МУЗЕЈ: НAЈЛЕПШЕ СТРАНИЦЕ ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉА

У понедељак, 5. марта у 19 часова у смедеревском Музеју биће отворена изложба под називом „Најлепше странице Четворојеванђеља из пера Светозара Пајића Дијака“, најављују из ове установе културе. Она ће, наводе организатори, представити један сегмент из богатог опуса плодног новосадског уметника, који се до 1991. бавио маркетингом, када се потпуно окреће свету уметности. Дијак је сталан  члан Удружења ликовних уметника примењене уметности и дизајнера Србије, са признатим статусом самосталног уметника, а добитник је бројних признања и награда, међу којима је и престижна Награда за животно дело УЛУПУДС-а.

У првом циклусу свог стваралаштва овај уметник се посветио сликању амбијенталних мотива војвођанских градова, а свој други циклус започиње 1998. године, преписивањем Законика цара Стефана Душана, у три примерка: два на старосрпском, на патинираној хартији и пергаменту и један, транскрибован на савремени српски језик, на патинираној хартији у истом маниру и стилу.

Приликом боравка у манастиру Хиландар открива лепоту писане речи у староставним књигама и надахнуто креће са изучавањем средњевековне рукописане баштине српског народа која се налази у књижној ризници манастира. Задивљен лепотом о којој се мало говори а још мање зна, креће у тежак преписивачки подухват на начин старих преписивача (дијака). Тако настаје 47 најлепших почетних страница Четворојеванђеља. Следе преписи: Откровење Јованово, Карејски типик Светог Саве, Мали молитвеник…

Светозар Пајић Дијак се сам, без икакве новчане надокнаде или помоћи неке српске институције, упустио у животни подухват даноноћног калиграфског преписивања Мирослављевог јеванђеља – уврштеног од стране UNESCO-а у 12 најпепших рукописаних књига света. Набављао је посебно штављене коже-пергаменте, правио помагала најприближнија алату старих мајстора, писао гушчијим перима, баш онако како су некада, пре хиљаду година, радили калиграфи.

Организатори напомињу и да је Дијак стварао дела трајне вредности у највећим српским светињама, уз истовремене приказе манастира Фрушке Горе, манастира Хиландар и манастире Косова и Метохије. На гостопримство наших манастира Светозар је узвратио бројним монасима и монахињама несебично им преносећи своју уметничку преписивачку вештину.

Циљ његовог стваралачког рада и свих напора је да прикаже свом народу сопствену културу писмености и ненадмашну лепоту средњевековних рукописа и минујатура. Пајић се бави и примењеном уметношћу, стварајући предмете на које преноси калиграфске записе. Тако су настале прве српске монашке копче, знаци манастира…

На свечаности отварања изложбе у смедеревском Музеју наступиће музичка група Ђурђевке из Смедерева, а посетиоцима ће се обратити директорка Татјана Гачпар, као и аутор.

Изложба ће бити постављена до 10. априла 2018. Улаз је слободан.

Ј.В.

 

 

 

 

 

 

 

 

Comments are closed.