REGISTROVANO 350 STAMBENIH ZAJEDNICA, U 93 POSTAVLJENI PRINUDNI UPRAVNICI

Gotovo dve godine od stupanja na snagu, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, čije donošenje treba da uredi oblast funkcionisanja stambenih zajednica, nije doživeo punu primenu u Smederevu. Njime je, između ostalog, predviđeno da u svim lokalnim samoupravama bude uspostavljen registar stambenih zajednica, kao i da sve zgrade dobiju svog upravnika. Posao započet 01. januara 2017. godine još nije završen, a mnoge odredbe nisu zaživele. U tome Smederevo nije usamljeno, slična situacija je i u ostalim gradovima i opštinama u Srbiji, a razlog su, slažu se sagovornici, novine koje je on doneo, a koje građanima, očigledno, nisu sasvim poznate. Kao i u drugim sredinama i u gradu na Dunavu još nije završena registracija stambenih zajednica, a ima i zgrada koje su bez upravnika.
-Od juna prošle godine, kada je, kako je to nalagalo uputstvo Ministartsva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, on i uspostavljen, u Registar je upisano 349 stambenih zajednica, od kojih 343 imaju adresu na teritoriji gradskog jezgra, a 6 u selima – navedeno je u odgovoru koji je naš portal dobio na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od Odeljenja za urbanističko-komunalne i imovinsko-pravne poslove Gradske uprave.
Koji je to procenat od stvarnog broja zgrada i koliko je još posla ostalo u ovom, najosnovnijem delu primene zakona, nemoguće je utvrditi, zbog činjenice da ni lokalna samouprava, ali ni ovdašnje Odeljenje Republičkog zavoda za statistiku, nemaju tačne podatke o broju stambenih zgrada na teritoriji našeg grada. U ovom smislu posebnu nedoumicu predstavlja kriterijum zakona kojim je predviđeno da se stambena zgrada sastoji od najmanje tri stana, a porodična kuća od najviše dva.
U skladu sa zakonom, kako bi ceo postupak bio efikasniji, u prethodnom periodu bila je angažovana i komunalna inspekcija.
-Grupa za komunalnu inspekciju vršila je terenski inspekcijski nadzor, pri čemu je sačinila 265 zapisnika i donela 123 rešenja u slučajevima u kojima se stambene zajednice nisu registrovale u skladu sa Zakonom. Komunalni inspektori su u vršenju terenskog nadzora, u ovakvim slučajevima, nalagali zapisnikom, a potom i rešenjem, stambenim zajednicama da izvrše registraciju u određenom roku. Stambene zajednice koje nisu postupile po nalogu stavljene su pod prinudnu upravu – navdeno je odgovoru.
Razlog sporije implementacije ovog zakona leži u činjenici da su građani, tačnije stanari stambenih zgrada, iako se o njemu dosta govorilo u javnosti, još uvek nedovoljno upućeni u obaveze koje on donosi. Svojevremeno su iz udruženja profesionalnih upravnika zgrada isticali da je jedan ključnih problema to što je za žitelje zgrada „privatna svojina nova, pošto su vlasnici stanova tek oko četvrt veka“ i da kod njih „nije sazrelo da su oni vlasnici stanova, ali i vlasnici zajedničkih delova zgrade, fasada, krova, stepeništa, podruma, dok za razliku od njih vlasnici kuća znaju da moraju da održavaju te delove“. U ranijoj prošlosti država je brinula o svemu, pa i zgradama sa privatnim stanovima, ali je ta praksa ukinuta, a da u međuvremenu stanari nisu postali svesni tih promena.
Baš to je osnovna stvar koja se ovim zakonom treba promeniti. Da vlasnici stanova shvate da su oni, organizovani u stambenu zajednicu, vlasnici celog objekta koji ima posbne i zajedničke delove, te da se u skladu sa tim i ponašaju. To znači da su svi stanari u podjednakoj obavezi da učestvuju u održavanju zgrade, popravkama koje se tiču zajedničkih instalacija, fasada, a s obzirom na to da ima i dosta zgrada izgrađenih godinama i decenijama unazad, da se, u skladu sa politikom približavanja Evropskoj uniji, ova oblast uredi, i ne manje značajno, izvrše sanacije objekata, tako da oni postanu energetski efiksani. Šta treba da razumeju, najbolje oslikava rečenica jednog od vlasnika privatne kuće, koji je, tokom razgovora o ovoj temi jasno prokomentarisao: „Pa ni meni, kada treba da sredim dvorište ili fasadu, za to ne daje pare država, nego sve moram sam da platim“.
Jedan od prvih članova Zakona i jeste održivi razvoj stanovanja, koji, u jednom svom delu predstavlja sledeće:
-Unapređenje uslova stanovanja građana i očuvanje i unapređenje vrednosti stambenog fonda uz unapređenje energetske efikasnosti, smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i racionalno korišćenje resursa, odnosno usklađivanje ekonomskog i socijalnog razvoja i zaštite životne sredine prilikom razvoja stambenog sektora – glasi stav jedan drugog člana, za koji je jasno navedeno da predstavlja javni interes.

Jasno je da mnogo toga što propisuje novi zakon iziskuje izdatke, ali podrazumeva i upravljanje.

Radi boljeg razumevanja, predočavamo neke od termina koji se odnose na delove zgrade, a o kojima su vlasnici stanova, takođe, dužni da brinu:

 

POSEBAN DEO ZGRADE jeste posebna funkcionalna celina u zgradi koja može da predstavlja stan, poslovni prostor, garažu, garažno mesto ili garažni boks

STAN  je poseban deo zgrade koji čini funkcionalnu celinu, sastoji se od jedne ili više prostorija namenjenih za stanovanje i po pravilu ima zaseban ulaz

POMOĆNI PROSTOR jeste prostor koji se nalazi izvan stana ili poslovnog prostora i u funkciji je tih posebnih delova zgrade (podrum ili tavan, šupa, toalet i sl.)

ZAJEDNIČKI DELOVI ZGRADE su delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini, kao što su: zajednički prostori (stepenište, ulazni prostori i vetrobrani, zajednički hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, zajednička terasa i druge prostorije namenjene zajedničkoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade i dr.), zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru ili prema zajedničkom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr.), kao i zajedničke instalacije, oprema i uređaji (unutrašnje električne, vodovodne i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift, gromobrani, aparati za gašenje, otkrivanje i javljanje požara, bezbednosna rasveta, telefonske instalacije i svi komunalni priključci koji su namenjeni zajedničkom korišćenju i dr.), ako ne predstavljaju sastavni deo samostalnog dela zgrade i ne čine sastavni deo posebnog dela zgrade, odnosno ne predstavljaju deo instalacija, opreme i uređaja koji isključivo služi jednom posebnom delu, u smislu ovog zakona

PROSTORI I OBJEKTI IZVAN ZGRADE koji ne predstavljaju pomoćni prostor u smislu ovog zakona (platoi, trotoari, bazeni, igrališta i ostali prostori i objekti sa pripadajućim elementima i opremom), jesu prostori i objekti koji se nalaze na zemljištu za redovnu upotrebu, odnosno katastarskoj parceli na kojoj se nalazi i zgrada i čiju obavezu održavanja imaju vlasnici tih prostora ili objekata u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na zajedničke delove zgrade u slučaju da pripadaju svim vlasnicima posebnih delova zgrade, odnosno u skladu sa odredbama ovog zakona vlasnici posebnih delova zgrade u slučaju da ti prostori ili objekti pripadaju samo pojedinim vlasnicima zgrade ili licu koje nema nijedan poseban deo u zgradi

PROSTORIJA SA TEHNIČKIM UREĐAJIMA  je prostorija sa instalacijama i/ili opremom neophodnom za projektovano korišćenje i funkcionisanje zgrade i predstavlja zajednički deo zgrade, ukoliko posebnim propisom nije drugačije određeno

_

-Upravljanje zgradom, u smislu ovog zakona, jesu svi organizacioni poslovi i aktivnosti koje kontinuirano obavlja izabrano ili postavljeno lice (upravnik ili profesionalni upravnik), odnosno organ upravljanja, u svrhu rukovođenja zgradom, a što podrazumeva odgovorno preduzimanje mera radi organizovanja održavanja zgrade, odlučivanja o korišćenju finansijskih sredstava i obezbeđivanja korišćenja zgrade, odnosno njenih delova u skladu sa njenom namenom, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje zgradom – stoji u zakonu.
Upravo zbog toga, u organizaciji stamebnih zajednica, predviđene su tri mogućnosti – da zgradom upravlja „komšija“ koji živi u zgardi, da, ukoliko se stanari ne odluče za nekoga iz sopstvene stambene zajednice, mogu da izaberu profesionalnog licenciranog upravnika, čije će angažovanje morati da plate, i kao krajnja mogućnost, ako se ni to ne dogodi, da lokalna samouprava postavi prinudnog upravnika, koga će, takođe, stanari plaćati. Za izbor „komšije“ potrebna je saglasnost 50+1 vlasnika stanova, dok izbor profesionalnog upravnika zahteva dve trećine glasova vlasnika stanova u zgradi. Da komšijama nije lako da se dogovre pokazuje i podatak da su u našem gradu prinudni upravnici postavljeni u gotovo 100 stambenih zajednica.
-Do sada su doneta 93 rešenja kojima je uvedena prinudna uprava u stambene zajednice, dok je u toku postupak za još 6 stambenih zajednica. Od pomenutog broja, profesionalni upravnici su izvršili registraciju za 34 stambene zajednice, dok se registracija ostalih očekuje u narednom periodu. Registracijom ovih stambenih zajednica zaokružio bi se postupak registracije na teritoriji grada Smedereva, kojima bi se u budućnosti pridodale neregistrovane stambene zajednice pronađene pri inspekcijskom terenskom nadzoru, kao i nove stambene zajednice – stoji u odgovoru Odeljenja za urbanističko-komunalne i imovinsko-pravne poslove.

 

Podsećamo da je Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada propisana kazna u iznosu od 50.000 do 2.000.000 dinara za stambenu zajednicu koja ne izvrši upis u registar stambenih zajednica, odnosno ne registruje upravnika stambene zajednice. U skladu sa politikom na nivou Srbije, lokalne nadležne inspekcije su do sada delovale preventivno. Ni u Smederevu, kažu u Gradskoj upravi, nije bilo prekršaja po navedenom zakonu, tako da komunalni inspektori nisu imali osnova za pisanje prekršajnih prijava.

Zakonom je, takođe, predviđeno da sve stambene zajednice registracijom postanu pravna lica, upisana u Agenciju za privredne registre.
Sve odredbe, objašnjavaju zakonodavci, u cilju su sprečavanja i otklanjanje opasnosti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu, imovinu veće vrednosti. Rečju, krajnji cilj je obezbeđivanje sigurnosti zgrade i njene okoline, ali i stanara koji čine stambenu zajednicu. Zbog toga je ovaj zakon praktično objedinio tri akta – Zakon o stanovanju, Zakon o stambenom održavanju i Zakon o socijalnom stanovanju. Prate ga i brojni podzakonski akti koji preciznije uređuju specifične oblasti obuhvaćene njime. Među njima su brojni pravilnici, poput onog o sadržini registra, vrsti, obimu i dinamici aktivnosti tekućeg investicionog održavanja zgrada, o obrascu izveštaja u vezi sa stambenim potrebama, uslovima stanovanja i programima stambene podrške u jedinci lokalne samouprave, zatim o sadržini i načinu vođenja evidencije postupaka iseljenja i preseljenja, o uslovima koje treba da zadovolji objekat za odgovarajući smeštaj, o kriterijumima za utvrđivanje minimalnog iznosa za investiciono održavanje, kao i pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada.
U narednim tekstovima koji će obrađivati ovu temu pokušaćemo da građanima približimo ovaj zakon, ukažemo na njegove specifičnosti i realne probleme njegove primene na terenu.

J.V.

 

*Projekat „Komšija ili profesionalni upravnik?“ sufinansiran je iz budžeta grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva*

3 thoughts on “REGISTROVANO 350 STAMBENIH ZAJEDNICA, U 93 POSTAVLJENI PRINUDNI UPRAVNICI

  • 2. decembra 2018. at 09:52
    Permalink

    Darko Memedović,lik koji je pokušavao da radi svašta po nešto,dokazao da je nedpisoban,sebe je kandidovao za direktora Agencije za razvoj Podunavlje-Braničevo,nije mu prošlo,shvatili su da je osiba bez kvaliteta. Sada takva osoba za 50 objekata gde su njihovi,Pidrini profesionalni upravnici obezbeđuje prihod od najmanje 500.000,00 dinara. Pozivam zadužene u Gradskoj vlasti i nadležne inspekcije da izvrše kontrolu rada profesionalnih upravnika koji su kod Pidre zaposleni da ustanovebda li su objekti,stambene zgrade bezbedne za stanovanje jer vlasnici stanova plaćaju upravnike da rade kako zakoni koji regulišu tu oblast ,što do sada nije bilo zapaženo zbog čega je upravnicima bilo pogodnost da ne rade po zakonu. Darko zvani Konj ,tako shvatam zbog stavljanja reči konj pod znakom navodnika,vrlo brzo će pokazati da je njegovo poslovanje i obećanja kojima je dobio posao za uoravljanje zgradama,prevara,jer je i u predhodnom periodu u svim poslovima kojima se bavio bio je neuspešan. Svi koji misle da mogu da ga štite nezakonito zato što su na mestima kojima imaju ovlašćenja u državnim organima to ne treba da rade jer za to ih građani ne plaćaju.

    Reply
  • 1. decembra 2018. at 03:21
    Permalink

    Darko „Konj“ nekada muvao sa DS u akciji „očistimo Smederevo“. Očistili su milione iz budžeta. Sad je isti lik menadžer u Preduzeću Pidra Požarevac koje održava zgrade i zapošljava profesionalne upravnike stambenih zgrada. Naravno sada muva sa SNS. Veza koja spaja ono i ovo vreme (ondašnju vladajuću stranku i sadašnju) je bojan teofilović.

    Reply
    • 2. decembra 2018. at 19:02
      Permalink

      Kontinuitet je bitan,brže se rešavaju problemi ,to je dobro ali ukoliko se koristi u cilju nezakonitog bogaćenja treba ih oterati bez pardona sa funkcija i to zauvek.

      Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *