ГРАДОНАЧЕЛНИЦА, „ЧИМОЛАЈА“ И СЕДАМ ПАТУЉАКА

Ни готово месец дана након што је београдско предузеће „Victory solutions“ купило фабрику железничких возила „Желвоз“ за 163 милиона динара, јавност ништа не зна о новом власнику и плановима за некадашњег смедеревског гиганта. Агенција за лиценцирање стечајних управника у штуром саопштењу на свом сајту само је објавила одлуку Одбора поверилаца, али је изостало објашњење учесника процеса због чега је прихваћена понуда која износи само 14 одсто од процењене вредности стечајног дужника и на који ће начин бити намирена потраживања поверилаца, међу којима је највећи – држава.
О томе чиме се конкретно бави поменуто предузеће не могу се пронаћи никакве информације, осим да је „Victory solutions“ регистрован октобра 2013-те године са 1.000 динара капитала за делатност неспецијализоване трговине на велико. Које је послове предузеће до сада обављало и какве везе они могу да имају са „Желвозом“ није познато. Једино је сигурно да је уместо за 10 милиона евра, колико је процењена вредност фабрике, „Victory solutions“ за само 1 милион евра постао власник скоро 20 хектара земљишта и око 95.000 квадрата некретнина, од којих се велики део налази у непосредној близини центра града. Такође, осим хала и некретнина у кругу фабрике, за 163 млиона динара нови власник добио је спортско друштво „Железничар“, „ЖИШ“ школу и имовину „Желвозовог“ одмаралишта на Југову. Незванично, дугове „Желвоза“, процењене на око 4 милијарди динара, неће преузети.
За упућене у процес помало је била упитна брза одлука Одбора поверилаца, која је уследила два дана након отварања понуда, иако су за разматрање имали осам дана. Мада је ово био пети покушај продаје, није постојала законска обавеза да се прихвати изузетно ниска понуда, а у јавности се „шушка“ да је оваква одлука донета под притиском и да нису сви чланови Одбора поверилаца желели да је прихвате.
Брзина је, могуће, уследила како би се „Victory солутионс“-у обезбедила сигурна куповина, пошто су се у међувремену појавили нови заинтересовани субјекти, чија понуда прослеђена у виду писма о намерама, није ни узета у разматрање. То показује и електронска преписка у коју су увид имале „Смедервске новине“. Отворену понуда од 3 милиона евра, са којом је био упознат стечајни управник Рајко Пантић, упутила је 15. маја, преко својих посредника, италијанска фирма „B.M Rottami“ из Вероне, која је надлежнима проследила и свој портфолио.
-Господин Полтрониери Дарио је још пре три недеље изразио жељу да учествује на лицитацији и купи фабрику “Желвоз“ али је до јуче перманентно био на службеном путу. Господин Полтрониери је спреман да за фабрику плати три милиона еура и исто је тако спреман да одмах након преузимања фабрике упосли и одређен број људи, превасходно особа које су већ радиле у фабрици “Желвоз“. Господин Полтрониери је спреман да са својом делегацијом хитно дође на наш позив, на аеродром “Никола Тесла“ – Београд. У прилогу вам шаљем данашњи допис госп. Полтрониериа као и презентацију његове компаније. У нади да ћете уважити нашу молбу и отворену понуду – наводи се у мејлу прослеђеном на адресе стечајног управника, председника Одбора поверилаца и кабинет градоначелнице, али и, како сазнајемо, Агенције за лиценцирање стечајних управника.
Познаваоци процеса објашњавају да је и писмо о намерама валидан документ, те да се треба разматрати, што је касније основ да заинтересовани субјекти уплате депозит и учествују у јавном прикупљању писмених понуда . И док је упитно то што овај предлог није разматран, иако је очигледно реч о вишој, и то отвореној понуди, мање упитан је, судећи према електронској пошти, био утицај градоначелнице Јасне Аврамовић и у овом послу, а што се види из писма које је посредник наведене италијанске фабрике упутио стечајном управнику Рајку Пантићу.
-Сада сам посве сигуран да учествовати на лицитацијама у Србији подразумева да си у добрим односима, пре свега са градоначелником, у случају “Желвоза“ са градоначелницом и са другим особама које повлаче потезе из сенке. Такав тип човека нисам и не верујем да ћу било коме препоручити да се у тако нешто упусти у Србији – наводи се у делу преписке.

Иначе, у одбору поверилаца био је по један представник локалне самоуправе, запослених “Желвоза”, “Водовода”, Агенције за осигурање депозита, али и Симоне Аполони, јавности познат као помоћник градоначелнице за инвестиције, иначе законски заступник фирме “Cimolaja Балкан” Смедерево. На који начин је баш ова фирма добла свог представника у Одбору поверилаца, као и колика су дуговања “Желвоза” била према овом предузећу, јавности није познато. Уговор о закупу хале, који је са “Ћимолајом” потписао бивши заступник капитала Милорад Стојковић у децембру 2014-те године, подразумева компензацију трошкова реконструкије хале са закупнином за исту. Шта је урађено и колику цифру је могло да достигне евентуалну улагање, за само неколико месеци, пошто је у јулу 2015-те проглашен стечај, није обелодањено. Незванично сазнајемо да ће “Ћимолаја” ипак остати у закупљеној хали, те су, упркос што је њихова понуда била нижа, још увек у “игри”.

УСКОРО: Да ли иза предузећа „Victory solutions“ стоји “Ћимолаја”? Каква је улога предузећа “Цока” у куповини “Желвоза”? Како је “Желвоз доспео у стечај? Да ли су поднете кривичне пријаве у вези са процесом продаје “Желвоза”?

Ј. Шешлак

Comments are closed.