БРИГА О НАСЛЕЂУ ЗАЈЕДНИЧКИ ПОСАО

Такозваном „претходном заштитом“ у Смедеревској Паланци обухваћена су 123 објекта, међу којима нема много вишепородичних стамбених зграда, каже за „Смедеревске новине“ Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе. У светлу примене новог Закона о становању и одржавању зграда истиче да сви радови који би се евентуално изводили на објектима који су у овом режиму заштите, морају да буду одобрени од стране ове установе.
-Постоји процедура која мора да се испуни. Сада је Законом о планирању и изградњи грађанима олакшано добијање свих дозвола и докумената у зависности од радова који се изводе, све је сконцентрисано на једном месту, на урбанистичке службе које примају захтеве и процењују коју врсту документације грађани морају да прикупе. Најчешћи случај су радови који подразумевају мањи обим посла, онда општинска урбанистичка служба нама подноси захтев, а у другим случајевима, ако то процене, они упуте грађане да се нама обрате – појашњава Радовановић.
Највећи део радова на објектима који су под претходном заштитом односи се на текуће одржавање.
-У том случају неопходно је да се изради пројектна документација за коју ми издајемо услове, када се изради, издајемо сагласност са којом је могуће да се крене у реализацију самог посла који је планиран – каже Радовановић.

Наводи и да многи праве пропусте избегавајући Регионални завод за заштиту споменика културе, а истиче да је управо ова служба заштите заправо сервис грађана и да се труде максимално да им изађу у сусрет, каже, онолико колико им то законске могућности дозвољавају.
Додаје и да нису у могућности да контролишу све оно што се ради на објектима, с обзиром на то да Регионални завод за заштиту споменика културе има 12 запослених који опслужују територију која обухвата 11 општина.

Као један од примера небриге о наслеђу и очувању објеката који су носиоци историје и традиције, може се навести објекат у Смедеревској Паланци познат као „Деловођина зграда“. На њој се током снежних падавина, средином овог месеца срушио кров, због чега је надлежна комисија наложила исељење објекта и ибезбеђење његове околине. Овај објекат, који се састоји од две куће, саграђен је пре више од једног века, тачније 1905. године, и представљао је језгро урбане матице која се формирала у то време.  Ово је један од ретких сачуваних објеката из тог времена, због чега зграда ужива статус, такозване „претходне заштите“. Регионални завода за заштиту споменика културе је још 2009. године прописао услове под којима треба урадити санацију овог објекта, како би се сачувао његов спољашњи изглед, та изворна архитектура, али су, како нам је објашњено, узрок проблема нерешени имовинско-правно односи.

_

DELOVODJA5-540x405

-Објекти који су под заштитом, логично је, времешни су и стари, ту има много проблема са којима се станари суочавају. Највећи је, не сама старост и њихово стање, уколико није било редовног одржавања, већ како да се више власника стамбених јединица у тим објектима договоре како да наступе и да, прво прикупе новац. Има много случајева када поједини власници, ако не могу да се договоре са другима, реше парцијално свој проблем, било на крову, фасади, прозору… Управо ту имамо проблем, посебно ако су у питању фасаде. Јер, ако је објекат јединствен, ми не можемо да га посматрамо из делова – каже директор Регионалног завода за заштиту споменика културе.
Финансије јесу један од кључних проблема, сматра Радовановић.  Регионални завод за заштиту споменика културе, објашњава, нема начина да финансира санацију објеката. Каже да они који су под претходном заштитом никада неће бити директно финансирани из буџета, и да је остављено локалним заједницама да у складу са својим могућностима и проценама урбанистичке и службе заштите и политике општина сами помажу на разне начине и допринесу лепшем изгледу зграда.
-Обично су те старе фасаде лепе кад се заврше и буду на понос локалне заједнице, када сви уложе одређени новац, ти објекти засијају у пуном сјају.
Каже да ће бити предлога за нова законска решења која би пружала могућности извесних пореских олакшица приликом санације објеката који су у систему заштите. Некада је, каже, то рецимо било ослобађање од ПДВ-а на грађевински материјал, па је то био један вид подстицаја. У будућем периоду то би могле да буду олакшице приликом добијања одређених врста кредита.То би, истиче, помогло да људи промене генерално однос према наслеђу.
Тамо где се не поштују процедуре, каже он, реагује инспекција и води разне поступке. Наводи да би нови Закон о одржавању зграда и становању требало ту да помогне.

 

Регионални завод за заштиту спомника културе, тврди директор Радовановић, изузетно је флексибилан када је реч о условима које намеће приликом реконструкције и санације објеката.

-Ми се трудимо да испштујемо оквир закона и стандарде који нас обавезују. Пре свега да се задржи изворна архитектура објекта са свим украсима, било да су они везани за неки одабир боја, што је нанижи ниво. Али тешко иде када треба да се испоштују сви рељефни украси којих има на фасадама. Мали број мајстора сада то добро ради, све присутнији су поједини материјали који незаслужено уживају велику популарност. Људи воле, да би уштедели, да нешто и сами ураде, и онда, нестручно радећи направе много проблема – каже Радовановић.

_

Неке ствари би морало да доведе у ред – да људи који су власници објеката схвате да су они примарно задужени и за бригу о тим објектима. Ови који су под заштитом имају само једно извесно оптерећење више, јер су у питању ти услови, односно, ми онда ограничавамо у одређеној мери шта могу да раде и како – појашњава Радовановић.
Каже да смо као народ изгубили однос према наслеђу, што, додаје, можда јесте везано за хронично сиромаштво, али не крије задовољство да се и ту ствари полако мењају. Каже да има много грађана који пита, зове, долази да интервенише, све је више оних који брину и разумеју да је чување наслеђа заједнички посао. Истиче да је разумевање са грађанима приоритет, јер циљ никако није кажњавање.
-Ми такође нисмо задовољни ако је нешто урађено, али уз много мука, свађа. Зато закон треба да врати свест код људи, који су те станове добили или куповали за неке скромне паре, када је постојала навика да неко други треба да брине о тој имовини, да је то сада њихова имовина. Немамо довољно у основи разумевања једни за друге, то причам као грађанин, па је неопходно да се људи у једном делу и натерају да морају да схвате да оно што је њихова имовина не може да угрожава друге људе, пролазнике, по било ком основу – закључује директор Регионалног завода за заштиту споменика културе.

Мима Шешлак

*Пројекат „Нови закон-нова дилема: комшија или професионалац?“ суфинансиран је из буџета општине Смедеревска Паланка, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *