ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ: „И ОВО ЈЕ СРБИЈА“

Публици Музеја у Смедереву од наредне недеље биће представљене јединствене фотографије опустелих села Србије аутора Зорана Цветковића. Свечано отварање изложбе најављено је за понедељак, 21. јануар, у 17 часова.

-Проблемима српског села већ шест година бави се Академијски одбор за село САНУ, организујући научно-стручне скупове и округле столове, разматрајући највеће проблеме и дајући предлоге и решења. Захваљујући љубави према селима и лепотама сеоских средина, а и са намером да сачува успомене на напуштене куће и имања мр Зоран Цветковић, крећући се по врлетима Србије, својим фото-апаратом снимио је преко 15.000 фотографија, посвећених пропадању наших села. Заједнички смо одабрали из ове пребогате колекције одређен број фотографија и припремили изложбу под називом „И ово је Србија“ – навео је академик Драган Шкорић, а преносе организатори у најавном саопштењу.

-На путовања по српским селима пошао сам 2011. године, без концизно написане мисије и визије, које су постале обавезни делови свих могућих пројеката и које, најчешће, ничему не служе, нити било шта значајно говоре. Међутим, имао сам мотив. С времена на време читао сам делове путописа Евлије Челебије (1611–1682) и Феликса Каница (1829–1904). Прочитао сам биографије Јована Цвијића (1865–1927) и Јосифа Панчића (1814–1888). Био сам у прилици да листам архивска документа о Сими Тројановићу (1862–1935) и његовим путовањима по Србији, у време док је прикупљао прве музејске предмете за данашњи Етнографски музеј у Београду. То је било сасвим довољно да пожелим да и сâм посетим делове Србије, у којима никада нисам био. План је једноставан: Посетићу сва насељена места у Србији. По званичним подацима, у Србији има око 4.700 насељених места, па је план, сасвим сигурно, неостварив. Свестан те чињенице, циљ ми је да прво посетим села и насеља удаљена од главних путева, у којима, најчешће, живи мали број претежно старијих становника. За протеклих пет-шест година посетио сам око 350 насеља, снимио сам више од 15.000 фотографија и забележио приче о селу и људима, које сам у њима срео – објашњава аутор фотографија и додаје:

-Поједине приче имале су почетак, а до краја и расплета долазио сам касније: истог дана, или пар година касније. У августу 2011, путујући макадамским путевима од Праче према Билу (општина Димитровград), застали смо на Боровском пољу. Снимио сам неколико фотографија. Нису биле посебно привлачне, нити сам препознао њихов значај: поље са сувом травом, а у даљини неколико напуштених обора и штала. Мало касније, у махали Боровски Анови, у својој кући на самој граници са Бугарском, угостио нас је Никола Димитров, члан некадашње сеоске банде (оркестра). Уз послужење, прича о Боровском пољу стигла је до краја, а снимљене фотографије добиле су на значају. Педесете године прошлог века биле су право време (ситуација након Резолуције Информбироа), а Боровско поље право место (близина бугарске границе) за одржавање политичких митинга. Митинзима је присуствовало и по 1.500 становника околних села. Дешавало се, међутим, да на митинг дођу и поменуте сеоске банде. Засвирају, окупљени народ се већ на прве звуке бубња ухвати у неколико кôла, па се митинг заврши без последњих говора. Ових дана Боровско поље и околна села су напуштена. Путем поред границе, од Сливнице према Димитровграду нема возила. Некадашње карауле су празне, а објекти су зарасли у коров и шибље.

Изложбу чини мањи број оригиналних фотографија које Цветковић снимио на досадашњим путовањима, уз кратке легенде, које чине део путписних репортажа објављених на интернет порталу „Србија плус“. Циљ му је, како наводи, да ширем аудиторијуму приближи удаљена, мање позната и заборављена села у Србији, у којима је срео добре и срдачне људе.

Зоран Цветковић дипломирао је и магистрирао на Електротехничком факултету у Београду, на смеру Управљање електроенергетским системима. Након година проведених у Електропривреди Србије и Југословенској електропривреди, професионално се бави информационим технологијама. Претежна област рада су информациони системи установа за заштиту културних добара. Пратећи трендове и нове могућности интернета, последњих година бави се применама семантичког веба у области дигитализације и презентације културног наслеђа Србије, а део постигнутих резултата објављен је у стручним радовима. Путовања у удаљена и заборављена села Србије започео је 2011. године, са циљем да прикупи и сачува, што је могуће више, аутентичних фотографија и прича о крајевима у које се ретко одлази и насељима, која нестају. Зоран Цветковић је члан Независног удружења новинара Србије и међународног удружења International Federation of Journalists.

СДН

Comments are closed.