ЦЗК ПРЕДАВАЊЕ: МИТСКО И ДЕМОНСКО У ЛИКУ ВЕШТИЦЕ

Порекло представе о вештици биће тематизовано на предстојећој трибини „Митско и демонско у лику вештице“ у Центру за културу која ће се одржати у Концертној дворани, у среду, 27. новембра, са почетком у 19 сати, саопштено је из ове установе. О демонским и митским цртама у лику вештице, атрибутима које вештица дели са сродним демонским бићима и представама о њој у народној машти и предању, као и о улози митолошког наслеђа и митолошким узорима у образовању лика вештице, уз адекватне илустрације говориће др Марија Шаровић, научни сарадник Института за уметност и књижевност у Београду. Она је спровела темељно истраживање које упућује на демонологију и митологију као две области из којих потичу први и најстарији портрети вештице, а током програмске вечери биће указано на чиниоце у изградњи сложеног лика вештице.

-Садржај излагања прибилижиће свет ноћних прождирачица, злих очију које могу да фасцинирају, опседнутости,  злодуха, демонских фигура које традиција повезује са способношћу летења, предмета присутних у вештичијом иконографији,  а публика ће имати прилику да чује које су сличности између вештице и бића као што су виле, суђаје, мора, чума, бабица, вампир или атмосферски демони. Припадност вештице сфери митологије потврђује се, како ће бити показано, у атрибутима углавном амбивалентних женских божанстава, а са светом митског биће повезан је и архетипски потенцијал лика вештице који се манифестује у митологемама и мотивима као што су силазак у подземље или пакао, вечна женственост, наглашена пророчка улога, чудовишан однос према материнству (вештица као тамни антипод материнског архетипа). Програм ће обухватити и карактеристике божанстава као што су Деметра, Артемида, Хеката као митске узоре за креирање представе о вештици које сведоче о њеној  хтонској природи и амбивалетном бићу – наводе из Центра за културу.

Додају да је улаз на програм слободан.

Марија Шаровић дипломирала је на Филолошком факултету, одсек Српска књижевност и језик с општом књижевношћу, са радом на тему Разбијање јединстава простора, времена и радње у делу Растка Петровића „Бурлеска господина Перуна бога грома“. За овај рад добила је награду фонда „Радмила Поповић“, која се додељује за најбољи дипломски рад из предмета Српска књижевност XX века. Магистрирала на одсеку Наука о књижевности, са радом на тему „Kомпаративна анализа мотивског комплекса вампира у делима Б. Пекића, Б. Вијана, Р. Метисона и С. Лукјањенка“. Објавила монографију „ Метаморфозе вампира“ (Институт за књижевност и уметност, Београд). Докторску тезу под насловом „Лик инквизитора у српској прози друге половине XX века у компаративном контексту“ одбранила 2012. године. Године 2013. ова докторска теза награђена је на конкурсу за награду „Проф. др Радмила Милентијевић“ у категорији за најбољу одбрањену докторску дисертацију из области књижевности у академској 2011/12. години. На пројекту Српска књижевност у европском културном простору ангажована као секретар од 2009-2014. Од 2014. члан је српске редакције славистичког часописа Филолошке студије, а од 2017. главна уредница српске редакције. Аутор је и монографије „ Вештица: културно-историјски контекст“. Објавила је десетине стручних радова и рецензија, као и неколико превода са енглеског и руског језика. Kао стипендиста боравила је у Немачкој и Русији.

Главне области интересовања: фантастична књижевност, митологија и демонологија, култура и књижевност Истока, савремена руска проза (московски концептуализам), авангардна књижевност, однос књижевности и других уметности.

СДН

фото: ЦЗК

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *