CZK PREDAVANJE: MITSKO I DEMONSKO U LIKU VEŠTICE

Poreklo predstave o veštici biće tematizovano na predstojećoj tribini „Mitsko i demonsko u liku veštice“ u Centru za kulturu koja će se održati u Koncertnoj dvorani, u sredu, 27. novembra, sa početkom u 19 sati, saopšteno je iz ove ustanove. O demonskim i mitskim crtama u liku veštice, atributima koje veštica deli sa srodnim demonskim bićima i predstavama o njoj u narodnoj mašti i predanju, kao i o ulozi mitološkog nasleđa i mitološkim uzorima u obrazovanju lika veštice, uz adekvatne ilustracije govoriće dr Marija Šarović, naučni saradnik Instituta za umetnost i književnost u Beogradu. Ona je sprovela temeljno istraživanje koje upućuje na demonologiju i mitologiju kao dve oblasti iz kojih potiču prvi i najstariji portreti veštice, a tokom programske večeri biće ukazano na činioce u izgradnji složenog lika veštice.

-Sadržaj izlaganja pribiližiće svet noćnih proždiračica, zlih očiju koje mogu da fasciniraju, opsednutosti,  zloduha, demonskih figura koje tradicija povezuje sa sposobnošću letenja, predmeta prisutnih u veštičijom ikonografiji,  a publika će imati priliku da čuje koje su sličnosti između veštice i bića kao što su vile, suđaje, mora, čuma, babica, vampir ili atmosferski demoni. Pripadnost veštice sferi mitologije potvrđuje se, kako će biti pokazano, u atributima uglavnom ambivalentnih ženskih božanstava, a sa svetom mitskog biće povezan je i arhetipski potencijal lika veštice koji se manifestuje u mitologemama i motivima kao što su silazak u podzemlje ili pakao, večna ženstvenost, naglašena proročka uloga, čudovišan odnos prema materinstvu (veštica kao tamni antipod materinskog arhetipa). Program će obuhvatiti i karakteristike božanstava kao što su Demetra, Artemida, Hekata kao mitske uzore za kreiranje predstave o veštici koje svedoče o njenoj  htonskoj prirodi i ambivaletnom biću – navode iz Centra za kulturu.

Dodaju da je ulaz na program slobodan.

Marija Šarović diplomirala je na Filološkom fakultetu, odsek Srpska književnost i jezik s opštom književnošću, sa radom na temu Razbijanje jedinstava prostora, vremena i radnje u delu Rastka Petrovića „Burleska gospodina Peruna boga groma“. Za ovaj rad dobila je nagradu fonda „Radmila Popović“, koja se dodeljuje za najbolji diplomski rad iz predmeta Srpska književnost XX veka. Magistrirala na odseku Nauka o književnosti, sa radom na temu „Komparativna analiza motivskog kompleksa vampira u delima B. Pekića, B. Vijana, R. Metisona i S. Lukjanjenka“. Objavila monografiju „ Metamorfoze vampira“ (Institut za književnost i umetnost, Beograd). Doktorsku tezu pod naslovom „Lik inkvizitora u srpskoj prozi druge polovine XX veka u komparativnom kontekstu“ odbranila 2012. godine. Godine 2013. ova doktorska teza nagrađena je na konkursu za nagradu „Prof. dr Radmila Milentijević“ u kategoriji za najbolju odbranjenu doktorsku disertaciju iz oblasti književnosti u akademskoj 2011/12. godini. Na projektu Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru angažovana kao sekretar od 2009-2014. Od 2014. član je srpske redakcije slavističkog časopisa Filološke studije, a od 2017. glavna urednica srpske redakcije. Autor je i monografije „ Veštica: kulturno-istorijski kontekst“. Objavila je desetine stručnih radova i recenzija, kao i nekoliko prevoda sa engleskog i ruskog jezika. Kao stipendista boravila je u Nemačkoj i Rusiji.

Glavne oblasti interesovanja: fantastična književnost, mitologija i demonologija, kultura i književnost Istoka, savremena ruska proza (moskovski konceptualizam), avangardna književnost, odnos književnosti i drugih umetnosti.

SDN

foto: CZK

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *