САВИЋИ ОСТАЛИ БЕЗ КУЋЕ У ПОЖАРУ, СВАКА ПОМОЋ ДОБРОДОШЛА

Породица Савић остала је без крова над главом у пожару, који је у њиховом комшилуку избио 13. јануара, у Чапајевој улици на Папазовцу. Изгорело им је све, од кућних апарата, до прибора за јело, а због скромних примања нису у могућности да штету санирају. Избегли са Косова 1999. године, једва су успели да се скуће, а сада, готово две деценије касније, морају све испочетка. За то, јадају се, немају снаге.
-Ни супруг ни ја нисмо стално запослени. Примамо само косовски додатак од око 8.000 динара, а имамо троје деце, два сина и ћерку. Млађи син се скоро оженио и одвојио. Старији син конобарише, а ћерка се мучи заједно са мном, радимо све сезонске послове. Супруг ми је радио приватно на грађевини, али је пре неколико година имао тежак пад, поломио је обе ноге, у једној му је још увек шипка, он није способан за рад. Тешко састављамо крај са крајем, а ево, сад смо остали без свега – објашњава Весна Савић.

 Пожар у Чапајевој улици догодио се 13. јануара ноћу, у кући комшије који живи близу Савића. Изгорела су четири објекта. Званичних информација о томе шта је узрок још нема. Претпоставка је да је комшија, у чијој кући нема струје, упалио ватру да се огреје, па изашао. Срећом, нико није страдао.-Нас је пробудила комшиница до нас, а њу, опет, други комшија. Кад смо изашли, ватра је већ куљала кроз прозоре његове куће. Дувао је јак ветар, па се пламен брзо проширио. Пожар је прво гасило једно ватрогасно возило, па су дошла још два. Хвала Богу да се нико није угушио – каже Весна.

_

Породица Савић живела је у 36 квадрата грађевине направљене од материјала од којих се праве контејнери. На ту њихову кућу наслоњена је мала просторија, чија су два зида од блокова, а коју је млађи син који се оженио направио како би могао да се са женом одвоји од породице. На срећу, собичак је одолео ватри, те су Савићи сада у њему.
-Ми смо овде, син је код жене. Али,немамо струје, немамо воде. Били смо код рођака да се окупамо. Немамо више ништа, ни веш машину, ни шпорет…немамо кров, пао је. Оно што је од њега остало натопљено је водом, и то ће пропасти. И само зидови…- јада се Весна.
Савићи кажу да би има значило када би неко помогао, само да се обнови кућа у којој су живели, јер то сами не могу да ураде. Не траже „куле и градове“, само помоћ да обнове оно што су стекли.
-Обраћали смо се граду. Изашли су нам у сусрет једнократном новчаном помоћи од 20.000 динара, добили смо душеке и средства за хигијену од Црвеног крста. Помажу и људи добре воље, организовале су се неке девојке, донеле гардеробу. Надлежни су нам понудили смештај у колективном центру у Малој Крсни, али ја са женским дететом од 24 године не могу тамо да идем. То није трајно решење – објашњава Весна.
Каже и да ће у „Баварији“, угоститељском објекту у којем ради син, бити организовано хуманитарно вече, како би се прикупио део средстава да се помогне њиховој породици. Најважније им је, кажу Савићи, да поново добију свој кров над главом.
На лице места изашла је и грађевинска инспекција, а у време посете наше екипе и надлежни из локалне самоуправе да процене штету. То је први корак ка даљим активностима којима би могло да се помгне Савићима, али и комшијама чије су куће, такође страдале у пожару.

У веома тешкој ситуацији је и њихова прва комшиница Снежана Лончар, која их је у ноћи пожара и пробудила. Њој је пожар прогутао све. Нназапослена је, живи са 14-огодишњом ћерком и болесним оцем од његове пензије, а биће јој тешко да сама обнови дом изгорео до темеља.

-Надамо се да ће нам неко изаћи у сусрет, њихово мало, нама би значило много – закључује Весна.

J.В.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *