РЕГИСТРОВАНО 350 СТАМБЕНИХ ЗАЈЕДНИЦА, У 93 ПОСТАВЉЕНИ ПРИНУДНИ УПРАВНИЦИ

Готово две године од ступања на снагу, Закон о становању и одржавању зграда, чије доношење треба да уреди област функционисања стамбених заједница, није доживео пуну примену у Смедереву. Њиме је, између осталог, предвиђено да у свим локалним самоуправама буде успостављен регистар стамбених заједница, као и да све зграде добију свог управника. Посао започет 01. јануара 2017. године још није завршен, а многе одредбе нису заживеле. У томе Смедерево није усамљено, слична ситуација је и у осталим градовима и општинама у Србији, а разлог су, слажу се саговорници, новине које је он донео, а које грађанима, очигледно, нису сасвим познате. Као и у другим срединама и у граду на Дунаву још није завршена регистрација стамбених заједница, а има и зграда које су без управника.
-Од јуна прошле године, када је, како је то налагало упутство Министартсва грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, он и успостављен, у Регистар је уписано 349 стамбених заједница, од којих 343 имају адресу на територији градског језгра, а 6 у селима – наведено је у одговору који је наш портал добио на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја од Одељења за урбанистичко-комуналне и имовинско-правне послове Градске управе.
Који је то проценат од стварног броја зграда и колико је још посла остало у овом, најосновнијем делу примене закона, немогуће је утврдити, због чињенице да ни локална самоуправа, али ни овдашње Одељење Републичког завода за статистику, немају тачне податке о броју стамбених зграда на територији нашег града. У овом смислу посебну недоумицу представља критеријум закона којим је предвиђено да се стамбена зграда састоји од најмање три стана, а породична кућа од највише два.
У складу са законом, како би цео поступак био ефикаснији, у претходном периоду била је ангажована и комунална инспекција.
-Група за комуналну инспекцију вршила је теренски инспекцијски надзор, при чему је сачинила 265 записника и донела 123 решења у случајевима у којима се стамбене заједнице нису регистровале у складу са Законом. Комунални инспектори су у вршењу теренског надзора, у оваквим случајевима, налагали записником, а потом и решењем, стамбеним заједницама да изврше регистрацију у одређеном року. Стамбене заједнице које нису поступиле по налогу стављене су под принудну управу – навдено је одговору.
Разлог спорије имплементације овог закона лежи у чињеници да су грађани, тачније станари стамбених зграда, иако се о њему доста говорило у јавности, још увек недовољно упућени у обавезе које он доноси. Својевремено су из удружења професионалних управника зграда истицали да је један кључних проблема то што је за житеље зграда „приватна својина нова, пошто су власници станова тек око четврт века“ и да код њих „није сазрело да су они власници станова, али и власници заједничких делова зграде, фасада, крова, степеништа, подрума, док за разлику од њих власници кућа знају да морају да одржавају те делове“. У ранијој прошлости држава је бринула о свему, па и зградама са приватним становима, али је та пракса укинута, а да у међувремену станари нису постали свесни тих промена.
Баш то је основна ствар која се овим законом треба променити. Да власници станова схвате да су они, организовани у стамбену заједницу, власници целог објекта који има посбне и заједничке делове, те да се у складу са тим и понашају. То значи да су сви станари у подједнакој обавези да учествују у одржавању зграде, поправкама које се тичу заједничких инсталација, фасада, а с обзиром на то да има и доста зграда изграђених годинама и деценијама уназад, да се, у складу са политиком приближавања Европској унији, ова област уреди, и не мање значајно, изврше санације објеката, тако да они постану енергетски ефиксани. Шта треба да разумеју, најбоље осликава реченица једног од власника приватне куће, који је, током разговора о овој теми јасно прокоментарисао: „Па ни мени, када треба да средим двориште или фасаду, за то не даје паре држава, него све морам сам да платим“.
Један од првих чланова Закона и јесте одрживи развој становања, који, у једном свом делу представља следеће:
-Унапређење услова становања грађана и очување и унапређење вредности стамбеног фонда уз унапређење енергетске ефикасности, смањење негативних утицаја на животну средину и рационално коришћење ресурса, односно усклађивање економског и социјалног развоја и заштите животне средине приликом развоја стамбеног сектора – гласи став један другог члана, за који је јасно наведено да представља јавни интерес.

Јасно је да много тога што прописује нови закон изискује издатке, али подразумева и управљање.

Ради бољег разумевања, предочавамо неке од термина који се односе на делове зграде, а о којима су власници станова, такође, дужни да брину:

 

ПОСЕБАН ДЕО ЗГРАДЕ јесте посебна функционална целина у згради која може да представља стан, пословни простор, гаражу, гаражно место или гаражни бокс

СТАН  је посебан део зграде који чини функционалну целину, састоји се од једне или више просторија намењених за становање и по правилу има засебан улаз

ПОМОЋНИ ПРОСТОР јесте простор који се налази изван стана или пословног простора и у функцији је тих посебних делова зграде (подрум или таван, шупа, тоалет и сл.)

ЗАЈЕДНИЧКИ ДЕЛОВИ ЗГРАДЕ су делови зграде који не представљају посебан или самостални део зграде, који служе за коришћење посебних или самосталних делова зграде, односно згради као целини, као што су: заједнички простори (степениште, улазни простори и ветробрани, заједнички ходник и галерија, тавански простор, подрум, бицикларница, сушионица за веш, заједничка тераса и друге просторије намењене заједничкој употреби власника посебних или самосталних делова зграде и др.), заједнички грађевински елементи (темељи, носећи зидови и стубови, међуспратне и друге конструкције, конструктивни део зида или зидна испуна, изолација и завршна обрада зида према спољашњем простору или према заједничком делу зграде, стрехе, фасаде, кров, димњаци, канали за проветравање, светларници, конструкција и простори за лифт и друге посебне конструкције и др.), као и заједничке инсталације, опрема и уређаји (унутрашње електричне, водоводне и канализационе, гасоводне и топловодне инсталације, лифт, громобрани, апарати за гашење, откривање и јављање пожара, безбедносна расвета, телефонске инсталације и сви комунални прикључци који су намењени заједничком коришћењу и др.), ако не представљају саставни део самосталног дела зграде и не чине саставни део посебног дела зграде, односно не представљају део инсталација, опреме и уређаја који искључиво служи једном посебном делу, у смислу овог закона

ПРОСТОРИ И ОБЈЕКТИ ИЗВАН ЗГРАДЕ који не представљају помоћни простор у смислу овог закона (платои, тротоари, базени, игралишта и остали простори и објекти са припадајућим елементима и опремом), јесу простори и објекти који се налазе на земљишту за редовну употребу, односно катастарској парцели на којој се налази и зграда и чију обавезу одржавања имају власници тих простора или објеката у складу са одредбама овог закона које се односе на заједничке делове зграде у случају да припадају свим власницима посебних делова зграде, односно у складу са одредбама овог закона власници посебних делова зграде у случају да ти простори или објекти припадају само појединим власницима зграде или лицу које нема ниједан посебан део у згради

ПРОСТОРИЈА СА ТЕХНИЧКИМ УРЕЂАЈИМА  је просторија са инсталацијама и/или опремом неопходном за пројектовано коришћење и функционисање зграде и представља заједнички део зграде, уколико посебним прописом није другачије одређено

_

-Управљање зградом, у смислу овог закона, јесу сви организациони послови и активности које континуирано обавља изабрано или постављено лице (управник или професионални управник), односно орган управљања, у сврху руковођења зградом, а што подразумева одговорно предузимање мера ради организовања одржавања зграде, одлучивања о коришћењу финансијских средстава и обезбеђивања коришћења зграде, односно њених делова у складу са њеном наменом, као и друга питања од значаја за управљање зградом – стоји у закону.
Управо због тога, у организацији стамебних заједница, предвиђене су три могућности – да зградом управља „комшија“ који живи у згарди, да, уколико се станари не одлуче за некога из сопствене стамбене заједнице, могу да изаберу професионалног лиценцираног управника, чије ће ангажовање морати да плате, и као крајња могућност, ако се ни то не догоди, да локална самоуправа постави принудног управника, кога ће, такође, станари плаћати. За избор „комшије“ потребна је сагласност 50+1 власника станова, док избор професионалног управника захтева две трећине гласова власника станова у згради. Да комшијама није лако да се договре показује и податак да су у нашем граду принудни управници постављени у готово 100 стамбених заједница.
-До сада су донета 93 решења којима је уведена принудна управа у стамбене заједнице, док је у току поступак за још 6 стамбених заједница. Од поменутог броја, професионални управници су извршили регистрацију за 34 стамбене заједнице, док се регистрација осталих очекује у наредном периоду. Регистрацијом ових стамбених заједница заокружио би се поступак регистрације на територији града Смедерева, којима би се у будућности придодале нерегистроване стамбене заједнице пронађене при инспекцијском теренском надзору, као и нове стамбене заједнице – стоји у одговору Одељења за урбанистичко-комуналне и имовинско-правне послове.

 

Подсећамо да је Законом о становању и одржавању стамбених зграда прописана казна у износу од 50.000 до 2.000.000 динара за стамбену заједницу која не изврши упис у регистар стамбених заједница, односно не региструје управника стамбене заједнице. У складу са политиком на нивоу Србије, локалне надлежне инспекције су до сада деловале превентивно. Ни у Смедереву, кажу у Градској управи, није било прекршаја по наведеном закону, тако да комунални инспектори нису имали основа за писање прекршајних пријава.

Законом је, такође, предвиђено да све стамбене заједнице регистрацијом постану правна лица, уписана у Агенцију за привредне регистре.
Све одредбе, објашњавају законодавци, у циљу су спречавања и отклањање опасности по живот и здравље људи, животну средину, привреду, имовину веће вредности. Речју, крајњи циљ је обезбеђивање сигурности зграде и њене околине, али и станара који чине стамбену заједницу. Због тога је овај закон практично објединио три акта – Закон о становању, Закон о стамбеном одржавању и Закон о социјалном становању. Прате га и бројни подзаконски акти који прецизније уређују специфичне области обухваћене њиме. Међу њима су бројни правилници, попут оног о садржини регистра, врсти, обиму и динамици активности текућег инвестиционог одржавања зграда, о обрасцу извештаја у вези са стамбеним потребама, условима становања и програмима стамбене подршке у јединци локалне самоуправе, затим о садржини и начину вођења евиденције поступака исељења и пресељења, о условима које треба да задовољи објекат за одговарајући смештај, о критеријумима за утврђивање минималног износа за инвестиционо одржавање, као и правилник о енергетској ефикасности зграда.
У наредним текстовима који ће обрађивати ову тему покушаћемо да грађанима приближимо овај закон, укажемо на његове специфичности и реалне проблеме његове примене на терену.

Ј.В.

 

*Пројекат „Комшија или професионални управник?“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*

3 thoughts on “РЕГИСТРОВАНО 350 СТАМБЕНИХ ЗАЈЕДНИЦА, У 93 ПОСТАВЉЕНИ ПРИНУДНИ УПРАВНИЦИ

  • 2. децембра 2018. at 09:52
    Permalink

    Darko Memedović,lik koji je pokušavao da radi svašta po nešto,dokazao da je nedpisoban,sebe je kandidovao za direktora Agencije za razvoj Podunavlje-Braničevo,nije mu prošlo,shvatili su da je osiba bez kvaliteta. Sada takva osoba za 50 objekata gde su njihovi,Pidrini profesionalni upravnici obezbeđuje prihod od najmanje 500.000,00 dinara. Pozivam zadužene u Gradskoj vlasti i nadležne inspekcije da izvrše kontrolu rada profesionalnih upravnika koji su kod Pidre zaposleni da ustanovebda li su objekti,stambene zgrade bezbedne za stanovanje jer vlasnici stanova plaćaju upravnike da rade kako zakoni koji regulišu tu oblast ,što do sada nije bilo zapaženo zbog čega je upravnicima bilo pogodnost da ne rade po zakonu. Darko zvani Konj ,tako shvatam zbog stavljanja reči konj pod znakom navodnika,vrlo brzo će pokazati da je njegovo poslovanje i obećanja kojima je dobio posao za uoravljanje zgradama,prevara,jer je i u predhodnom periodu u svim poslovima kojima se bavio bio je neuspešan. Svi koji misle da mogu da ga štite nezakonito zato što su na mestima kojima imaju ovlašćenja u državnim organima to ne treba da rade jer za to ih građani ne plaćaju.

    Reply
  • 1. децембра 2018. at 03:21
    Permalink

    Darko „Konj“ nekada muvao sa DS u akciji „očistimo Smederevo“. Očistili su milione iz budžeta. Sad je isti lik menadžer u Preduzeću Pidra Požarevac koje održava zgrade i zapošljava profesionalne upravnike stambenih zgrada. Naravno sada muva sa SNS. Veza koja spaja ono i ovo vreme (ondašnju vladajuću stranku i sadašnju) je bojan teofilović.

    Reply
    • 2. децембра 2018. at 19:02
      Permalink

      Kontinuitet je bitan,brže se rešavaju problemi ,to je dobro ali ukoliko se koristi u cilju nezakonitog bogaćenja treba ih oterati bez pardona sa funkcija i to zauvek.

      Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *