NELEGALNI OBJEKTI – BEZ STAMBENE ZAJEDNICE

Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada propisao je obavezu da se u svakom objektu koji ima najmanje tri stana (posebna dela) formira stambena zajednica, koja ima svojstvo pravnog lica. Iako je veliki broj ovakvih objekata na teritoriji Smedereva ispunio ovu zakonsku obavezu, ima i onih zgrada u kojima je trenutno nemoguće formirati stambenu zajednicu. Ta nemogućnost proizilazi iz činjenice da su zgarde nelegalno izgrađene ili da nisu dobile upotrebnu dozvolu, što u startu predstavlja smetnju za sprovođenje pomenutog zakona. Prema podacima koji su dostavljeni „Smederevskim novinama“ u gradu je 17 takvih zgrada, a najevći broj njih izgradile su firme koje su u stečaju.
-To može da stvara problem, jer objekat koji nema građevinsku i upotrebnu dozvolu, nije upisan u katastar nepokretnosti, za taj objekat ne može da se formira stambena zajednica, jer objekat koji nema upotrebnu dozvolu, smatra se da ne može ni da se upotrebljava. I taj problem će se rešiti kroz izmene zakon o ozakonjenju koji je stupio na snagu. Pre svega jer su njegove izmene donele petogodišnji rok u kome mora da se završi legalizacija, što znači da će u tom periodu morati da se legalizuju objekti izgrađeni bez odobrenja ili građevinske dozvole. To daje osnov za upis u katastar, ozakonjenje podrazumeva da objekat dobija i upotrebnu dozvolu – objašnjava Dragan Krstić, načelnik Odeljenja za urbanističko-komunalne i imovinsko-pravne poslove Gradske uprave.
Kaže da ovo nije nerešiv problem i da će u narednom periodu prioritet lokalne samouprave biti legalizacija upravo tih višeporodičnih stambenih objekata.
-Mi ćemo se potruditi da u što kraćem roku, u narednom periodu, te zgrade budu legalizovane i tek tada će u tim objektima moći da se formiraju stambene zajednice. To je i u interesu vlasnika stanova, ali i u interesu grada. Zamislite da je objekat od 30, 40 stamebnih jedinica nelegalan, velika je vrednost takvog objekta, on treba da uđe u katastar nepokretnosti, time se povećava i vrednost imovine države i grada, tako da ćemo na taj način rešiti više problema.
Smetnji za legalizaciju ovih objekata, tvrdi Krstić, nema, pošto je novi zakon o ozakonjenju pridvideo proceduru za ovakve slučajeve.
– Zahtevi za ozakonjenje su podneti, ali dešava se da firma koja je gradila objekat više ne postoji. Zakon je tu predvideo bezimeno ozakonjenje, pa se objekat legalizuje prvo na bezimenog vlasnika, a onda pojedinac, odnosno vlasnik stana pojedinačno ozakonjuje svoj stan. Zakon je tu jasan. Tu ima određenih problema. Ima dosta zainteresovanih stanara koji žele da reše svoj status, koji hoće da upišu svoj stan u katastar jer žele da ga, recimo, prodaju, a ti ne možeš da prodaš stan ukoliko ne izvršiš ozakonjenje – kaže Krstić.
Dodatni problem je činjenica da se na takvom objektu ne mogu izvoditi bilo kakvi radovi, što može biti ozbiljan problem u određenim situacijama.
– Na objektu ništa ne može da se radi niti izvodi dok se ne izvrši ozakonjenje, odnosno dok se ne dobije građevinska ili upotreba dozvola u zakonskom postupku. I to je još jedan od razloga za ozakonjenje, jer stanari neće moći da izvode bilo kakve radove dok se to ne završi – objašnjava Krstić.
Iako je odmah po stupanju na snagu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada lokalna samouprava preduzela sve propisane mere u skladu sa obavezama, izvesnih problema još ima, ali se sistem polako „uhodava“, kaže Krstić. I za stanare, ali i za lokalnu samoupravu važna je bolja organizacija koju zakon propisuje.
– I u Smederevu kao i drugim gradovima treba da se sistem malo uhoda, jer je to novina za nas, koju ćemo brzo da dovedemo na nivo kako je zakon i tražio. Mora da prođe određeno vreme da bi se pokazalo koliko su jedan zakon ili odluka efikasni. Tako će i ovde. Treba da prođe određeni period gde će se videti gde ima nekih manjkavosti, pa će u skladu sa tim da se izvrše neke izmene i dopune, jer zakon nije sveto pisamo. Smatram da je zakon dobar, jednostavno samo moramo svi da se naviknemo da živimo u jednom uređenom sistemu – kaže Krstić.
Dodaje da su u tom smislu dobre i novine koje donosi uvođenje profesionalnih i prinudnih upravnika.
-Sve zgrade su imale zakonski rok da formiraju stambene zajednice i taj rok je prošao, i tamo gde stanari nisu uspeli da organizuju svoju stambenu zajednicu mi smo morali da postavimo prinudnog upravnika da bi ta stambena zajednica mogla da profunkcioniše i radi po zakonu. Prethodnim zakonom nisu bile definisane obaveze stanara i to je dovelo do toga da su zgrade prljave, da nemate uređen sistem, pa tako ovog dole nije zanimao krov koji prokišnjava, ili lift koji ne radi. Da se te stvari ne bi dešavale, zakon je strožiji i traži bolju organizaciju.

 

STAMBENA ZAJEDNICA ILI PORODIČNA KUĆA?

 

Izvesne nedoumice kod pojedinih građana donela je zakonska odredba po kojoj svaka zgrada sa tri ili više stanova treba da bude obuhvaćena ovim zakonom i formira stambenu zajednicu, s obzirom na to da postoji veliki broj porodičnih objekata koji bi se mogli naći na ovom spisku. Zakon jasno propisuje ovu razliku.

-U selima, na primer, ima veliki broj kuća sa jednim ili više spratova, odnsno imaju  prizemni deo, sprat i potkrovlje. Stambena jedinica podrazumeva posebno izdvojene delove u kući, što znači da  moraju da imaju poseban ulaz, poseban strujomer, poseban vodomer, tačno je definisano šta su stambene jedinice. Ako kuća ima jedan, dva ili više spratova može da bude jedna stambena jedinica, neće svaka kuća biti stambena zajednica. Međutim, imate objekte koji su dvojni, dvojne porodične kuće u kojima žive dve porodice i definisane su kao takve u katastru nepokretnosti kao dvojne kuće, i one apsolutno imaju pravo da formiraju stambenu zajednicu – objašnjava Krstić.

_

Važno je napomenuti da je prinudni upravnik zamenjiv, odnosno da se, ukoliko se vlasnici stanova oko toga usaglase, može smeniti, a da na njegovo mesto dođe neko iz redova stanara.
-U 93 objekta nisu uspeli ljudi da se dogovore, da izaberu svog upravnika i onda je moralo da dođe do o prinudne uprave. Ali, nije ni to problem, to može da se prevaziđe i kada ljudi budu shvatili suštinu celog zakona i kada budu formirali svoju stambenu zajednicu i shvatili kako ona treba da funkcioniše, mogu da se reše prinudnog upravnika. On nije nezamenjiv, u jednom trenutku mogu da se dogovore i da ga zamene – objašnjava Krstić.
Navodi da se lokalna samouprava potrudila da vlasnicima stanova i posebnih delova zgrada objasni šta sve donosi novi zakon, da se išlo, pre svega na informisanje i obaveštavanje i da se još nije pribeglo kažnjavanju.
-U početku je bilo malo nejasnoća. Obično kada dolaze inspektori bude malo neverice, niko ne voli inspektore bilo koje vrste, ali mi smo išli na to da se građani informišu. Na ulazna vrata smo stavljali obaveštenja kako i na koji način treba da se formira stambena zajednica, održali smo jedan sastanak u skupštinskoj sali Gradske uprave, gde su bili prisutni i tada licencirani upravnici i potencijalni upravnici i tadašnji predsednici skupština stanaraa, tada smo celu priču pokrenuli. Vrlo dobro smo animirali javnost, preko inspekcija, preko skupova, dolaze ovde ljudi, informišu se, zato smo vrlo uspešni u ovom delu. Postoji mogućnost da negde još nema formirane stambene zajednice, ne može odjednom ceo grad da se pretrese, ali i to će, ako ima takvih slučajeva, uskoro biti rešeno – navodi Krstić.
Lokalna samouprava bila je u obavezi da donese odluku o minimalnim naknadama za profesionalne upravnike, kao i za tekuće i investiciono održavanje. Kažu da su svesni da je to sigurno pogodilo izvestan broj ljudi, ali da njima treba da pomogne stambena zajednica.
-Pre svega jeste to malo pogodilo siromašniji sloj ljudi, jer ima onih koji teško mogu da izdvoje sredstva za investiciono i tekuće održavanje, za profesionalnog upravnika. To jeste u stratu tako, ali zato i postoji stambena zajednica, za te socijalne slučajeve, da im se pomogne, nije to nešto što ne može da se prevaziđe. Može da se prevaziđe, i stambena zajednica mora da funkcioniše kao jedna porodica, kako svako u svojoj kući, tako moraju i oni. Tačno je da je to teško, jer je teško ponekad uskladiti se i u porodici, a kamo li u jednoj stambenoj zajednici gde ima po 20, 30 i više porodica, i to sad treba sve sinhronizovati, srediti i videti kako će to da funkcioniše – navodi Krstić.
Kaže da je zakon dobar i zbog evidencije svih zgrada i stamebnih zajednica, što će pomoći i u primeni nekih drugih zakona i korisno je i za druge svrhe. Načelnik Krstić poziva sve zainteresovane građane da se u slučaju bilo kakvih nedoumica obrate lokalnoj samoupravi, registratoru Zoranu Miloševiću, koji prati zakon i može da im pruži svu stručnu pomoć i potrebne informacije.

J.V.

 

*Projekat „Komšija ili profesionalni upravnik?“ sufinansiran je iz budžeta grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva*

2 thoughts on “NELEGALNI OBJEKTI – BEZ STAMBENE ZAJEDNICE

  • 11. decembra 2018. at 11:54
    Permalink

    Gospodo iz Gradske uprave,izvršite kontrolu rada Profedionalnih upravnika,treba pratiti njihovo stvarno angažovanje u Stambenim zgradama,jedan upravnik ima preko 40 zgrada. Kakva je efikasnost tih upravnika,uplatnice redovno dostavljaju da im se plati usluga zato što dva puta uđu i izađu iz objekta. Počnite od Pidre,ustanovite koliko su operativni,funkcionalni u svom radu,da li rade po zakonu u cilju obezbeđivanja uslova za bezbedno stanovanje u objektima.

    Reply
  • 10. decembra 2018. at 21:55
    Permalink

    E ovo je osoba koja je olicenje postovanja zakona,prava moralna gromada !!!

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *