BRIGA O NASLEĐU ZAJEDNIČKI POSAO

Takozvanom „prethodnom zaštitom“ u Smederevskoj Palanci obuhvaćena su 123 objekta, među kojima nema mnogo višeporodičnih stambenih zgrada, kaže za „Smederevske novine“ Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture. U svetlu primene novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ističe da svi radovi koji bi se eventualno izvodili na objektima koji su u ovom režimu zaštite, moraju da budu odobreni od strane ove ustanove.
-Postoji procedura koja mora da se ispuni. Sada je Zakonom o planiranju i izgradnji građanima olakšano dobijanje svih dozvola i dokumenata u zavisnosti od radova koji se izvode, sve je skoncentrisano na jednom mestu, na urbanističke službe koje primaju zahteve i procenjuju koju vrstu dokumentacije građani moraju da prikupe. Najčešći slučaj su radovi koji podrazumevaju manji obim posla, onda opštinska urbanistička služba nama podnosi zahtev, a u drugim slučajevima, ako to procene, oni upute građane da se nama obrate – pojašnjava Radovanović.
Najveći deo radova na objektima koji su pod prethodnom zaštitom odnosi se na tekuće održavanje.
-U tom slučaju neophodno je da se izradi projektna dokumentacija za koju mi izdajemo uslove, kada se izradi, izdajemo saglasnost sa kojom je moguće da se krene u realizaciju samog posla koji je planiran – kaže Radovanović.

Navodi i da mnogi prave propuste izbegavajući Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, a ističe da je upravo ova služba zaštite zapravo servis građana i da se trude maksimalno da im izađu u susret, kaže, onoliko koliko im to zakonske mogućnosti dozvoljavaju.
Dodaje i da nisu u mogućnosti da kontrolišu sve ono što se radi na objektima, s obzirom na to da Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture ima 12 zaposlenih koji opslužuju teritoriju koja obuhvata 11 opština.

Kao jedan od primera nebrige o nasleđu i očuvanju objekata koji su nosioci istorije i tradicije, može se navesti objekat u Smederevskoj Palanci poznat kao „Delovođina zgrada“. Na njoj se tokom snežnih padavina, sredinom ovog meseca srušio krov, zbog čega je nadležna komisija naložila iseljenje objekta i ibezbeđenje njegove okoline. Ovaj objekat, koji se sastoji od dve kuće, sagrađen je pre više od jednog veka, tačnije 1905. godine, i predstavljao je jezgro urbane matice koja se formirala u to vreme.  Ovo je jedan od retkih sačuvanih objekata iz tog vremena, zbog čega zgrada uživa status, takozvane „prethodne zaštite“. Regionalni zavoda za zaštitu spomenika kulture je još 2009. godine propisao uslove pod kojima treba uraditi sanaciju ovog objekta, kako bi se sačuvao njegov spoljašnji izgled, ta izvorna arhitektura, ali su, kako nam je objašnjeno, uzrok problema nerešeni imovinsko-pravno odnosi.

_

DELOVODJA5-540x405

-Objekti koji su pod zaštitom, logično je, vremešni su i stari, tu ima mnogo problema sa kojima se stanari suočavaju. Najveći je, ne sama starost i njihovo stanje, ukoliko nije bilo redovnog održavanja, već kako da se više vlasnika stambenih jedinica u tim objektima dogovore kako da nastupe i da, prvo prikupe novac. Ima mnogo slučajeva kada pojedini vlasnici, ako ne mogu da se dogovore sa drugima, reše parcijalno svoj problem, bilo na krovu, fasadi, prozoru… Upravo tu imamo problem, posebno ako su u pitanju fasade. Jer, ako je objekat jedinstven, mi ne možemo da ga posmatramo iz delova – kaže direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Finansije jesu jedan od ključnih problema, smatra Radovanović.  Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, objašnjava, nema načina da finansira sanaciju objekata. Kaže da oni koji su pod prethodnom zaštitom nikada neće biti direktno finansirani iz budžeta, i da je ostavljeno lokalnim zajednicama da u skladu sa svojim mogućnostima i procenama urbanističke i službe zaštite i politike opština sami pomažu na razne načine i doprinesu lepšem izgledu zgrada.
-Obično su te stare fasade lepe kad se završe i budu na ponos lokalne zajednice, kada svi ulože određeni novac, ti objekti zasijaju u punom sjaju.
Kaže da će biti predloga za nova zakonska rešenja koja bi pružala mogućnosti izvesnih poreskih olakšica prilikom sanacije objekata koji su u sistemu zaštite. Nekada je, kaže, to recimo bilo oslobađanje od PDV-a na građevinski materijal, pa je to bio jedan vid podsticaja. U budućem periodu to bi mogle da budu olakšice prilikom dobijanja određenih vrsta kredita.To bi, ističe, pomoglo da ljudi promene generalno odnos prema nasleđu.
Tamo gde se ne poštuju procedure, kaže on, reaguje inspekcija i vodi razne postupke. Navodi da bi novi Zakon o održavanju zgrada i stanovanju trebalo tu da pomogne.

 

Regionalni zavod za zaštitu spomnika kulture, tvrdi direktor Radovanović, izuzetno je fleksibilan kada je reč o uslovima koje nameće prilikom rekonstrukcije i sanacije objekata.

-Mi se trudimo da ispštujemo okvir zakona i standarde koji nas obavezuju. Pre svega da se zadrži izvorna arhitektura objekta sa svim ukrasima, bilo da su oni vezani za neki odabir boja, što je naniži nivo. Ali teško ide kada treba da se ispoštuju svi reljefni ukrasi kojih ima na fasadama. Mali broj majstora sada to dobro radi, sve prisutniji su pojedini materijali koji nezasluženo uživaju veliku popularnost. Ljudi vole, da bi uštedeli, da nešto i sami urade, i onda, nestručno radeći naprave mnogo problema – kaže Radovanović.

_

Neke stvari bi moralo da dovede u red – da ljudi koji su vlasnici objekata shvate da su oni primarno zaduženi i za brigu o tim objektima. Ovi koji su pod zaštitom imaju samo jedno izvesno opterećenje više, jer su u pitanju ti uslovi, odnosno, mi onda ograničavamo u određenoj meri šta mogu da rade i kako – pojašnjava Radovanović.
Kaže da smo kao narod izgubili odnos prema nasleđu, što, dodaje, možda jeste vezano za hronično siromaštvo, ali ne krije zadovoljstvo da se i tu stvari polako menjaju. Kaže da ima mnogo građana koji pita, zove, dolazi da interveniše, sve je više onih koji brinu i razumeju da je čuvanje nasleđa zajednički posao. Ističe da je razumevanje sa građanima prioritet, jer cilj nikako nije kažnjavanje.
-Mi takođe nismo zadovoljni ako je nešto urađeno, ali uz mnogo muka, svađa. Zato zakon treba da vrati svest kod ljudi, koji su te stanove dobili ili kupovali za neke skromne pare, kada je postojala navika da neko drugi treba da brine o toj imovini, da je to sada njihova imovina. Nemamo dovoljno u osnovi razumevanja jedni za druge, to pričam kao građanin, pa je neophodno da se ljudi u jednom delu i nateraju da moraju da shvate da ono što je njihova imovina ne može da ugrožava druge ljude, prolaznike, po bilo kom osnovu – zaključuje direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Mima Šešlak

*Projekat „Novi zakon-nova dilema: komšija ili profesionalac?“ sufinansiran je iz budžeta opštine Smederevska Palanka, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva*

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *