ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА У ЗГРАДАМА – БЕЗБЕДНОСТ ЉУДИ И ИМОВИНЕ

Један од највећих проблема који је испливао у први план након ступања на снагу новог Закона о стнаовању и одржавању зграда јесте и недостатак противпожарног система у многим вишепородичним стамбеним објектима. Тамо где га има запуштен је због небриге, негде нису испоштовани сви стандарди актуелног Закона о заштити од пожара, јер ранија законска решења нису била толико ригорозна, па је један од приоритета за већину стамбених заједница у нашем граду управо решавање овог проблема који се тиче безбедности власника станова.

Код новијих објеката, објашњава за наш портал Ненад Јоцић, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије у Смедереву, ситуација је у погледу противпожарне заштите боља, с обзиром на то да грађевинска и употребна дозвола не могу да се добију без испуњења низа предвиђених услова. Ипак, објашњава, сектор на чијем је челу, у малом проценту задужен је за стамбене објекте, који су великом већином у надлежности локалне самоуправе.

-Ми смо одговорни за три категорије објеката. Прву чине они са највишом угрожености од а у Смедереву су то железара, складишта нафте НИС-а, Митан Оила и ЛПГ петрола. У другој категорији су бензинске пумпе, вртићи, школе, све јавне установе у које можемо слободно да уђемо, капацитета до 200 људи. У трећој категорији су на пример угоститељски објекти капацитета до 200 људи, онда аутосервиси, где постоји нека опасност од пожара. Када је реч о стамбено-пословним објектима, задужени смо за оне од преко 2000 квадратних метара или имају више од 4 спрата, за које су дати јасни услови за изградњу по важећим законима (Закон о планирању и изградњи и Закон о заштити од пожара). Такође, издајемо сагласност за котларнице преко 50 киловата, а за оне од преко 300 киловата излазимо на технички пријем. У принципу смо задужени за све високе објекте – објашњава Јоцић за „Смедеревске новине“.

Каже да је таквих нових високих објеката у нашем граду готово да и нема.

-У Смедереву у новоградњи нисмо се сусрели са високим објектима за које смо ми задужени, а  то су зграде преко 30 метара, при чему се као врх узима последња етажа на којој живе људи, а доња тачка  је приступни пут за ватрогасно возило. Примећујемо да се праве јако дугачке зграде, а ниске спратности, то је вероватно решење да би се избегла противпожарна заштита у делу за који смо ми надлежни – наводи Јоцић и додаје:

–Приликом изградње таквих објеката потребно је спровести целокупну процедуру. Прво се прибаве услови, па пројектно-техничка документација на коју се издаје сагласност, да се потврди да ли су предвиђене све мере и системи, као што су дојава пожара, хидрантска мрежа, противпожарни апарати, затим ту су посебни материјали од којих могу да се праве носећи зидови, не могу да се користе запаљиви материјали, онда се проверава да ли има противпожарне расвету у случају нестанка струје, да ли објекат има агрегат, а то све зависи од врсте објекта, површине, броја стамбених јединица, од висине. Високе зграде морају да имају противпожарно степениште, за друге то није предвиђено. Раније приликом изградње је постојало то степениште, људи се питају зашто га нека зграда нема, а тако је јер то није у обавези по закону. Код нас долази мали проценат од свега што се гради. Ми смо задужени за највеће и најугроженије објекте од пожара – објашњава начелник Сектора за ванредне ситуације.

У Смедереву, каже, има 17 стамбених зграда које су у надлежности овог Сектора, али истиче да су за противпожарне системе у њима задужени станари.

-Власници станова су, као и за поправку расвете и инсталација, дужни и за противпожарну заштиту у својим зградама. Уколико је неисправна хидрантска мрежа, уколико нестане црево, поквари се вентилација, они морају, а то је и по новом закону предвиђено, да ангажују човека који ће то да поправи и они сносе трошкове поправке или набавке. Ми као Сектор радимо по пријавама. Дешавало се да грађани јављају ватрогасцима да нам се покварила хидрантска мрежа, а треба да знају да то није наша, него њихова мрежа, да она постоји због њих и њихове безбедности – наводи Јоцић.

У ранијим временима, каже, то јесте била надлежност државе, али сада по новом закону постоје управници који су дужни да апсолутно о томе воде рачуна.

-Грађани могу да нам се обрате увек, са било којим проблемом који се тиче заштите од пожара, добиће адекватан одговор, биће им речено како треба да поступе. На пример, ако њихов комшија на тераси има буре са нафтом, што није дозвољено, ми ћемо изаћи, издаћемо забрану и тај човек ће добити пријаву за изазивање непосредне опасности од пожара. Али, ако немају противпожарни апарат, то је њихова обавеза. А са друге стране, ако је закрчен приступ ватрогасним возилима, то може бити и њихов и проблем града, пошто грађани на тим местима не би смели да паркирају возила, а локална самоуправа то треба да обезбеди – каже Јоцић.

Каже да је у добром проценту, ако се не утврди да је паљевина подметнута, пожар последица људске грешке. Када се у нечијем стану догоди пожар, а при том буде начињена и штета другима, за то је одговоран власник стана. Свако кување ручка, појашњава, потенцијална је опасност од пожара.

-Грађани треба да пријаве уколико примете или осете дим. Тада треба брзо да се реагује, а није лако ни нама, јер морамо да будемо 100 посто сигурни да можемо да уђемо у нечији стан. Ватрогасци интервенишу, улазе и евакуишу људе, после се неки станари буне због узнемиравања, има различитих ситуација. Али, уколико неко мисли да га неко други угрожава чињењем или нечињењем и да може изазвати пожар нека нам се обрати – истиче Јоцић.

 

ВИСОКЕ КАЗНЕ ЗА УПРАВНИКЕ И СТАМБЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

 

Начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а у Смедереву истиче и да је обавеза сваког правног лица, а то су сада и стамбене заједница, да организују обуке за заштиту од пожара.

-И у стамбеној згради станари би требало да имају обуку, сваки станар би требало да је одслуша, да проба да активира противпожарни апарат, ако им се то онемогући казна су изузетно високе. На пример, одговорно лице кажњава се 300.000 до милион динара ако није истакнут план евакуације у случају пожара. Ако су закрчени путеви евакуАције, ако су закрчена противпожарна степеништа, налаже се физичком лицу казна до 50.000 динара, а за правно лице казна је до милион динара. Казне нису нимало мале, у циљу су повећања степена безбедности. Најгоре је када неко због своје грешке настрада, онда све ове казне губе смисао. Јефтиније је уложити у превентиву, оспособити хидрантску мрежу и купити противпожарне апарАте, него плаћати казне, или не дај Боже, сносити одговорност за штету или последице по живот и здравље људи – наглашава Јоцић.

_

Напомиње да су за помоћне и заједничке просторије у зградама апсолутно одговорни стамбене заједнице и управници.

-Цела зграда је имовна станара – кров, ходници, вешернице, подруми. Ако се деси пожар тражи се починилац, али ће се гледати и да ли је управник зграде предузео све неопходне мере, да ли је обавестио и прикупио материјална средства да се купе апарати, да се оспособи хидрантска мрежа, јер зграде су сада правна лица. Ако дође до материјалне штете велике или, не дај Боже, губитка људских живота, неко ће дефинитивно бити одговоран. Најодоговорнији су људи који ту живе. Данас није тешко да се информишу, постоје прописи. Наравно, све то изискује материјална средства, али не можемо да се сконцентришемо само на права, имамо и обавезе као станари – изричит је начелник.

Тврди да су све зграде грађене после 2000-те, а за које је био надлежан Сектор за ванредне ситуације, у тренутку изградње испуниле све услове који се тичу противпожарне заштите.

-Све зграде после 2000-те за које је дошла документација овде, прошле су технички преглед. Ми смо апсолутно сигурни да су тада биле исправне све инсталације, сви системи, да испуњавају све услове противпожарне заштите. Наравно, то може да се промени два сата после тог техничког прегледа – на пример, били су противпожарни апарати, после тога их нема, негде постоје и подземне гараже, питање је да ли се ту стварно паркирају аутомобили или се праве оставе за зимнице, то не можемо ми да контролишемо – објашњава Јоцић.

Када је реч о контроли, тврди да је недостатак инспектора посебан проблем, нарочито ако се има у виду обавезна контрола прописана законом за објекте који спадају у прве две категорије угрожености.

-Једном годишње проверавамо правна лица у првој, на две године она из друге категорије, једном у три или пет година субјекте из треће категорије. После тога на ред долазе зграде. Имамо само једног инспектора, да имамо довољно инспектора оне би и раније дошле на ред. Али једног тренутка доћи ћемо у позицију да ћемо их чешће контролисати. Али, то не значи да ако нико не иде у техничке надзоре, не треба да постоји ништа у објектима – истиче начелник.

Наводи да је од почетка примене новог Закона о становању и одржавању зграда било доста позива управника који се информишу о својим обавезама из ове области.

-Звали су од почетка управници и предочимо им да је то апсолутно њихова обавеза. Као што свако ко има приватну кућу о томе сам води рачуна, тако морају и сви у зградама. Управник треба да буде представник свих станара који треба то да спроводи. Ми смо ту да контролишемо све преко одговорних лица у стамбеним зградама, а то су управници зграда. Ми ћемо писати пријаве, налагати мере, кажњавати, али они ће и даље бити дужни да то ураде. Знам да је јако тешко наговорити људе да дају средства, посебно ако се има у виду чињеница да на пример, ево данас, купимо противпожарне апарате, они сутра нестану. То сад намеће питање да ли треба обезбедити додатно мере заштите закључавањем улазних врата, строжијом конторлом, мада некад власници станова немају поверења ни у сустанаре – наводи Јоцић.

На крају апелује на све грађане, станаре, стамбене заједнице да провере све што има везе са противпожарном заштитом, истичући да је то њихова обавеза, а циљ је, првенствено да се пожари спрече, или, уколико се и догоде, да последице буду што мање и, пре свега, без људских жртава. Каже да ће убудуће сигурно бити пооштрена контрола, али још једном подвлачи да је превентива најбоља и најефикаснија мера за спречавање настанка велике материјалне штете и губитка живота, те да због тога власници станова треба озбиљно да се позабаве безбедношћу у објектима у којима живе.

Ј.В.

*Пројекат „Комшија или професионални управник?“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *