VEČERAS U MUZEJU: O SLIKAMA NIKOLE MARTINOSKOG

U četvrtak 6. jula 2017. u 19 sati u prvoj sali smederevskog muzeja biće održano predavanje na temu „Slike Nikole Martinoskog“ iz zbirke Muzeja u Smederevu

Predavanje na ovu temu održaće istaknuti makedonski istoričar umetnosti mlađe generacije, dr Kiril Penušliski, autor monografije „Nikola Martinoski do 1945. godine“, koja je objavljena u Skoplju prošle godine, u izdanju Nacionalne galerije savremene umetnosti u Skoplju.

Povod za organizaciju predavanja je nedavno održana izložba slika Nikole Martinoskog u Nacionalnoj galeriji Makedonije u Skoplju, pod nazivom „Nikola Martinoski, počeci 1919-1929“ na kojoj su bile izložene četiri reprezentativne slike ovog umetnika iz zbirke likovne umetnosti Muzeja u Smederevu.

Nikola Martinoski, rođen u Kruševu 1903. godine pripada prvoj generaciji akademski školovanih makedonskih umetnika, a „nesumnjivo je najveći i najvažniji makedonski umetnik dvadesetog veka“, kako je u izložbenom katalogu istakao autor izložbe dr Kiril Penušliski. Akademiju likovnih umetnosti je završio u Bukureštu 1927. godine, a školovanje je potom nastavio u Parizu i to na Akademijama Grand Šomijer (1927-28) i Ranson (1928).

U smederevskom muzeju se čuva šest slika ovog umetnika i to su platna: Akt žene sa kapom (1928), Mrtva priroda sa cvećem (1931), Portret Dimitrija Frtunića (1928/29), Devojka sa krčagom i mladić/Berba (1929), Ribari sa Ohridskog jezera (1929) i Portret Ciganke/Džanum (1932). Prvobitni vlasnik navedenih dela bio je Milan Jovanović Stojimirović, najveći i najugledniji kolekcionar umetničkih dela u Smederevu pre Drugog svetskog rata.

-U periodu između 1930. i 1935. godine, on je službovao u Makedoniji, u Skoplju, kao dopisnik Centralnog presbiroa i urednik lista „Vardar“. Upravo u ovom periodu postao je blizak prijatelj sa tada mladim i neafirmisanim umetnikom Nikolom Martinoskim, čije slike je kupovao i bio među prvim kolekcionarima njegove umetnosti, o čemu opširno piše dr Kiril Penušliski u svojoj monografiji o Martinoskom. Pomenimo i to da je Milan Jovanović Stojimirović o ovom periodu svog života napisao izuzetno duhovit i živopisan roman „Lanče Smederevac“ u kome se, između ostalih, pominje i profesor Dimitrije Frtunić, o čijem portretu će publika imati prilike nešto više da čuje u izlaganju Kirila Penušliskog – navodi Snežana Cvetković, viša kustoskinja istoričarka umetnosti Muzeja u Smederevu.

Ona dodaje da će predavanje u smederevskom muzeju o slikama Nikole Martinoskog biti dragocena prilika da se čuje nova interpretacija umetnosti ovog autora i niz važnih podataka o „smederevskoj kolekciji“ njegovih radova.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *