MIŠKOVIĆEVI TAJKUNI KUPILI „ŽELVOZ“

Preduzeće „Victory solutions“, koje je za samo 163 miliona dinara, odlukom Odbora poverilaca, kupilo smederevski „Želvoz“ u stečaju, samo je jedna od firmi-paravana iza koje se krije mreža, naizgled nepovezanih kompanija, koje su pod direktnim ili indirektnim uticajem Dejana Babića, u javnosti malo poznatog „vladara iz senke“ srpske privrede. Reč je o rođenom Sarajliji koji je karijeru „biznismena“ započeo kao vlasnik fotokopir aparata na fakultetima, da bi skromni kapital nebrojeno umnožio, zahvaljujući poznanstvima i „poslovnim“ vezama koje je po Srbiji izgradio. Njegovo ime vezuje se za jednog od najpoznatijih srpskih tajkuna, Milorada Miškovića.
Podugačak je spisak preduzeća koja su sa njim povezana, od kojih je samo mali broj poznat široj javnosti. Kao jedna od matičnih firmi pominje se „ITH“ DOO koja je zastupnik nemačkog „Stihl-a“. Tu su i „Nautica“, „ISD“, „Žitoprodukt“, a privatizovao je „Vetprom hemikalije“, „Unifarm“ Beograd, „Elektrometal“ Beograd, sa Draganom Đurićem („Zekstra) kupio je „Optiku“ Beograd, bio je vlasnik „Ishrane“ Smederevo, koju je na kraju prodao Milanu Grujiću („Lilly“, „Hleb i kifle“). Kroz sve ove firme, kao saradnici, cirkulišu isti ljudi, povezani i sa „Deltom“, „ITM“-om, „Invej“-om, „Veterinarskim zavodom“, „Lilly“-jem. Spisak povezanih preduzeća ovde se ne završava, pa su tu i „Tihvetol“, „Polibor Prom“, „Hit provet“, „Fidem“, „Hemithali“, „Unifarm medicom“, „Beta ITH PBB“, „ITH traging co“, „HTI  BG company“… Neke od firmi postojale su, neke postoje još, neke su u međuvremenu prodate drugim biznismenima, ali osim imena Dejana Babića, povezuje ih adresa, jer je dobar deo njih registrovan u Vlajkovićevoj 12 u Beogradu.
Ipak, dva preduzeća koja su svakako poznata široj javnosti, a zahvaljujući kojima je i sam Babić došao u žižu interesovanja medija, jesu „FAD“ iz Gornjeg Milanovca i „Toza Marković“ iz Kikinde. Oba preduzeća bila su privatizovana i oba su, po sličnoj matrici završila u stečaju, dok su iz njih izvlačene pare, koje su, sudeći i prema nekim procesima koji su pokrenuti, završile u „džepu“ Babića i kompanije. A uspešno „poslovanje“ ovog biznismena svodi se na preuzimanje firme, potom uzimanje visokih kredita od banaka za koje u zalog stavlja imovinu preduzeća, koje ne koristi za nastavak proizvodnje i unapređenje rada, dok firme ostaju opterećene dugovanjima.
Tako je Babić kupio „FAD“ sredinom prošle decenije za 1,5 miliona evra, u vreme kad je ovo preduzeće bilo jedan od najvećih snabdevača spona i zglobova evropske auto-industrije. Nekoliko godina kasnije, 2013-te, ista firma je završila u stečaju, a u septembru 2015-te godine kupio ju je komšijski „Metalac“ i to za 2 miliona evra. U tom procesu, na ime kredita koje je Babić uzeo „Privredna banka“ ostala je „kratka“ za 220, a „Čačanska banka“ za 191 milion dinara. Bilo je dugovanja i prema drugim poveriocima, koja, takođe, nisu mogla da budu namirena.
-U vreme kad je Babić kupio firmu „FAD“ je imao na računu 800.000 evra, robe u magacinu je bilo u vrednosti oko 2-3 miliona evra, bilo je zaliha čelika, cevi i robe iz kooperacija da ne kupuje naredne dve godine. Fabrika je jedan od najvećih izvoznika u Moravičkom okrugu, a plata radnika je ispod minimalca – svedočio je tada jedan od zaposlenih u ovom gornjemilanovačkom preduzeću.
Ista sudbina, pod istom palicom, zadesila je i „Tozu Marković“ iz Kikinde. I ova fabrika privatizovana je gotovo u isto vreme kad i „FAD“, a za sedam godina dugovanja su dostigla cifru od skoro 2 milijarde dinara. „Problem“ je i u ovom slučaju isti – velika zaduženja u kreditima kod banaka („Univerzal banka“), ali i obaveze prema dobavljačim i kooperantima koje nisu izmirivane.
Oba ova slučaja bila su i pod lupom istražnih organa. Tako je u maju 2015-te godine Dejan Babić i uhapšen u akciji suzbijanja zloupotreba u privatizacijama. Kako su tada mediji preneli, Babić i još šest osoba, osumnjičeni su da su oštetili preduzeće „Toza Marković“ iz Kikinde.
-Oni se sumnjiče da su u periodu od 2006-te do 2013-te godine zaduživali ovo preduzeće kod banaka, a nakon što bi novac od kredita legao na račun „Toze Marković“ prebacivali su ga na račune drugih Babićevih firmi, po osnovu navodnih pozajmica koje nikada nisu vraćane – navedeno je tada u saopštenju policije.
Kikindsko preduzeće je tako snosilo troškove kredita i kamata po kreditima, koje realno nije iskoristilo za sopstveno poslovanje i finansijsku likvidnost. Ovim postupcima, kompaniji „Toza Marković“ je naneta šteta od 2.852.010.777 dinara. Sa druge strane, Babićevoj firmi „ITH“, i povezanim pravnim licima „Nautika“, „Svetski crep“ i „Žitoprodukt“ pribavljena je protivpravna imovinska korist u iznosu od 1.375.000.000 dinara. Takođe, namernim i netačnim evidentiranjem poslovanja, osumnjičeni su izbegli plaćanje poreza na dobit pravnih lica u AD „Toza Marković“ i time oštetili budžet Srbije za tačno 117.606.874 dinara, prenele su tada navode MUP-a Večernje novosti.
Krajem juna iste, 2015-te godine, Babić je ponovo uhapšen, ovoga puta zbog malverzacija u preduzeću „FAD“ iz Gornjeg Milanovca, kada je, sa još pest osoba, osumnjičen za zloupotrebu ovlašćenja u privredi i poresku utaju. Među uhapšenima su bila i odgovorna lica firmi „Žitoprodukt“, „Nautika“ i „Toza Marković“, odnosno preduzeća koja su usko povezana sa Babićem.
-Oni se terete da su od 2006. do 2012.godine, u dogovoru sa jednim od vlasnika „FAD-a“ Dejanom Babićem zaduživali ovo privredno društvo kod poslovnih banaka, ugovarajući komercijalne kredite pod tržišnim uslovima. Sumnja se da su novac obezbeđen iz kredita banaka, odmah po prispeću na tekuće račune „FAD-a“, transferisali firmama u kojima Babić ima većinsko vlasništvo i neposrednu, ili posrednu kontrolu nad upravljanjem i donošenjem odluka, po osnovu pozajmica koje nikada nisu vraćene. Nakon toga, Privredno društvo „FAD“ je snosilo troškove kredita i kamata po kreditima, koje realno nije iskoristilo za sopstveno poslovanje i finansijsku likvidnost. Na taj način osumnjičeni su „FAD“-u naneli štetu od 1,8 milijardi dinara, a povezanim pravnim licima pod direktnom, ili indirektnom kontrolom osumnjičenog Babića, pribavljena je protivpravna imovinska korist u tom iznosu. Osumnjičeni su, takođe, izbegli plaćanje poreza na dobit i time oštetili budžet u ukupnom iznosu od 54,4 miliona dinara – saopšteno je tada iz policije.
Do koje mere su kraci Babićevih firmi rašireni u ovim preduzećima svedoči i nedavno hapšenje, iz juna ove godine, tokom akcije „Signal“, kada su uhapšena odgovorna lica „Toze Marković“ Kikinda i firme „Pre Agro System“ DOO iz Beograda. Policija je navela da „postoji sumnja da su osimnjičeni od maja do decembra 2013-te godine zaključili ugovor između „ove dve firme i sačinili fiktivni račun izdat od strane pomenute beogradske firme, na ime fiktivne izrade i nadgledanja projekta otprašivanja i rekuperacije na proizvodnom pogonu fine keramike u vrednosti od 27.369.240 dinara. Na osnovu tog ugovora, firmi „PreAgroSyistem“ data je roba u vrednosti navedenog iznosa, iako projekti nikada nisu čak ni izrađeni, a kamoli realizovani“. Na ovaj način za firmu „PreAgroSyistem“ pribavljena je imovinska korist za ovaj iznos, a za istu sumu „Tozi Markoviću“ pričinjena je šteta. Vlasnik firme u vreme ove malverzacije bila je beogradska firma „ITH“ Dejana Babića.
Kada se ima u vidu dobro razrađen „biznis plan“ po kojem funkcionišu preduzeća ovog tajkuna „iz senke“ jasnije postaje i kako je „Victory solutions“, sa jednim zaposlenim i prihodima koji su u 2015-oj bili niži od sume koja je isplaćena za „Želvoz“, kupila ovu fabriku u stečaju. I to za samo 14 procenata od procenjene vrednosti imovine preduzeća koja se jednim delom nalazi na najekskluzivnijim lokacijama u Smederevu. Zanimljivo je i na koji način je baš ona „ostala u igri“ i uspela da se iz petog pokušaja, kada je, cena, razumljivo, znatno niža od procenjene vrednosti, izbori za pobedu čak i nad „Ćimolajom“ koja je važila za najozbiljnijeg zainteresovanog kupca. Odnosno, kako i zašto je „Ćimolaja“ dozvolila da bude druga i prepusti imovinu preduzeća koju merka još od 2014-te godine, jednoj beogradskoj firmi. Uskoro u „Smederevskim“ o ovim vezama, ali i ulozi Bojana Rajića i preduzeća „Coka“ u bagatelnoj prodaji nekadašnjeg smederevskog giganta.

J. Šešlak

 

 

 

4 thoughts on “MIŠKOVIĆEVI TAJKUNI KUPILI „ŽELVOZ“

  • 6. jula 2017. at 00:21
    Permalink

    Ovo su ozbiljne opservacije buduceg vlasnika Zelvoza. Ovo prevazilazi okvire novinarskog istrazivanja. Tuzilastvo i policija treba da pokrenu krivicni postupak zbog sumnjive privatizacije i da hapse bitange.
    Zar premijer-predsednik nije rekao da ce imati nultu toleranciju prema kriminalcima koji pljackaju drzavnu imovinu.

    Reply
  • 5. jula 2017. at 19:57
    Permalink

    Najnoviji biser „omladinac“ i “ komunjara Tipetov partijski drug Vlada Pavlović-prepošteni brinuće o bezbednosti Želvoz-a.

    Reply
  • 5. jula 2017. at 15:34
    Permalink

    Pa tako i Peconi zadužuje Milan Blagojević a pare prebacuje na parove u Hepi televiziji.

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *