SAVIĆI OSTALI BEZ KUĆE U POŽARU, SVAKA POMOĆ DOBRODOŠLA

Porodica Savić ostala je bez krova nad glavom u požaru, koji je u njihovom komšiluku izbio 13. januara, u Čapajevoj ulici na Papazovcu. Izgorelo im je sve, od kućnih aparata, do pribora za jelo, a zbog skromnih primanja nisu u mogućnosti da štetu saniraju. Izbegli sa Kosova 1999. godine, jedva su uspeli da se skuće, a sada, gotovo dve decenije kasnije, moraju sve ispočetka. Za to, jadaju se, nemaju snage.
-Ni suprug ni ja nismo stalno zaposleni. Primamo samo kosovski dodatak od oko 8.000 dinara, a imamo troje dece, dva sina i ćerku. Mlađi sin se skoro oženio i odvojio. Stariji sin konobariše, a ćerka se muči zajedno sa mnom, radimo sve sezonske poslove. Suprug mi je radio privatno na građevini, ali je pre nekoliko godina imao težak pad, polomio je obe noge, u jednoj mu je još uvek šipka, on nije sposoban za rad. Teško sastavljamo kraj sa krajem, a evo, sad smo ostali bez svega – objašnjava Vesna Savić.

 Požar u Čapajevoj ulici dogodio se 13. januara noću, u kući komšije koji živi blizu Savića. Izgorela su četiri objekta. Zvaničnih informacija o tome šta je uzrok još nema. Pretpostavka je da je komšija, u čijoj kući nema struje, upalio vatru da se ogreje, pa izašao. Srećom, niko nije stradao.-Nas je probudila komšinica do nas, a nju, opet, drugi komšija. Kad smo izašli, vatra je već kuljala kroz prozore njegove kuće. Duvao je jak vetar, pa se plamen brzo proširio. Požar je prvo gasilo jedno vatrogasno vozilo, pa su došla još dva. Hvala Bogu da se niko nije ugušio – kaže Vesna.

_

Porodica Savić živela je u 36 kvadrata građevine napravljene od materijala od kojih se prave kontejneri. Na tu njihovu kuću naslonjena je mala prostorija, čija su dva zida od blokova, a koju je mlađi sin koji se oženio napravio kako bi mogao da se sa ženom odvoji od porodice. Na sreću, sobičak je odoleo vatri, te su Savići sada u njemu.
-Mi smo ovde, sin je kod žene. Ali,nemamo struje, nemamo vode. Bili smo kod rođaka da se okupamo. Nemamo više ništa, ni veš mašinu, ni šporet…nemamo krov, pao je. Ono što je od njega ostalo natopljeno je vodom, i to će propasti. I samo zidovi…- jada se Vesna.
Savići kažu da bi ima značilo kada bi neko pomogao, samo da se obnovi kuća u kojoj su živeli, jer to sami ne mogu da urade. Ne traže „kule i gradove“, samo pomoć da obnove ono što su stekli.
-Obraćali smo se gradu. Izašli su nam u susret jednokratnom novčanom pomoći od 20.000 dinara, dobili smo dušeke i sredstva za higijenu od Crvenog krsta. Pomažu i ljudi dobre volje, organizovale su se neke devojke, donele garderobu. Nadležni su nam ponudili smeštaj u kolektivnom centru u Maloj Krsni, ali ja sa ženskim detetom od 24 godine ne mogu tamo da idem. To nije trajno rešenje – objašnjava Vesna.
Kaže i da će u „Bavariji“, ugostiteljskom objektu u kojem radi sin, biti organizovano humanitarno veče, kako bi se prikupio deo sredstava da se pomogne njihovoj porodici. Najvažnije im je, kažu Savići, da ponovo dobiju svoj krov nad glavom.
Na lice mesta izašla je i građevinska inspekcija, a u vreme posete naše ekipe i nadležni iz lokalne samouprave da procene štetu. To je prvi korak ka daljim aktivnostima kojima bi moglo da se pomgne Savićima, ali i komšijama čije su kuće, takođe stradale u požaru.

U veoma teškoj situaciji je i njihova prva komšinica Snežana Lončar, koja ih je u noći požara i probudila. Njoj je požar progutao sve. Nnazaposlena je, živi sa 14-ogodišnjom ćerkom i bolesnim ocem od njegove penzije, a biće joj teško da sama obnovi dom izgoreo do temelja.

-Nadamo se da će nam neko izaći u susret, njihovo malo, nama bi značilo mnogo – zaključuje Vesna.

J.V.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *