ЦЗК: О ДЕЛУ СЛИКАРА ГУСТАВА КЛИМТА

У оквиру научно-образовног програма Центра за културу, у среду, 13. марта, у концертној дворани биће одржана трибина „Пут у модернизам или ново пролеће уметности на размеђу векова“посвећена делу Густава Климта. Поечтак је заказан за 19 часова, предавач је историчарка уметности Зорица Атић, а модератор трибине Марко Цветковић, уредник научно-образовног проргама ове установе.

-На размеђу векова, сецесија је ослободила машту да би формулисала стил који неће бити спутан прошлошћу. Група уметника која је желела да на слободнији начин ствара своја дела напустила је постојеће Удружење уметника како би основала Сецесију 1897. године, са Климтом на челу. Програм сецесије није био окренут једино естетским начелима, већ је представљао и борбу за “право на слободу уметничког стваралаштва“, за саму уметност, за њено ослобођење од друштвених стега и норматива. Као предводник Сецесије, и Климт је напустио класично историјско сликарство у оквиру којег се прославио, да би се упустио у потрагу за ликовним језиком којим би представио модерног човека – објашњава Зорица Атић.

Модерност је феномен деветнаестог века и производ града. Из тог контекста, импресионизам, својеврсни модерни реализам, црпе своје главне теме. Модерно је оно што је актуелно, типично за своје доба, али такође означава и читав период новог и модерног доба које почиње с последњим деценијама 19. века и носи даље смернице развоја другачијег, иновативног, произилази из новог начина гледања на свет. Модерност је одговор на нове изазове друштвеног постојања, она је одговор на огромни пораст становништва, на убрзани темпо живота, на промењени карактер вароши и градова.

-Ако је уобичајено посматрати представу жене као мотив којим мушкарци уметници потврђују своју модерност, Климт ју је начинио окосницом свог дела – много пре него што су експресионизам и надреализам у уметности отворено проговорили о сексуалности. За Густава Климта жена је једна од највећих инспирација, доживљена и представљена смелије него икада у уметности тога доба. Он слика жену свог времена, и истовремено, слика свет жудње фин-де-сиецле-а,  у коме се жене и мушкарци суочавају са својим наслеђем живота и смрти, свако омеђен својим полом – наводи ова историчарка уметности.

Додаје да је поставио темеље једном новом сликарском изразу и утицао на уметнике све до данас, као и да Климт и даље има своје ученике, поклонике и публику.

Улаз је слободан.

СДН

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *