ГРАД ЖРТВА ПРУГЕ И ТЕРЕТНЕ ЛУКЕ – ПРАШИНА, БУКА И ОПАСАН ТЕРЕТ

Колико је старо пристаниште у центру града, стара је и пруга, пошто је била део нове трасе када је 1884. године завршена изградња железничке везе између Београда и Ниша. Део индустријског колосека који пролази Дунавским кејом, направљен је, додуше, нешто касније, у првим деценијама 20. века, а важан је био за повезивања два објекта некадашњег металуршког  гиганта – Старе и Нове железаре.

Дуги низ година после тога, готово више од пола века, Смедеревцима није сметала чињеница што се у центру њиховог града одвија железнички саобраћај. Чак ни након 1941. и трагичне петојунске трагедије, када је због експлозије муниције ускладиштене у Тврђави настрадало, процене су, од више стотина до неколико хиљада људи, од којих су многи били у композицији која је требало да крене са железничке станице. И чији је полазак каснио два минута. Према расположивим подацима, у возу са 25 вагона било је око 1.200 путника, од којих је само њих двадесеторо преживело. Међу страдалима, било је седамнаесторо глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада, као и син јединац будућег председника српске владе, Милана Недића, са трудном супругом. Град је током ратних година обновљен, а у послератном периоду не бележе се озбиљнији проблеми везани за функционсање железничког саобраћаја, у смислу да је препознат као сметња грађанима и прилазу обали и Тврђави.

Требало је да поново прође више од пола века да би пруга као проблем доспела у жижу јавности, као што је и свакодневни претовар на обали реке у центру почео да ствара проблеме. Загађење, бука, превоз опасног терета поред стамбених зграда, шеталишта, кроз парк у којем се играју деца, теме су због којих Смедеревци негодују већ годинама уназад. На првом месту, због оправданих сумњи да све те активности који се одвијају у срцу града представљају озбиљан безбедносни ризик.

Да су и у локалној самоуправи постали свесни проблема говоре одлуке из 2004-те године, када је званично покренуто решевање овог проблема. Нешто касније уследили су покушаји да се са државом и тада, америчким Ју Ес Стилом, пронађе заједнички језик и да се са највећим српским извозником договори како да се заједничким снагама изгради пет километара теретне железничке трасе у индустријској зони.  Процене су тада биле да је за тај посао неопходно 8 милиона евра. Проблем је настао, како се тада могло чути, то што Железнице Србије и Американци годинама нису могли да се договоре ко ће и под којим условима да изгради и користи тај колосек. А тај колосек неопходан је услов да се престане са коришћењем старе луке и претовар, који је прелазио милион тона годишње, пребаци на нову локацију, код Ковинског моста. Било је назнака да ће америчка компанија пристати да реализује ову инвестицију, али је све пало у воду пошто су Железнице одбиле да им након изградње омогуће да ту трасу неко време користе по повлашћеним накнадама.

Дизалица у старој луци, фото: ТВ Смедерево

Због даноноћног свакодневног претовара руде и сировина годинама су се грађани који живе у близини суочавали са прашином, али и несносном буком. Пре пет година, у пролеће 2014-те године, Републичка инспекција за заштиту животне средине забранила је Железари Смедерево претовар током ноћи. Одлука је уследила након петиције грађана који су се жалили на буку коју стварају машине и испуштање терета у барже и вагоне. Инспекција је изласком на терен утврдила да су у ноћом периоду прекорачене граничне вредности буке у животној средини. Осим буке, утврђено је да се приликом претовара ослободи више хиљада тона честица прашине која загађује ваздух. Тренутно, претовар руде за потребе смедеревске железаре, одвија се на локацији нове луке, чији један део је у функцији, тако да је ниво ових честица у старом лучком подручју у центру града сведен на минимум.

Још један у низу корака којима је локална самоуправа покушала да реши проблем одвијања железничког теретног саобраћаја у центру гарад и привредних активности које се ту одвијају, начињен је усвајањем Генралног урбанистичког плана, 2012-те године, пре тога и плана детаљне регулације дунавске обале. Њима је јасно прецизирано да обала може да се користи искључиво у рекреативне, спортске, културне и угоститељске сврхе, такође да тај део трба буде под зеленилом, да ту буде бициклистичка стаза…Укратко, ту би требао да буду само зелени појас и шеталиште.

Упркос томе, уз буку и прашину због претовара, Смедеревци се већ пет година на обали Дунава суочавају са још једним ризиком по здравље и живот – цистернама напуњеним течним нафтним гасом које свакодневно овуда превозе опасан терет до складишта “Птрол ЛПГ”-ија крај Старе железаре, највећег овог типа на Балкану.

Цистерне пролазе кроз парк код Дунавског кеја, фото: Фејсбук

Да страх суграђана има утемељење говори низ ситуација које су у том периоду забележене.  Током 2015-те десио се инцидент приликом којег је цистерна, додуше, према тврдњама одговорних, исклизнула са шина. Тада је надлежно министарство навело да се посебне дозволе за транспорт издају само за експлозив и радиоактивне материје, те да оне нису потребне за течни нафтни гас.

Цистерне код Тврђаве, фото: Фејсбук

Годину дана касније,  у новембру 2016-те године, на железничкој станици код Тврђаве дошло је до пожара у којем су изгорела три напуштена вагона на споредном колосеку, у чијој непосредној близини се налазила паркирана композиција цистерни пуних течног нафтног гаса. Срећом, ватра се није проширила, али је глас јавности која вапи за решавањем овог проблема постао јачи, инсистирајући да је тада, стицајем околности, избегнута трагедија слична петојунској, која је донела велике жртве и разарања.

Инспекција је наложила да се вагони на железничкој станици приликом преузимања робе не задржавају дуже него што је потребно, али се и даље дешавало да по неколико дана чекају на пријем, што је и утврђено накнадном контролом. Композиције цистерни, стоји у налазу надлежне инспекције Министарства саобраћаја, остајале су на месту које није покривено надзором и у насељеним подручјима. Последња у низу алармантних ситуација забележена је недавно, у августу ове године, када је утврђено да је због попуштања вентила за истакање на цистерни којом се транспортује течни нафтни гас, стационираној у рејону железничке станице, дошло до цурења гаса. Интервенција Сектора за ванредне ситуације трајала је неколико сати, а прилаз станици и тврђави био је затворен.

Композиција са теретом у железничкој станици код Тврђаве, фото: СД новине

Све наведене ситуације показују да, поред тог урбанистичког проблема – физичке одвојености града од Дунава, безбедност и квалитетнији живот суграђана представљају први приоритет за измештање колосека из центра града. Предуслови за то учињени су изградњом нове теретне пруге у индустријској зони, али ће се на завршетак овог посла чекати још, најмње, две године.

Ј.В.

*Пројекат „Измештање пруге – од визије до реалности“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

Comments are closed.