vagona na sporednom koloseku, u čijoj neposrednoj blizini se nalazila parkirana kompozicija cisterni punih tečnog naftnog gasa. Srećom, vatra se nije proširila, ali je glas javnosti koja vapi za rešavanjem ovog problema postao jači, insistirajući da je tada, sticajem okolnosti, izbegnuta tragedija slična petojunskoj, koja je donela velike žrtve i razaranja.

Inspekcija je naložila da se vagoni na železničkoj stanici prilikom preuzimanja robe ne zadržavaju duže nego što je potrebno, ali se i dalje dešavalo da po nekoliko dana čekaju na prijem, što je i utvrđeno naknadnom kontrolom. Kompozicije cisterni, stoji u nalazu nadležne inspekcije Ministarstva saobraćaja, ostajale su na mestu koje nije pokriveno nadzorom i u naseljenim područjima. Poslednja u nizu alarmantnih situacija zabeležena je nedavno, u avgustu ove godine, kada je utvrđeno da je zbog popuštanja ventila za istakanje na cisterni kojom se transportuje tečni naftni gas, stacioniranoj u rejonu železničke stanice, došlo do curenja gasa. Intervencija Sektora za vanredne situacije trajala je nekoliko sati, a prilaz stanici i tvrđavi bio je zatvoren.

Kompozicija sa teretom u železničkoj stanici kod Tvrđave, foto: SD novine

Sve navedene situacije pokazuju da, pored tog urbanističkog problema – fizičke odvojenosti grada od Dunava, bezbednost i kvalitetniji život sugrađana predstavljaju prvi prioritet za izmeštanje koloseka iz centra grada. Preduslovi za to učinjeni su izgradnjom nove teretne pruge u industrijskoj zoni, ali će se na završetak ovog posla čekati još, najmnje, dve godine.

J.V.

*Projekat „Izmeštanje pruge – od vizije do realnosti“ sufinansiran je iz budžeta grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva*

Comments are closed.