BLASFEMIJA OPOZICIJE

Piše Desimir Tošić u jednom svom tekstu, da je naše društvo bez obzira na tehnološki napredak vidno zaostalo, ne samo politički, već i civilizacijski, jer smo „tanki“ u oblasti politike, poznavanja sopstvene istorije i stvarnog poznavanja kretanja u svetu. Dobar deo našeg društva i danas živi u idejnoj izolaciji, uvek većinom „razočaran“, zato što, kako bi rekao Skerlić „ne poznaju dovoljno našu sopstvenu stvarnost“. Rekao bih da su upravo ti razlozi uzrok svih naših društvenih nerazumevanja i razlika, koji se često manifestuju kao sukobi i međusobna, unutrašnja trvenja. Neprihvatanje realnosti i iskrivljivanje stvarnosti (jezikom prosečnog građanina rečeno, ludilo), aktuelno je danas, više nego juče.

To su naše društvene okolnosti. Blasfemija. Zar nije naša „sopstvena stvarnost“ da je opozicija na poslednjim izborima jedva pretekla cenzus!? Da je za vladajuću koaliciju glasalo oko dve trećine izašlih birača!? Da su te izbore kao potpuno regularne priznale sve domaće i međunarodne relevantne institucije, pa čak i sama opozicija!? I na kraju, zar nije logično da glavni zahtev opozicije bude raspisivanje vanrednih izbora!? Ako su izbori uopšte opcija opozicionih prvaka.

Takvo neprihvatanje stvarnosti, u političkom životu Srbije, već je viđeno. Prvi put na izborima daleke 1893. godine, kada je na biračkom mestu u selu Goračić, intervenisala i vojska, koristeći bojevu municiju. Rezultat tih izbora bio je: 15 mrtvih i 70 uhapšenih. Zbog nerazumevanja. Jedan simpatizer liberala, u lokalnoj krčmi, propagirao je ideju da se duvan pakuje u paklice, kao što se to činilo u tadašnjim modernim evropskim zemljama. Radikali za takve reforme nisu bili spremni (zgodnije je na kantar, veća je zarada), te je nesrećnom liberalu u opštem metežu neko odsekao uvo, a onda je nastala opšta klanica. Pa, kažite, da Skerlić nije u pravu. Ne slutim da je tako nešto ponovljivo, samo tvrdim da nije normalno. A, ipak, desilo se. Krvoproliće za – ni po lule duvana.

Tako mislim, nenormalno je da jedan harvardski đak, bivši ministar i bivši predsednik Generalne skupštine OUN, stoji na kamionu pored tipa čiji ideali su npr. ukidanje abortusa zbog radi jačanja srbskoga naciona ili ideja da Evropi plasiramo mantiju kao fensi modni krik. Tik pored njega, isto na kamionu, govori treći lik, poznat po najvišem (i najskupljem pilonu, prim. aut.), koji je ovoga do juče smatrao prilično velikim srbskim ludakom, a onog prvog isključio iz stranke, baš u toku mandata u Ujedinjenim nacijama, dok je ovaj ugodno pušio lulu mira sa Patrikom Hoom, negde na Devičanskim ostrvima. Dobro, parafraziram, ali nije normalno. A, desilo se.

Za tu sluđujuću rabotu, prepunu neorginalnosti, nekreativnosti i nesposobnosti, opoziciji koja je nekada bila vlast (sugerišem:katastrofalna), odgovorni su mediji i novinari (što je posebna tema)? Kao, šetamo tako, mi nezadovoljni građani, Zapadnim Londonom, kad, gle, zgrada BBC? U, bre, baš na vreme smo naišli, sad im počinje Dnevnik, pa, ko velim, da nas, dvesta, trista, svratimo da gostujemo!? Sa druge strane, opet, ništa inventivno, već smorni spin, eto, diktatura je. A gde? U zemlji u koju je u protekle dve godine u zvaničnu posetu došao svak ko iole vredi i ima uticaj u svetu (osim predsednika SAD). Kao, dosadno je, pa da skoknemo na piknik kod diktatora Ace? Bledunjavi pokušaj replike devedesetih. Protestna šetnja, pištaljke, tv Bastilja, diktatura… već viđeno, nego je u međuvremenu prošlo skoro tri decenije. Svet je tehnološki napredovao, piše Desimir. A mi to ne razumemo. Sada i prvaci imaju mobilni, internet, društvene mreže, led rasvetu, ovi Ameri spustiše i neku skalameriju na Mars… i geopolitički, Rusi uđoše u Siriju, Kinezi u Evropu, stiglo i Arapsko proleće, Britanci utekoše iz Evropske unije, na gurku, doduše. .. Ceo svet se promenio, samo Srbija je ostala ista!? Ili to neko hoće da nas ubedi da je tako?

Otuda i nedostatak podrške građana interesnim organizacijama poput stranaka koje čine opoziciju. Nema politike bez interesa, a interes ne možeš realizovati bez politike. A, i za jedno i za drugo, potrebni su birači, koji se, pak, mogu pridobiti samo programom, definisanjem tih interesa. To nesuglasje, između različitih interesa, rezultiralo je, sasvim logično, tihovanjem protesta. Očigledno je da namera opozicije o povratku na vlast nije prevashodni cilj i građana koji su svoje nezadovoljstvo iskazivali protestnom šetnjom. Sa druge strane, interes građana, mora neko da artikuliše, i da podsetim, građani su i oni koji ne izlaze na ulicu i, bome su, u dobranoj većini. Vreme komuna i kolhoza, odavno je za nama, te je za artikulaciju građanskog političkog cilja, u ovoj pomodarsko antisistemskoj eri, za takav posao potreban lider. Sumnjam da je to onaj tip koji je sinoć svirao serenadu ispod balkona zgrade predsedništva, mada je i u Ukrajini pobedio komičar. U stabilnim društvima te interese artikulisali su ili Merkel, ili Putin. Ili Makron… U Srbiji, svidelo se to nekom ili ne, to trenutno može samo Vučić.

J.Šešlak

*naslovna fotografija: izvor „RUSKA REČ“, karikatura: Nijaz Karim

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *