НЕЛЕГАЛНИ ОБЈЕКТИ – БЕЗ СТАМБЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Нови Закон о становању и одржавању зграда прописао је обавезу да се у сваком објекту који има најмање три стана (посебна дела) формира стамбена заједница, која има својство правног лица. Иако је велики број оваквих објеката на територији Смедерева испунио ову законску обавезу, има и оних зграда у којима је тренутно немогуће формирати стамбену заједницу. Та немогућност произилази из чињенице да су згарде нелегално изграђене или да нису добиле употребну дозволу, што у старту представља сметњу за спровођење поменутог закона. Према подацима који су достављени „Смедеревским новинама“ у граду је 17 таквих зграда, а најевћи број њих изградиле су фирме које су у стечају.
-То може да ствара проблем, јер објекат који нема грађевинску и употребну дозволу, није уписан у катастар непокретности, за тај објекат не може да се формира стамбена заједница, јер објекат који нема употребну дозволу, сматра се да не може ни да се употребљава. И тај проблем ће се решити кроз измене закон о озакоњењу који је ступио на снагу. Пре свега јер су његове измене донеле петогодишњи рок у коме мора да се заврши легализација, што значи да ће у том периоду морати да се легализују објекти изграђени без одобрења или грађевинске дозволе. То даје основ за упис у катастар, озакоњење подразумева да објекат добија и употребну дозволу – објашњава Драган Крстић, начелник Одељења за урбанистичко-комуналне и имовинско-правне послове Градске управе.
Каже да ово није нерешив проблем и да ће у наредном периоду приоритет локалне самоуправе бити легализација управо тих вишепородичних стамбених објеката.
-Ми ћемо се потрудити да у што краћем року, у наредном периоду, те зграде буду легализоване и тек тада ће у тим објектима моћи да се формирају стамбене заједнице. То је и у интересу власника станова, али и у интересу града. Замислите да је објекат од 30, 40 стамебних јединица нелегалан, велика је вредност таквог објекта, он треба да уђе у катастар непокретности, тиме се повећава и вредност имовине државе и града, тако да ћемо на тај начин решити више проблема.
Сметњи за легализацију ових објеката, тврди Крстић, нема, пошто је нови закон о озакоњењу придвидео процедуру за овакве случајеве.
– Захтеви за озакоњење су поднети, али дешава се да фирма која је градила објекат више не постоји. Закон је ту предвидео безимено озакоњење, па се објекат легализује прво на безименог власника, а онда појединац, односно власник стана појединачно озакоњује свој стан. Закон је ту јасан. Ту има одређених проблема. Има доста заинтересованих станара који желе да реше свој статус, који хоће да упишу свој стан у катастар јер желе да га, рецимо, продају, а ти не можеш да продаш стан уколико не извршиш озакоњење – каже Крстић.
Додатни проблем је чињеница да се на таквом објекту не могу изводити било какви радови, што може бити озбиљан проблем у одређеним ситуацијама.
– На објекту ништа не може да се ради нити изводи док се не изврши озакоњење, односно док се не добије грађевинска или употреба дозвола у законском поступку. И то је још један од разлога за озакоњење, јер станари неће моћи да изводе било какве радове док се то не заврши – објашњава Крстић.
Иако је одмах по ступању на снагу Закона о становању и одржавању зграда локална самоуправа предузела све прописане мере у складу са обавезама, извесних проблема још има, али се систем полако „уходава“, каже Крстић. И за станаре, али и за локалну самоуправу важна је боља организација коју закон прописује.
– И у Смедереву као и другим градовима треба да се систем мало ухода, јер је то новина за нас, коју ћемо брзо да доведемо на ниво како је закон и тражио. Мора да прође одређено време да би се показало колико су један закон или одлука ефикасни. Тако ће и овде. Треба да прође одређени период где ће се видети где има неких мањкавости, па ће у складу са тим да се изврше неке измене и допуне, јер закон није свето писамо. Сматрам да је закон добар, једноставно само морамо сви да се навикнемо да живимо у једном уређеном систему – каже Крстић.
Додаје да су у том смислу добре и новине које доноси увођење професионалних и принудних управника.
-Све зграде су имале законски рок да формирају стамбене заједнице и тај рок је прошао, и тамо где станари нису успели да организују своју стамбену заједницу ми смо морали да поставимо принудног управника да би та стамбена заједница могла да профункционише и ради по закону. Претходним законом нису биле дефинисане обавезе станара и то је довело до тога да су зграде прљаве, да немате уређен систем, па тако овог доле није занимао кров који прокишњава, или лифт који не ради. Да се те ствари не би дешавале, закон је строжији и тражи бољу организацију.

 

СТАМБЕНА ЗАЈЕДНИЦА ИЛИ ПОРОДИЧНА КУЋА?

 

Извесне недоумице код појединих грађана донела је законска одредба по којој свака зграда са три или више станова треба да буде обухваћена овим законом и формира стамбену заједницу, с обзиром на то да постоји велики број породичних објеката који би се могли наћи на овом списку. Закон јасно прописује ову разлику.

-У селима, на пример, има велики број кућа са једним или више спратова, однсно имају  приземни део, спрат и поткровље. Стамбена јединица подразумева посебно издвојене делове у кући, што значи да  морају да имају посебан улаз, посебан струјомер, посебан водомер, тачно је дефинисано шта су стамбене јединице. Ако кућа има један, два или више спратова може да буде једна стамбена јединица, неће свака кућа бити стамбена заједница. Међутим, имате објекте који су двојни, двојне породичне куће у којима живе две породице и дефинисане су као такве у катастру непокретности као двојне куће, и оне апсолутно имају право да формирају стамбену заједницу – објашњава Крстић.

_

Важно је напоменути да је принудни управник замењив, односно да се, уколико се власници станова око тога усагласе, може сменити, а да на његово место дође неко из редова станара.
-У 93 објекта нису успели људи да се договоре, да изаберу свог управника и онда је морало да дође до о принудне управе. Али, није ни то проблем, то може да се превазиђе и када људи буду схватили суштину целог закона и када буду формирали своју стамбену заједницу и схватили како она треба да функционише, могу да се реше принудног управника. Он није незамењив, у једном тренутку могу да се договоре и да га замене – објашњава Крстић.
Наводи да се локална самоуправа потрудила да власницима станова и посебних делова зграда објасни шта све доноси нови закон, да се ишло, пре свега на информисање и обавештавање и да се још није прибегло кажњавању.
-У почетку је било мало нејасноћа. Обично када долазе инспектори буде мало неверице, нико не воли инспекторе било које врсте, али ми смо ишли на то да се грађани информишу. На улазна врата смо стављали обавештења како и на који начин треба да се формира стамбена заједница, одржали смо један састанак у скупштинској сали Градске управе, где су били присутни и тада лиценцирани управници и потенцијални управници и тадашњи председници скупштина станараа, тада смо целу причу покренули. Врло добро смо анимирали јавност, преко инспекција, преко скупова, долазе овде људи, информишу се, зато смо врло успешни у овом делу. Постоји могућност да негде још нема формиране стамбене заједнице, не може одједном цео град да се претресе, али и то ће, ако има таквих случајева, ускоро бити решено – наводи Крстић.
Локална самоуправа била је у обавези да донесе одлуку о минималним накнадама за професионалне управнике, као и за текуће и инвестиционо одржавање. Кажу да су свесни да је то сигурно погодило известан број људи, али да њима треба да помогне стамбена заједница.
-Пре свега јесте то мало погодило сиромашнији слој људи, јер има оних који тешко могу да издвоје средства за инвестиционо и текуће одржавање, за професионалног управника. То јесте у страту тако, али зато и постоји стамбена заједница, за те социјалне случајеве, да им се помогне, није то нешто што не може да се превазиђе. Може да се превазиђе, и стамбена заједница мора да функционише као једна породица, како свако у својој кући, тако морају и они. Тачно је да је то тешко, јер је тешко понекад ускладити се и у породици, а камо ли у једној стамбеној заједници где има по 20, 30 и више породица, и то сад треба све синхронизовати, средити и видети како ће то да функционише – наводи Крстић.
Каже да је закон добар и због евиденције свих зграда и стамебних заједница, што ће помоћи и у примени неких других закона и корисно је и за друге сврхе. Начелник Крстић позива све заинтересоване грађане да се у случају било каквих недоумица обрате локалној самоуправи, регистратору Зорану Милошевићу, који прати закон и може да им пружи сву стручну помоћ и потребне информације.

Ј.В.

 

*Пројекат „Комшија или професионални управник?“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

2 thoughts on “НЕЛЕГАЛНИ ОБЈЕКТИ – БЕЗ СТАМБЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

  • 11. decembra 2018. at 11:54
    Permalink

    Gospodo iz Gradske uprave,izvršite kontrolu rada Profedionalnih upravnika,treba pratiti njihovo stvarno angažovanje u Stambenim zgradama,jedan upravnik ima preko 40 zgrada. Kakva je efikasnost tih upravnika,uplatnice redovno dostavljaju da im se plati usluga zato što dva puta uđu i izađu iz objekta. Počnite od Pidre,ustanovite koliko su operativni,funkcionalni u svom radu,da li rade po zakonu u cilju obezbeđivanja uslova za bezbedno stanovanje u objektima.

    Reply
  • 10. decembra 2018. at 21:55
    Permalink

    E ovo je osoba koja je olicenje postovanja zakona,prava moralna gromada !!!

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *