ЈОВИЦА ШЕШЛАК: СРАМНИ ПАД НИН-а

Када речником јавности карактеришете неку изјаву, политички наступ или појаву, као неприхватљиву, онда то подразумева извесну рационалност, рећи ћу, и нормалност, али у случају потпуног посрнућа НИН-а које је кулминирало НЕНОРМАЛНОМ насловном страном последњег броја, некако, у шоку, човек испрва занеми.
Боже, питам се понекад,шта је са људима? Хеј, НИН? Миливоје Глишић, Иван Клајн, Александар Тијанић, па Тирнанић, има ли уопште некога да је оставио трага у новинарству, а да ту није нешто објавио? Тај, по вокацији, грађански недељник, који су генерације градиле, да се претвори у некакву партијску трубу? Трубу која услед изборне немоћи жели до власти пушкама, вешалима, тестерама…чиме још, тенковима? Да НИН послужи као оруђе некаквим сумњивим типовима, који се као баве политиком и као су опозиција? Без посланика, без избора, без политике… са сумњивим новцем, медијима који се лажно представљају као независни, фејсбук и твитер блентама ишчашеним од живота… НИН?
У неким западним земљама где је информисање уређена област имате таблоиде и ове друге, малотиражне, али страшно утицајне медије за које пишу озбиљни људи, имају аналитички приступ друштвеним појавама, често и критички. Уз сву ту уређивачку обојеност, сматрао сам до данас, без обзира на моје примедбе, да је нашем друштву потребан НИН с којим би имало смисла полемисати, и негодовати, и не сагласити се, али ипак подржати, због његове важне друштвене улоге, плуралистичке.
Али,већ смо то имали, Србија се већ изругивала, читала памфлете пуне мржње, са убиственим, морбидним и болесним порукама… и онда је ућутала. Ућутала од срамоте, јер су криминалци који су се представљали као патриоте убили премијера своје државе?! Зато, као грађанин, пре свега, а потом и као директор и главни уредник медија који постоји већ 26 година, осећам потребу да не ћутим. Желим да допринесем алармирању друштва, да подсетим на прошлост из које је требало да научимо како да идемо у будућност, без срамоте.
Као што сам противник насловних страна на којима би пушка била уперена у било ког од ових (по мом мишљењу лажних) бораца за грађанске слободе, тако сматрам умоболним и опасним да то неко чини председнику моје државе. Председнику који данас борави у Смедереву и којем дајем пуну подршку за реформе које спроводи, напоре које чини да ову несрећну земљу модернизује и унормали ово друштво за које се и сам питам да ли има снаге да стане у ред уређених заједница. Зато сам поносан на Александра Вучића, председника Републике Србије, нашег председника, па и оних који су смислили ту бљувотину од насловне стране, свиђало се то њима или не.

Ј. Шешлак

фото: Твитер

Comments are closed.