SVE NEISTINE JASNE AVRAMOVIĆ, deo 3.

Nikad kraja nizu obećanog, a neispunjenog iz portfolia „uspešnog vođenja grada“ Jasne Avramović. Nakon „Margot fontaine“-a, Sportskog centra, odmarališta na Rtnju, „Ćimolaje“ i ostalih „kapitalnih investicija“, došla je na red i riba. Za tu namenu grad se zadužio, napravio halu, potom je dograđivao, izdao investitoru, ali posao u Smederevu još nije zaživeo. Reč je o preduzeću „ServFood“ registrovanom u Smederevu, čija je investicija predstavljena kao ulaganje nemačkih preduzetnika, ali ni riba ni morski plodovi, ljuskari i mekušci još nisu pronašli put ni do jedne trpeze u Srbiji, a ni šire. Izgleda je određenih problema bilo u startu, pošto je nekoliko meseci nakon potpisivanja ugovora o zakupu potpisan i njegov aneks. Njime je predviđeno da se, umesto od januara 2016. zakupnina plaća od avgusta iste godine. Takođe, malo je umanjen i broj kvadrata prostora, sa 4.172 na 4.158 (!?), ali javnost nije upoznata sa tim da li se za sve ovo vreme koliko fabrika ne radi, zakupnina od 12.500 mesečno redovno uplaćuje u gradsku kasu. Po svemu sudeći nije ispoštovana stavka iz ugovora prema kojoj je zakupac dužan da u svojim pogonima uposli najmanje 100 radnika do kraja 2016-te godine. I sama gradonačelnica to potvrđuje svojom izjavom od 17. maja 2017-te godine za jedan lokalni nedeljnik: „Počeli su da pristižu kontingenti smrznute ribe i ovih dana, pored 30 radnika koji rade, uposliće se još 70. Mislim da su dobili stalnu dozvolu, čekaju izvozni broj iz Brisela“.
Tu je i priča o fabrici u Kolarima, koja traje, bezmalo, koliko i mandat gradonačelnice Avramović. Godinama najavljuje početak proizvodnje „sterilnih setova za medicinsku upotrebu“, ali investicije ni od korova. Takođe u maju 2017-te godine gradonačelnica na tu temu kaže:
-Fabrika u Kolarima ide svojim tokom, strani investitor pregovara sa izvođačem radova, ja očekujem vrlo brzo, za koju nedelju (da će početi izgradnja, prim. autora). Mislim da je građevinska dozvola već izdata, očekujem da investitor izabere izvođača radova i da mi udarimo kamen temeljac. U prvoj fazi biće uposleno 200 radnika, jer je u planu najpre objekat na 4500 metara kvadratnih proizvodnog pogona, a inače, investitor planira objekat od 13 000 u sledećim fazama.
Ne smemo zaobići ni turski „Kajzen“ koji trenutno posluje u iznajmljenom prostoru „Vimeksa“ u industrijskoj zoni. U martu 2017-te godine gradonačelnica Jasna Avramović najavila je „da će ovaj investitor početi izgradnju hale od 13.000 kvadrata gde bi trebalo da radi 3.000 Smederevaca, s obzirom na to da sada mogu da zaposle 800 ljudi“, a u nastavku dodaje: „Na pomolu su i drugi investitori, potrebna su nam nova radna mesta i obećali smo da ćemo do kraja ove godine obezbediti ambijent za 4.000 novih radnih mesta“. Ni ovo obećanje nije ostavreno, jer je, sudeći prema zvaničnim podacima, od 2015-te do 2017-te u gradu broj nezaposlenih smanjen za 1.593 lica.
Pa onda memorandum koji je „potresao“ Smederevo o izgradnji atletske staze u Tvrđavi, za koju je „udaren“ asfalt, ali još čekamo da bude završen taj sportski objekat „evropskog ranga“.
Gradonačelnica je u martu prošle godine najavila da će u svakom selu biti otvorena i kancelarija JKP „Zelenilo i groblja“ tako da će „pored mesnih zajednica raditi i kancelarije ovog preduzeća čiji će se radnici brinuti o zelenim površinama, održavanju groblju, iznošenju smeća“. Jasno je – ni selo ni grad, rekli bi zluradi komentatori.
Ah, ima tu još mnogo čega da se nabroji, poput nagrada, počevši od internacionalne „Eba“, preko priznanja „Miše Anastasijevića“ do „Dame godine“… Pa onda u septembru 2016-te potpisan memorandum o međusobnoj saradnji između Turističkih organizacija gradova Smederevo i Maribor, a samo nekoliko meseci kasnije jedna od njih prestala je da postoji. Pogađate, smederevska. Pa onda zamena živinih sijalica u selima i postavljane nove LED rasvete, pa izgradnja zatvorenog bazena, iako je za kraj 2019-te predviđen tek završetak samo projektne dokumentacije. Najnovije je da će Smederevo, nakon izmeštanja koloseka iz centra grada, dobiti i plažu…

Sve pomalo liči na refren pop numere „Posle duge veze“ koji kaže: „U oktobru biće u novembru, u novembru biće u decembru, biće bolje što me više lože, meni gore biti ne može.“ A Smederevci se već navikli na melodiju i takt poznate pesmice, pa im ne smeta što samo treba da „zamisle život u ritmu muzike za ples“.

J. Šešlak